SADRŽAJ
1. UVOD....................................................................................................................2
2. POJAM I ZNAČAJ PROIZVODNJE SEMENA KUKURUZA.....................3
3. BIOLOŠKE OSOBINE KUKURUZA ….........................................................5
4. ODRŽAVANJE SEMANA SAMOOPLODNIH LINIJA…………………...6
5. UMNOŽAVANJE F1 HIBRIDNOG SEMENA …………………………….8
6. KONTROLA PROIZVODNJE SEMENA …………….…………………...9
7. METODE ISTRAŽIVANJA U CILJU BOLJE PROIZVODNJE................10
8. ZAKLJUČAK...................................................................................................11
9. LITERATURA……………………………………………………………….13
1. UVOD
Stalna težnja čovečanstva za proizvodnjom dovoljno hrane, poljoprivredu i tehnologiju
stavlja u red najznačajnijih privrednih grana. Razvoj biljne proizvodnje počinje od trenutka kada
čovek shvata značaj semena kao reproduktivnog materijala i počinje njegovo umnožavanje. Na
takav način doprineo je očuvanju mnogih biljnih vrsta u svetu ali i njihovom širenju.
Moderno doba uzgajanja biljaka, primenom hibridizacije i oplemenjivanja počinje krajem
XIX veka. Poljoprivreda danas obezbeđuje privredni, kulturni i društveni razvoj ljudske
zajednice. Ima izuzetno mesto u privredi jednog društva i u njenom ukupnom razvoju, ona je
privredna grana koja obezbeđuje matrijalni opstanak čovečanstava. Biljna proizvodnja kao grana
poljoprivredne proizvodnje je kompleksna i obuhvata proizvodnju svih biljnih useva.
Semenarstvo je posebna grana poljoprivrede, izrasla u savremenu industriju, naučna disciplina
koja se bavi proučavanjem semena, njegovih fizioloških i fizičko-mehaničkih osobina semena.
Osnovni cilj semenarstva je da obezbedi kvalitetno seme za sigurnu i stabilnu proizvodnju. U
našoj zemlji, kukuruz je najzastupljenija biljna vrsta, neophodna za obezbeđivanje domaćih
potreba, a isto I kao strateški proizvod namenjen izvozu.
Kukuruz – Zea mays L. je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada familiji Poaceae
(Gramineae) podfamiliji Panicoideae (prosolika), grupi Maydeae, koju čine osam rodova, od
kojih je najpoznatiji rod Zea. Sam rod Zea ima samo jednu vrstu Zea mays L. i to samo kao
kulturnu formu.
Kukuruz potiče iz Srednje I Južne Amerike, gde je počeo da se gaji pre sedam
milenijuma. U Evropu je prenet krajem XV veka, a počeo se širiti skoro vek kasnije, kada se
javlja I u našim krajevima. Kukuruz, pre svega zuban, o kom će uglavnom biti reči, gaji se na
svim kontinantima, u jedan je od tri najzastupljenija useva u svetu., a u našoj zemlji jedini usev
koji prelazi million hektara, sa tradicijom od pola veka gajenja hibridnog semena.
2
Širenje upotrebe u merkantilnoj proizvodnji useva kukuruza nametnulo je i nova rešenja u
tehnologiji dorade hibridnog semena F1 generacije četvorolinijskih kombinacija. Uključivanje
novih poboljšanih postupaka u doradi hibridnog semena F1 generacije četvorolinijskih
kombinacija posebno se pojačalo i raširilo posle 1930. godine. Glavni razlog uvođenju novih i
poboljšanih rešenja u doradi hibridnog semena kukuruza bio je poboljšavanje osobina tog semena
radi ispunjavanja agrotehničko-tehnoloških zahteva u proizvodnji merkantilnih useva. Primarni
cilj proizvodnje kukuruza je dobijanje visokih i stabilnih prinosa, kako kvantitativno tako i
kvalitativno. S obzirom da postoje razliĉita proizvodna podruĉja gajenja kukuruza, tehnologiju
proizvodnje treba prilagoditi konkretnim uslovima klime, zemljišta i ostalim faktorima spoljne
sredine kako bi potencijal staništa i genotipa bio iskorišćen u najvećoj meri.
Prinos hibridnog semena kukuruza po jedinici površine je rezultat broja biljaka po hektaru i
težine semena po biljci. Težina semena po biljci je proizvod više faktora: broja klipova po biljci,
dužine semena, broja redova semena, ukupnog broja semena kao i od krupnoće i težine
proizvedenog semena. Osiguranjem stabilnog i poznatog obima proizvodnje hibridnog semena,
kao i obezbeđivanje poželjnog sastava tog semena predstavlja glavni tehnološki pravac u
semenarstvu hibridnog kukuruza.
4
