Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“
Zrenjanin
TEHNOLOŠKE INOVACIJE
- seminarski rad -
Predmet: Menadžment
Profesor: Prof. Dr Zvonko Sajfert
Asistent: MSc Sanja Stanisavljev
Zrenjanin 2016.
4
2. Inovacija kao konkurentska prednost
Početak razvoja teorije inovacija pre svega, vezujemo za ime J. Šumpetera, koji je
tokom prve polovine prošlog veka inovacije označio kao osnovni faktor za postizanje
tehnološkog i ekonomskog razvoja. On je najčešće mislio na zamenu stare tehnologije sa
novom tehnologijom, što je i opisao kao kreativnu destrukciju.
Takođe, većina autora smatra da su inovacije pre svega povezane sa tehnologijom i
da se one najviše realizuju na tom polju tj. mi danas možemo da govorimo o
tehnološkim inovacijama. Nova tehnologija, kao rezultat inovacije, ima za posledicu
pojavu novih privrednih grana i firmi. Tehnološke promene igraju veoma važnu ulogu u
konkurentskoj dinamici. Promene koje one donose mogu da imaju nekoliko ishoda:
Donose sa sobom nove proizvode i procese;
Menjaju vrednost lanca i vrednost konstalacije firme;
Menjaju i prirodu rivaliteta između firmi.
[1]
U dvadesetprvom veku tehnologija je osnovni izvor konkurentskih prednosti.
Tehnološke inovacije predstavljaju prvu primenu nauke i tehnologije u novom smeru sa
komercijalnom upotrebom. Jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta je svakako
difuzija ili širenje inovacija kroz ekonomski sistem. Radi se o veoma složenom procesu
u kome su pored tržišta prisutni brojni netržišni elementi, kao što su sistemi podrške
R&D, saradnje između firmi i slično. Veoma je bitno na pravi način razumeti odvijanje
inovacionog procesa. Dugo vremena je bila zastupljena politika da se inovacioni proces
odvija po linearnom modelu, gde ključnu ulogu ima ulaganje u istraživanje i razvoj.
U okruženju gde se životni ciklusi proizvoda značajno smanjuju, inovacija
predstavlja jedini način da kompanija uspe da opstane u takvom promenljivom i
neizvesnom okruženju. Neke od karakteristika današnjeg poslovnog ambijenta:
►
Deregulacija i liberalizacija trgovine spuštaju barijere za ulazak u raznovrsne
industrijske delatnosti, kao što su bankarstvo, vazdužni saobraćaj i telekomunikacije.
►
Snaga mreža se ogleda u činjenici da nove kompanije ne moraju da grade svetsku
infrastrukturu da bi dospele na svetsko tržište. Na taj način kompanije kao što su Gugl
(Google), iBej (eBay), i Majspejs (MySpace) izuzetno su brzo uspele da razgranaju svoj
posao.
►
Dezintegracija velikih kompanija, putem devertikalizacije i autsorsinga, isto je
pomogla novim učesnicima na tržištu. Predajući sve veći broj aktivnosti izvođačima
trećih strana, velike kompanije su spremne da svoje usluge prodaju bilo kome. Koristeći
svetsku bazu dizajnera, konsultanata za brend i onih koji po ugovoru proizvode
komponente ili proizvode za nekoga, nove snage iz povoja mogu da izađu potpuno
razvijene.
1
Tosović Stevanović A., Konkurentske prednosti i inovacije, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2009, str. 20
5
►
Velike kompanije isto tako moraju da se bore sa velikim brojem konkurenata koji
nude niske cene. Ikea, Zara, ErAzija (AirAsia) su samo neke od kompanija koje su
radikalno izmenile strukturu troškova industrijske delatnosti.
►
Postoji dosta klijenata koji je Internet dao ogromnu moć da određuju marže. Pre
Interneta, većina klijenata nije mogla da bude sigurna da li dobija najbolje ponude kada
su u pitanju hipoteka, dug po kreditnoj kartici ili kredit za automobil. Nije postojala
mogućnost da se u potpunosti sagleda situacija koja je odražavala maržu, ali danas
svakim danom potrošači postaju sve upoznatiji.
►
Osim toga, Internet eliminiše i troškove poslovanja. Provizije koje su dobijali kreatori
tržišta svih vrsta – dileri, brokeri i agenti – doživljavaju drastičan pad, ili će ga uskoro
doživeti.
►
Distribucioni monopoli su snažno napadnuti. Za razliku od izdavača novina i
časopisa, blogerima nisu potrebne fizičke distributivne mreže da bi došli do svojih
čitalaca. Slično tome, novi brendovi ne moraju da se ulizuju predstavnicima izdavačkih
kuća da bi mogli da steknu obožavaoce putem sajtova društvenih mreža kao što je
Fejsbuk i Majspejs.
[2]
Rušenje barijere za ulazak na tržište, hiperefikasni konkurenti, moć klijenata - sve
to će smanjiti marže u narednim godinama. U najvećem delu inovacija se još nalazi na
nivoima organizacionih jedinica, koje imaju za nadležnost razvoj novih proizvoda,
razvoj i istraživanje.
U mnogim slučajevima, prava prepreka strateškoj inovaciji je upravo otpor starih
mentalnih modela, odnosno verovanja koja postoje i koja se čuvaju u organizaciji u
njihovoj organizacionoj kulturi. Ono što u najvećim kompanijama sprečava inovacije,
nije nedostatak preduzimanja rizika. Velike kompanije su upravo te koje svakodnevno
preuzimaju na sebe velike i često nepotrebne rizike. Osnivačima je teško da odaju
priznanje idejama koje predstavljaju pretnju temeljima poslovnih modela koje su oni
osmislili. Zbog toga se obim inovacija sužava, a rizik od ograničene vizije raste, a mladi
inovatori prelaze u druge kompanije i tamo pokušavaju da pronađu priliku za svoje
ideje.
Nastojeći da ostvare efikasnost, kompanije su uspele da izbace dosta nepotrebnih
aktivnosti iz svoga rada. Problem je u tome što ako se izbace sve nepotrebne aktivnosti
iz kompanije, velika je verovatnoća da će se izbaciti inovacija ili će ostati neprimećena.
Inovacija je proces, koji sam po sebi zahteva vreme. Kao što je rekao Peka Himanen:
„ Najznačajniji izvor produktivnosti informacione ekonomije jeste kreativnost, a nije
moguće stvoriti nešto interesantno neprestano jurcajući ili na regulisan način od devet
do pet sati.“
[3]
Evo nekoliko pitanja kojima bi menadžeri trebalo da se rukovode da bi postali
uspešni menadžeri inovatori:
2
Grin B., Hamel G., Budućnost menadžmenta, Novi Sad, ASEE, 2009, str. 63-65
3
Himanen P., The Hackers Ethic and the Spirit of the Information Age, New York, Random House, 2001, p. 72
