Sadržaj:
Uvod ...................................................................................................................2
Tehnologija gajenja jagode .................................................................................3
Razmnožavanje jagode i proizvodnja sadnog materijala ...................................3
Tipovi zasada jagode ..........................................................................................8
Sistemi gajenja ....................................................................................................8
Priprema zemljišta za sadnju jagode ................................................................10
Vreme sadnje i priprema živića jagode za sadnju ............................................11
Nega jagode posle sadnje .................................................................................12
Nega zasada jagode u rodu ...............................................................................13
Zaštita jagode od prouzrokovača bolesti i štetočina .........................................16
Bolesti jagode ...................................................................................................16
Štetočine jagode ................................................................................................18
Berba jagode .....................................................................................................19
Čuvanje plodova jagode ...................................................................................19
Prinosi gajenja jagode .......................................................................................20
Popis literature ..................................................................................................21
Uvod
Jagoda je vocna vrsta (Fragaria sp.) koja pripada familiji Rosaceae , podfamiliji Rosoidae i rodu
Fragaria.
Jagoda je privredno najznacajnija vrsta iz grupe jagodicastog voca.Ima niz prednosti u odnosu
na druge, cak i drvenaste kulture , jer njeni plodovi zrijevaju vrlo rano zajedno sa
tresnjom.Atraktivnog su izgleda, velike hranljive i ljekovite vrijednosti, pogodne za jelo u
svezem i preradjenom stanju(sok,dzem,marmelada i slatko).Pogodni su za duboko zamrzavanje
u rashladnim uredjajima.
Plod jagode sadrzi oko 8-10% suve materije, oko 7-8% secera, oko 1% organskih kisjelina i
do 0.7% mineralnih materija(narocito P), od 30-100 mg vitamina C.
Jagoda vrlo rano prorodi i radja svake godine dajuci visoke prinose po jedinici povrsine(20
t/ha).Uspeva na velikim nadmorskim visinama i do 1500 m.Nije veliki probirac zemljista i
klimatskih prilika.
Gotovo da nema vocne vrste koja ima toliko sirok areal rasprostranjenosti i toliko nacina
uzgoja kao jagoda.
Napada je mali broj bolesti i stetocina i otporna je na niske temperature.
Medjutim, njen privredni znacaj je umanjen zbog slabe transportabilnosti plodova i
angazovanja velikog broja radnika za berbu.
Jagoda je vocka sjeverne zemljine polulopte.Period od 1992-1994 godine u svetu je
proizvedeno 2.343.000 t jagode i ona je zauzimala medju vockama 12 mjesto.
SAD su prva zemlja po proizvodnji jagode u svijetu, a zatim dolaze Spanija, Japan, Poljska,
Italija i Francuska.
Najpogodnija zemljista za uzgoj jagode su: ilovasto-pjeskovita zemljista koja su bogata
organskom materijom (aluvijalno- deluvijalni nanosi).
Jagodi najbolje odgovaraju zemljista dobre strukture koja sadrzi vise od 3% humusa,vise od 5
mg lako pristupacnog (P
2
O
5
) i vise od 25 mg lako pristupacnog kalijuma(K
2
O) u 100 g suve
zemlje.Jagode se gaje na otvorenom polju na klasican nacin i na PVC foliji i u zasticenom
prostoru, tunelima,plasteniku ili stakleniku.
Ona vrlo brzo vraca ulozena sredstva u proizvodnju, a veoma je rentabilna, narocito ako se
gaji na savremen nacin u blizini velikih centara.
Vazan factor ekonomicnosti proizvodnje jagode je pravilan izbor sorte, tradicija uzgoja,vrste,
blizina trzista i tehnicko tehnoloska osposobljenost radne snage.
TEHNOLOGIJA GAJENJA JAGODE
Razmnožavanje jagode i proizvodnja sadnog materijala
Razmnožavanje je najznačajnija osobina svake vrste (bilo biljne ili životinjske). Na njoj počiva
kontinuitet žive materije odnosno opstanak vrste i posle nestanka jedinke. Jagoda se može kao i
sve vrste biljaka (voćke) razmnožavati generativno (sjemenom) i vegetativno (kalemljenjem,
dijeljenjem bokora, živićima i kulturom meristema).
2
pravilu se razvijaju adventivni pupoljci, koji daju stablo sa lišćem i korijenom, odnosno novu
biljku (živić). Živići se u početku razvijaju na račun matičnog bokora, a kad razviju korijen
prekida se veza između bokora i živića. Jedan bokor može dati prosječno 12-18 živića, što zavisi
od sorte i uslova gajenja. Razvijenost živića se progresivno smanjuje sa njihovom udaljenošću od
matičnog bokora. Neke sorte jagode razvijaju veliki broj živića (do 1.000.000 živića po hektaru),
a druge znatno manje (oko 350.000-400.000 živića po hektaru). Najveći broj najkvalitetnijih
živića se dobija od jednogodišnjih matičnih bokora. Što je bokor stariji smanjuje se kvalitet i broj
živića. Proizvodnja živića je laka, brza i masovna. Međutim, živićima se vrlo lako prenose
mnoge bolesti i štetočine, a naročito viroze.
