VISOKA POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENA
SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU
SEMINARSKI RAD
Predmet: Semenarstvo
Tema: Tehnologija proizvodnje semena
kukuruza
Profesor:
Student:
Dr. Ivica Stančić
Aleksandar Todorovic
Broj indeksa: 188/13
Prokuplje, jun, 2015.
S A D R Z A J
1. Pojam i znacaj proizvodnje semena kukuruza………………………. 3.
2. Uslovi za pocetak klijanja semena kukuruza………………………… 5.
3. Proces klijanja semena kukuruza……………………………………... 5.
4. Proucavanje velicine semena i oblika kukuruza……………………... 7.
5. Fizicke i fizioloske karakteristike semena……………………………. 8.
6. Prinos i masa semena kukuruza po biljci……………………………... 8.
7. Metodi istrazivanja u cilju bolje proizvodnje………………………… 9.
8. Agroekoloski i zemljisni uslovi………………………………………... 10.
8.1. Toplotni uslovi……………………………………………….... 11.
8.2. Padavine……………………………………………………….. 12.
8.3. Zemljiste………………………………………………………. 13.
9. Zakljucak……………………………………………………………….. ..14.
10. Literatura……………………………………………………………….. 15.
1
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA
KUKURUZA
1. Pojam i znacaj proizvodnje semena
Kukuruza
Kukuruz – Zea mays L. je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada familiji
Poaceae (Gramineae) podfamiliji Panicoideae (prosolika), grupi Maydeae, koju ĉine
osam rodova, od kojih je najpoznatiji rod Zea. Sam rod Zea ima samo jednu vrstu Zea
mays L. i to samo kao kulturnu formu.
Iako postoji samo jedana vrsta kukuruza, ona je toliko promenljiva po svojim
morfološkim, fiziološkim i drugim svojstvima da predstavlja najvarijabilniju kulturu
meĊu ţitima, pa i svim drugim kulturama. Na osnovu oblika, graĊe i hemijskog sastava
semena prvi koji je predloţio klasifikaciju bio je ameriĉki nauĉnik Stuart, a dopunili su je
Kulešov i Kožuhov. Kasnije je Žukovski izneo klasifikaciju vrsta kukuruza sa devet
podvrsta. Ova klasfikacija zasniva se uglavnom na obliku i strukturi semena (zuban,
tvrdunac, šećerac, kokiĉar, mekunac, voštani, poluzuban i skrobni šećerac). Velika
varijabilnost kukuruza rezultirala je u ogromnom broju sorata, koje su se uzgajale na
samom poĉetku razvoja kukuruza kao kulturne biljke. Danas u proizvodnji merkantilnog
kukuruza koristi se samo hibrido seme. Korišćenje hibridnog semena
kukuruza zapoĉinje 1921. godine uvoĊenjem double crossa (DC). U našoj zemlji
uvoĊenje hibrida u proizvodnju kukuruza poĉinje 50-tih godina prošlog veka, a 1961.
godine već imamo svoje prve hibride. U odnosu na broj linija i naĉin njihovog
meĊusobnog ukrštanja imamo dvolinijske (single cros), trolinijske (three-wey cross) i
ĉetvorolinijske (double cross) hibride. U odnosu na duţinu vegetacije svrstani su u osam
grupa. Masa hiljadu semena, oblik i veliĉina semena, kao i broja redova semena na klipu
zavise od hibridne kombinacije. Primena hibridnog semena F1 generacije kukuruza
poĉela je posle 1920. godine u SAD i to kao ĉetvorolinijskih komercijalnih kombinacija.
Ovakvo rešenje u korišćenju efekata heterozisa kod hibridnog kukuruza F1 generacije
bilo je uslovljeno neodgovarajućim obimom proizvodnje hibridnog semena od
dvolinijskih kombinacija kao i neodgovarajućim semenarsko-agrotehniĉkim osobinama
tog semena iz dvolinijskih kombinacija.
Širenje upotrebe u merkantilnoj proizvodnji useva kukuruza nametnulo je i nova
rešenja u tehnologiji dorade hibridnog semena F1 generacije ĉetvorolinijskih
kombinacija. Ukljuĉivanje novih poboljšanih postupaka u doradi hibridnog semena F1
3
generacije ĉetvorolinijskih kombinacija posebno se pojaĉalo i raširilo posle 1930. godine.
Glavni razlog uvoĊenju novih i poboljšanih rešenja u doradi hibridnog semena kukuruza
bio je poboljšavanje osobina tog semena radi ispunjavanja agrotehniĉko-tehnoloških
zahteva u proizvodnji merkantilnih useva. Primarni cilj proizvodnje kukuruza je
dobijanje visokih i stabilnih prinosa, kako kvantitativno tako i kvalitativno. S obzirom da
postoje razliĉita proizvodna podruĉja gajenja kukuruza, tehnologiju proizvodnje treba
prilagoditi konkretnim uslovima klime, zemljišta i ostalim faktorima spoljne sredine kako
bi potencijal staništa i genotipa bio iskorišćen u najvećoj meri.
Prinos hibridnog semena kukuruza po jedinici površine je rezultat broja biljaka po
hektaru i teţine semena po biljci. Teţina semena po biljci je proizvod više faktora: broja
klipova po biljci, duţine semena, broja redova semena, ukupnog broja semena kao i od
krupnoće i teţine proizvedenog semena. Osiguranjem stabilnog i poznatog obima
proizvodnje hibridnog semena, kao i obebeĊivanje poţeljnog sastava tog semena
predstavlja glavni tehnološki pravac u semenarstvu hibridnog kukuruza.
4
