TEHNOLOŠKI MENADŽMENT
Doc. Dr. Vladimir Stojanović
I dio
1.
Defininisanje pojma "tehnika" ,"tehnologija"
i "tehnološki
progres"
Pod
"tehnikom"
se podrazumeva skup sredstava za rad u najširem smislu reči
pod
"tehničkim progresom
" treba podrazumevati pronalaženje novih i usavršavanje
postojećih sredstava za rad
"Tehnološki progres"
predstavlja sastavni deo proizvodnog procesa u kome se
određenim mehaničko-tehničkim postupcima i hemijsko - tehnološkim procesima
sirovine pretvaraju u gotov proizvod
Galbrajt, pod tehnologijom tretira "
sistematsku primenu organizovanog znanja za
praktične aktivnosti“
Galbrajt iznosi svoja razmišljanja o velikim preduzećima uz konstataciju da je prevlast
velikih preduzeća posledica komplikovane prirode moderne tehnologije
Robert Solow je na osnovu istraživanja kretanja produktivnosti rada u
nepoljoprivrednom sektoru SAD, u periodu od 1909. do 1949. godine, naveo da je
tehnički progres doprineo povećanju produktivnosti rada za oko 88%.
2.
Pojam i osobenosti tehnološkog razvoja
Evolucija shvatanja pojma tehnologije
Shvatanje pojma tehnologije je evoluiralo od ranijeg isključivog posmatranja kroz procese u
materijalnoj proizvodnji do današnjeg daleko šireg smisla i to zahvaljujući:
a) prisustvu i delovanju tehnologije u svim oblicima čovekove aktivnosti kako u
materijalnoj proizvodnji tako i van nje, i
b) evidentnim i značajnim uticajima tehnologije u svim oblastima čovekovog delovanja.
3.
Odnos tehnologija, čovek i društvo kroz tri ciklusa
1. Ciklus povećanja dohotka koji dovodi do rasta tehnoloških dostignuća
2. Uvećan dohodak daje osnov novim tehnološkim inovacijama u obliku novih i
poboljšanja postojećih proizvoda
3. Visoki rast dohotka omogućava rast životnog standarda
4.
Razlikovanje tehnologije na osnovu korišćenja tipa resursa
Tehnologije se razlikuju na osnovu tipa resursa koje koriste:
1) IT (informacione tehnologije) – resursi su informacije;
2) Tradicionalne proizvodne tehnologije – fizički resursi i fizička oprema u proizvodnji
3) Savremene proizvodne tehnologije (hibridne tehnologije) koje obrađuju fizičke resurse
pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema, obuhvatajući fleksibilne
proizvodne sisteme, robote, automatizaciju.
5.
Industrijska revolucija
Intezivan tehnološki razvoj čovečanstva beleži se u periodu od 1820 do 1900. godine
To je doba “industrijskog razvoja” doba koga karakterišu značajna otkrića među kojima
važno mesto zauzima otkriće parne mašine
Taj istorijski period razvoja nazvan je
industrijska revolucija
, koja u današnje vreme prelazi
u informatičku revoluciju
Buduće "revolucije" verovatno pripadaju bio-tehnologijama i bio-inženjeringu
U okviru industrijske revolucije najčešće se navode tri ključna razdoblja:
Razdoblje do kraja 18-og veka predstavlja period energetskog inženjerstva, kada se ljudska
energija menja radom mašina,
Period od kraja 19-og veka, je doba mehanizacije kada je korišćenje električne energije
uslovilo mahanizaciju, i
Razdoblje od 1950-te godine, se navodi kao doba automatizacije, koje je zasnovano na
razvoju informatičke i tehnologije mikročipa.
6.
Razvoj kroz promene u oblasti organizacije i upravljanja
Doba pred-tejlorizma
koje se karakteriše uvođenjem novih radnih navika, novih
disciplina …
Doba masovne proizvodnje
– Frederik V. Tejlor i njegovi sledbenici (Henry Gantt,
Frenk i Lilian Gilbreth – Škola naučnog menadžmenta),
Doba fleksibilne proizvodnje
– u kome se najveći značaj u upravljanju daje
tehnologijama
"Ako tehnologiju shvatimo kao veliki motor, silni akcelerator, onda znanje možemo shvatiti
kao njegovo gorivo. Došli smo na raskršće procesa ubrzanja u društvu, jer se motor svakim
danom
sve
obilnije
i
obilnije
napaja."
Alvin
Toffler
7.
Savremeni tehnološki sistem (SAVREMENA TEHNOLOGIJA
)
Sa razvojem novih tehnologija, pa i intenzivnom potrošnjom prirodnih resursa, ljudska
civilizacija ostvaruje viziju stalnog ekonomskog rasta i materijalnog uspona.
Evidentan materijalni rast, kao vekovna paradigma,podstiče nekontrolisano trošenje
prirodnih resursa sa nesagledivim posledicama uništavanja prirodne sredine.