Razmnožavanje kulturom meristema
Ovo je najsavremeniji način razmnožavanja jagode. Naziva se još i razmnožavanje kulturom
tkiva, kulturom in vitro, mikrorazmnožavanje ili mikropropagacija. Ovaj način razmnožavanja
otkriven je prije tri decenije i pomoću njega se mogu dobiti neograničene količine sadnog
materijala jagode u laboratorijskim uslovima, gdje je sortno i zdravstveno stanje potpuno
kontrolisano.
Mikrorazmnožavanje se zasniva na sposobnosti biljnih ćelija da na vještačkoj hranjivoj podlozi i
u aseptičkim uslovima obnove ćelije (reparacija) ili da proizvedu čitave biljke (regeneracija).
Poznato je da se jagoda posle dužeg perioda vegetativnog razmnožavanja zaražava virusima, a da
se prinos zasada čije su sadnice proizvedene na komercijalan način i zaražene virusima mogu
smanjiti i do 80%. Proizvodnja sadnog materijala jagode kulturom meristema je najefikasniji
način u borbi protiv virusnih oboljenja.
Ova metoda se zasniva na činjenice da virusi nisu podjednako rasprostranjeni u cijeloj biljci.
Vršni (apikalni) pupoljak stolone ne sadrži virus, čak i kada je cio bokor zaražen. S druge strane,
tkivo-meristem se može lako izolovati iz biljke i u sterilnim uslovima i na pogodnoj hranjivoj
podlozi može lako da se regeneriše cela biljka. Ovaj način razmnožavanja jagode odvija se u
osam faza:
1. odabiranje biljaka koje želimo da razmnožimo,
2. termoterapija,
3. test infektivnosti biljaka posle termoterapije,
4. isijecanje meristema, posle termoterapije,
5. izbor i priprema hranjive podloge i zasnivanje kulture,
6. gajenje biljaka u stakleniku i proizvodnja super elitnog sadnog materijala,
7. uzgajanje elitnog materijala,
8. dalje negovanje biljaka.
Ovom metodom dobija se garantovano zdrav sadni materijal jagode. Metoda je brza i jeftina i
obavlja se u specijalizovanim laboratorijama pri institutima ili velikim rasadnicima.
4
Proizvodnja sadnog materijala
Jedan od osnovnih činilaca uspješne proizvodnje jagode je korišćenje sortno čistog, kvalitetnog i
zdravog sadnog materijala. U našoj zemlji se još uvijek ne pridaje dovoljno značaja proizvodnji
kvalitetnih živića iako se godišnje posadi oko 10 miliona živića. Kod nas se još uvek proizvode i
koriste za sađenje živići iz rodnih zasada, što je krajnje pogrešno, a u isto vreme daje objašnjenje
za izuzetno male prinose (od 3,2 t/ha), koji se u našoj zemlji ostvaruju. U rodnim zasadima
postoji mogućnost da se živići izmiješaju sa sejancima, koji su vrlo heterogeni (i ne predstavljaju
sortu, već njenu F
1
generaciju), te je ovaj način proizvodnje živića neprihvatljiv i sa aspekta
autentičnosti i čistote sorte.
Da bi se problem čistote sorte eliminisao treba masovnu proizvodnju živića organizovati u
specijalnim ili standardnim matičnim zasadima. Za podizanje matičnih zasada jagode treba
odabrati rastresito, humusno, umjereno vlažno i nezakorovljeno zemljište, otvoreno ili na blagom
nagibu, gdje se može navodnjavati i mehanizovano obrađivati. U pogledu kvaliteta i
zdravstvenog stanja, sadni materijal jagode se svrstava u 4 grupe: superelitni, elitni, specijalni i
standardni. Proizvodnjom prve tri grupe sadnog materijala jagode se bave naučno istraživačke
ustanove i specijalizovani rasadnici koji su opremljeni za ovakvu vrstu proizvodnje.
Proizvodnja superelitnog i elitnog sadnog materijala
Da bi se stanje u proizvodnji sadnog materijala jagode poboljšalo potrebno je u proizvodnji
živića jagode u potpunosti primeniti dole navedenu šemu za testiranje na patogene u cilju
dobijanja zdravog sadnog materijala (Mratinić Evica i sar. 1998).
Polazna tačka i osnovna certifikacione šeme jeste testiranje materijala koji je odobren za
ulazak u šemu kako bi se dobio predosnovni materjal (CEE) slobodan od patogena. Najvažniji
testovi odnose se na virusne bolesti (svi virusi koji se javljaju na određenom području), lisne
nematode (
Ditylenchus
i
Aphelenchoides spp
.) i
Phytophthora fragariae var. fragariae.
Biljke koje ulaze u ovaj proces treba da potiču iz nacionalnih projekata oplemenjivanja gde
se daje garancija o originalnosti i čistoti sorte. Kada jagoda uđe u proces oslobađanja od
patogena i testiranja, biljke se podvrgavaju periodu karantina. Ove se čuvaju u dobro izolovanoj
staklari. U ovom periodu u određenim razmacima vrši se pregled biljaka na prisustvo štetočina i
testiraju se na zarazne bolesti koje bi mogle ugroziti ostali prisutni biljni materijal (npr.
Phytophthora fragariae
,
Steneotarsonemus fragariae
).
Posle karantinskog perioda započinje normalna procedura testiranja i oslobađanja od
patogena. Sve biljke testiraju se pojedinačno pomoću:
2 Zeljastih domaćina (npr.
Chenopodium qunoa
)
3 Jagoda kao indikator biljaka (
Fragaria vesca
»EMC«)
4
F. vesca
x
F. chiloensis
x
F. virginiana
»UC-5«,
F. virginiana
»UC-12«,
F. vesca
»Alpinum«
5 Metodama ekstrakcije nematoda
6 Pomoću biljaka mamaka (
F. vesca
»baron Solomacher«)
7 Sumnjive biljke testiraju se na prisustvo bilo koje štetočine ili bolesti a posebno na
Colletotiichum cutatum
i
Phytophtora castorum
5
U cilju proizvodnje što više kvalitetnih živića, stolone u vreme formiranja treba usmeravati
u pravcu slobodnog prostora. Živići se u matičnjaku mogu ožiljavati na samom mestu ili
pikiranjem u pikirištu. Prvim načinom može se proizvesti 300.000-1.000.000 živića po hektaru, a
pikiranjem i do dva puta više.
Proizvodnja živića pikiranjem je skupa i zahteva dosta radne snage te se retko koristi, iako
je dokazano da jagodnjak podignut pikiranjem živićima daje veće prinose od jagodnjaka
podignutog nepikiranim živićima.
Proizvodnja živića pikiranjem se preporučuje samo u slučaju razmnožavanja nove sorte ili
kada je mala površina matičnog zasada, a potrebne su veće količine sadnog materijala.
Tehnika pikiranja vrši se tako što se nodusi (kolenca) na stoloni (sa rozetom lista i malo
razvijenim žilicama) odvoje od matične biljke (režu) i sade u pikirište, koje je pripremljeno u
obliku leja. U pripremljenim lejama, koje treba da su predhodno pođubrene kompostom ili
zgorelim stajnjakom, prave se brazdice dubine 5 cm u koje se živići pikiraju (presađuju).
Razmak između redova u pikirištu treba da je oko 10 cm, a između živića u redu 5-10 cm.
Pikiranje treba obaviti kada je zemljište dovoljno vlažno i to po oblačnom vremenu, rano ujutru
ili uveče. Posle pikiranja živiće treba zaliti i pokriti tankim slojem slame ili nekim drugim
materijalom. Posle presađivanja (a najbolje je to raditi od kraja juna do kraja jula), živiće treba
zalivati svaka 3-4 dana. Kasnije presađivanje (u avgustu) ne daje zadovoljavajuće rezultate.
Živići proizvedeni u standardnim matičnjacima koji služe za podizanje proizvodnih zasada
jagode moraju biti: zdravi, neoštećeni, sveži, dobro razvijeni (sa najmanje 3 razvijena mlada
lista, centralnim pupoljkom, rozetom i korenom dužine najmanje 5 cm). Žile korena treba da su
sveže i na preseku bele boje.
Vađenje, čuvanje i transport živića
Živići jagode mogu se vaditi iz matičnjaka odmah posle njihovog formiranja.
Po pravilu, kod većine sorti jagode vađenje živića se obavlja od početka do kasno u jesen,
a kod nekih sorti u julu i avgustu. Živići se mogu vaditi i u proleće, ali se oni ne preporučuju za
prolećnu sadnju, već se čuvaju u hladnjači i sade u julu i avgustu.
Živići se mogu vaditi ručno i mašinski. Najbolje je da se to čini po oblačnom vremenu i
umereno vlažnom zemljištu. Prilikom vađenja treba nastojati da se što bolje sačuva korenov
sistem, da se što manje povređuje lišće i da ne dođe do oštećenja centralnog pupoljka.
Vreme koje protekne od vađenja do sadnje ili trapljenja (čuvanja u hladnjači), treba da
bude što kraće, jer je koren vrlo osetljiv na isušivanje. Sitne žilice mogu da se isuše za nekoliko
minuta, ukoliko su direktno izložene suncu.
Izvađeni živići se klasiraju prema kvalitetnim kategorijama. Nedovoljno razvijene živiće
treba vratiti u pikirište da bi se ožilili i normalno razvili. Oni se vade naredne godine i sade u julu
ili avgustu.
Klasirani živići se stavljaju u sanduke jabučare ili polietilenske vreće i odmah upućuju za
direktnu sadnju. Za duže transportovanje živiće treba svezati u snopiće (po 25 komada) i
upakovati u sanduke jabučare, predhodno obložene polietilenskom folijom. Snopići se ređaju
tako da žile budu dole, a lišće gore.
7