Rešenje se traži u razvoju novih tehnologija koje su usmerene ne samo ka
povećanju produktivnosti i efikasnosti, već i uštedama prirodnih resursa
8
.Pristupi u razmatranju upravljanja tehnološkim razvojem
Postoje dva pristupa u razmatranju upravljanja tehnološkim razvojem:
Globalni pristup
je teško ostvariv jer čovek još nije u stanju da tačno predvidi i da
utiče na događaje izazvane tehnološkim razvojem
Lokalni pristup
upravljanja tehnološkim razvojem ogleda se u tome da se u
određenoj firmi može upravljati putem savremene opreme i većih ulaganja u sektor za
istraživanje i razvoj, putem novih tehnologija proizvodnje ili modernizacije postojećih
pogona
9.
Tehnološki razvoj kao proces
Tehnološki razvoj je veoma složen proces
Uzajamno povezane i koordinirane aktivnosti su usmerene na stvaranje novih i usavršavanje
postojećih tehnologija
Prioritetni ciljevi tehnološkog razvoja su dostizanje sledećih performansi:
1. efikasnost,
2. efektivnost,
3. kvalitet,
4. produktivnost,
5. fleksibilnost,
6. automatizacija i softizacija proizvodnje,
7. zaštita životne sredine,
8. nanotehnologija.
15.
Značaj 16-og veka za tehnološki progres
Pokušaji da se snaga vode koja je pokretala mlinove iskoriste za potrebe širenja
manufakturne proizvodnje zahtevali su određeno teorijsko izučavanje procesa
mehanike; nastaju određene teorije: teorija točka-zamajca, žIjeba, teorija vodenog
pritiska, otpora i trenja.
Manufakturni period razvija prve naučne i tehničke elemente krupne industrije.
Naučnici, poput Galileja, Njutna, Toričelija daju ogroman doprinos stvaranju naučne
reputacije.
16.
Značaj 18-og veka za tehnološki progres
Kraj 18. veka obeležen je nastankom mašinske proizvodnje zahvaljujući rezultatima
naučno-tehničkog rada velikog broja istraživača
Pojava parne mašine Džona Vata bila je pre svega "plod nauke", a ne samo
konstruktorsko-tehničke delatnosti. Mašinska proizvodnja otvorila je nove mogućnosti
tehnološke primene nauke, a njen progres je sve više uslovljen progresom nauke.
Sve to predstavlja novu etapu naučno-tehničkog progresa, u kojoj se nauka i tehnika
uzajamno podstiču pa se samim tim i njihov razvoj sve više ubrzava.
Javljaju se usko specijalizovani oblici naučnih istraživanja koji imaju zadatak da
stvore uslove za što bržu implementaciju teorijskih otkrića.
17.
Treća etapa naučno-tehničkog progresa
Za treću etapa naučno-tehničkog progresa može se reći da se pod njenim uticajem širi
front naučnih disciplina orijentisanih na razvoj tehnike, zahvaljujući njenoj
povezanosti sa savremenom naučno-tehničkom revolucijom. Taj širi front
podrazumeva uključivanje biologa, genetičara, filozofa, psihologa u rešavanju
tehničkih i tehnoloških zadataka.
Razvoj tehničkog progresa direktno ili indirektno je u zavisnosti od ogromnog broja
discipline društvenih nauka pa se sa puno prava može istaći očiglednost vodeće uloge
nauke u odnosu na tehniku.
Otkrića radioelektronike, atomske energija, fotonike, holografije, hemije polimernih
materijala, laseri, genetika i dr. uslovljavaju nicanje sasvim novih grana proizvodnje.
Naučno-tehnički progres prožima ne samo industrijsku, već i ostale sfere:
poljoprivredu, saobraćaj, medicinu, obrazovanje, usluge.
Pojavom visokih tehnologija, gde posebno ističemo mikroelektroniku, dolazi do
stvaranja sasvim nove terminologije, koje istraživači često koriste i nije sporna
njihova komparativna prednost.
U vremenu industrijske civilizacije komparativne prednosti su bile prepoznatljive u
sledećem:
raspoloživost prirodnih resursa - velikih količina ruda i sirovina,
raspoloživost energetskih potencijala i izvora,
raspoloživost jeftine manuelne radne snage.
Od navedenih komparativnih prednosti direktno je zavisila snaga zemlje u
industrijskom dobu. Veoma je jednostavno bilo meriti snagu jedne zemlje jer su bila
potrebna samo dva pojma: tona i megavat. Treći pojam koji se odnosio na radnu snagu
je bio kao "pozitivna konstanta"
18.
Komparativne prednosti informacione ere
Četiri najznačajnije komparativne prednosti informacione ere su:
1. znanje,
2. masovna i jeftina manuelna i mentalna radna snaga,
3. stvaranje novih inovativnih struktura (tehnoparkova, tehnopolisa, inkubatora malog
biznisa),i
4. neophodnost kapitala za dinamičku tehnološku modernizaciju.
19.
Klasifikacija naučnih istraživanja
Klasifikacija UNESCO-a
Prema klasifikaciji UNESCO-a, naučnoistraživačke i razvojne radove možemo
podeliti u četiri grupe:
1) grupa koju čine fundamentalna,
2) bazna ili osnovna istraživanja,
3) grupa za primenjena istraživanja, i
4) grupa razvojnih istraživanja.
20.
Cilj fundamentalnih istraživanja
Određena fundamentalna istraživanja mogu imati za cilj proširivanje naučnih znanja
ili saznanja o nekoj oblasti ili problemu ne ulazeći u mogućnost njene praktične
primene, te se zato nazivaju usmerena fundamentalna istraživanja.
Usmerena istraživanja mogu biti;
deskriptivna i
tematska.
21.
Primenjena istraživanja
Primenjena istraživanja imaju presudan značaj koji se ogleda u tome što imaju za cilj
da savladaju probleme njihove praktične primene radi zadovoljenja neke ljudske
potrebe, polazeći od poznatih zakonitosti razvoja prirode i društva kao i od krajnjeg
rezultata fundamentalnih istraživanja.
Ova istraživanja, pružajući metodološku osnovu, zahtevaju dalje usmeravanje i
koncentrisanje na određeni problem, integrišući sve uključene subjekte u okviru jedne
ili više naučno istraživačkih institucija.
22.
Razvojna naučna istraživanja
Razvojna naučna istraživanja sačinjavaju treću etapu u procesu savremenog
tehnološkog razvoja i zasnivaju se na brojnim pokazateljima fundamentalnih i
primenjenih istraživanja.
Svrha im je da sve rezultate dovedu u stadijum u kome se mogu praktično primeniti u
proizvodnji, kako bi se i na taj način ostvarila određena ekonomska iIi socijalna
korist.
Kao rezultat razvojnih istraživanja najčešće se ne dobijaju nova naučna saznanja, jer
se ona uglavnom temelje na brojnim empirijskim, tehničkim i naučnim saznanjima iz
raznih oblasti.
Međutim ima slučajeva da razvojnim istraživanjima budu otkrivena nova, neočekivana
saznanja koja su u rangu novih naučnih otkrića
23.
Vrste istraživanja i njihove funkcije
Naučni
Ekonomska Ulaganja iz
Cilj svih akcija i promena koje čovek preduzima i uvodi na polju materijalne
proizvodnje i van nje je stvaranje društvenog napretka u kome je uvek čovek na
centralnom mestu.
Preduslov ekonomskog napretka je permanentni tehnološki i ekonomski napredak, ali
to ne znači da svaki tehnološki i ekonomski napredak predstavlja i društveni razvoj.
Naprotiv, može biti i obrnuto.
Očigledan primer su uvedene štetne tehnologije kako po prirodno okruženje tako i za
okolinu i zdravlje ljudi.
27.
Povezanost tehnologije, ekonomije i društva
Promene koje savremeni tehnološki razvoj prouzrokuje u privredi i društvu, sadašnja
etapa je sa pravom okvalifikovala kao treću naučno-tehnološku revoluciju, "...kao
najdinamičniji faktor privrednog i društvenog razvoja"
Na osnovu dosadašnjih istraživanja, uticaj tehnološkog razvoja na privredni razvoj u
osnovi je trojak, i ogleda se u sledećem:
1. poboljšanju produktivnosti,
2. promeni materijalne strukture proizvodnje, i
3. uticaju na povećanje tempa rasta privrede.
28.
Uticaj tehnološkog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje
Dejstvo tehnološkog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje se ostvaruje kroz:
usvaršavanje sredstava za rad,
iznalaženje novih metoda i postupaka,
iznalaženje novih vidova energije, i
razvoj subjektivnog (ljudskog) faktora.
29.
Tehnički nivo proizvodnje
Tehnički nivo proizvodnje
uslovljava
stepen korišćenja nauke i određuje stepen
spremnosti tehničke baze proizvodnje za realizaciju novih naučnih ideja.
Na osnovu naučnih dostignuća i otkrića dolazi do kvalitativnih promena u svim
granama savremene tehnike; menjaju se tehnička sredstva, ali i tehnološke metode
proizvodnje.
Sprovodi se automatizacija u proizvodnji, kompletna elektrifikacija privrede i prelazak
na nove izvore energije: atomsku i solarnu energiju, energiju vetra, biogasa.
30.
Karakteristike naučnih saznanja
Sva naučna saznanja su karakteristična po time što su internacionalna pa samim tim
nemaju nacionalno obeležje.
Eventualna ograničenja u njhovom važenju i primeni nastaju u međunarodnim
tokovima naučnih informacija ako su takvog karaktera poverljivosti pa ih matična
država svrsta u kategoriju državnih tajni.
Između razvijenih zemlja uspostavljaju brojni ekonomski, pravne i finansijski
kontakti u oblasti nauke i tehnologije. Ta saradnja se odvija kroz različite forme kao
što su:
(1) zajednička ulaganja u istrazivanja i razvoj,
(2) transfer tehnologija, patenata i licenci, uključujuci i inženjering,
(3) osnivanje specijalizovanih organizacija za međusobnu saradnju,
(4) utvrđen model razmene naučno-tehnoloških informacija.
Između razvijenih zemalja međunarodna razmena naučno-tehnoloških dostignuća
može se podeliti na:
(1) komercijalnu razmenu u vidu patenata i licenci i
(2) nekomercijalnu razmenu.
