Садржина

1. Увод...............................................................................................................................2
2. Природна влакна……………………………………..................................................3
2.1 Лан………………………………………………………………………………….…3
2.2 Конопља……………………………………………………………………………....5
2.3 Памук……………………………………………………………..............……….…..6
2.4 Јута…………………………………............…………………………………………..7
2.5 Вуна……………………………………………………...…………………………….8
2.6 Свила………………………………………………………………………………….10
3. Хемијска влакна………………………………………………………………………11

2.1. Бакрена влакна(ЦУП)………………………………………………….....................11

2.2.

Вискозна влакна (ЦВ)…………………………………………………….….11

2.3.

Ацетатна влакна (ЦА)…………………………………………………..…...11

2.4.

Синтетичка влакна..................……………………………………………....12

2.5.

Акрилна влакна (ПАН)

……………………………………..………….12

2.6. Поли-пропиленска влакна (ПП)…………………………………………………...12

2.7. Полиестерска влакна (ПЕС)……………………………………………………......13

2.8. Поли-амидна влакна (ПА)…………………………………………………………..13

2.9. Арамидна влакна (АР)……………………………………………………………....13

2.10 Еластанска и еластодиенска влакна……………….………………………………13

2.11. Lycra…………………………...………………………………………………….....13

3. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................14

4. Литература.....................................................................................................................15

УВОД

Текстил (лат.

Textilis- ткан,ткалачки

) назив је за сваку израђевину произведену

поступком преплетања или повезивања влакана, нити т. Предењем, ткањем, плетењем,
преплетењем, пустењем, иглањем. Лепљењем и др. У новије време користи се скупни назив
тестил.

Назив текстил је заједнички назив за све врсте влаканам, елементарних нити, те њихове

израђевине, као што су линеарни производи(пређе, конци, ужад, конопи и сл.), плошни
производи- творевине равних површина и у цевастом облику ( тканине, плетива, неткане
текстилије), конфекционарни предмети (рубље, одјећа, постељина, технички производи) и др.

Најстарији очуивани текстили потичу из Цатала Хувука у Анатолији. То ус комадићи вуненог

сукнанађени уз посмртне људске остатке. Старост им је процењена на 6500 година прије Христа.
Први текстили израђени су од конца који је настао вртњом нити између дланова. Касније је
изумњено вретено, а затим коловрат. Вуна је била прва текстилна сировина. Користила се у
источном Средоземљу и у Европи. У Египту је главна текстилна сировина био лан са најфинијим
ланеним платном омотавали су се кипови. У Египту су нађене ланене тканине чија јестарост
процењена на 5000 година пре Христа. Обрада ланеног влакна проширује се у 13.столећу на
европске земље ( Француску, Енглеску, Фландрију и Немачкој). Памук се истодобно употребљавао
већ у старом Перуу и Индији. Памук се узгајао у долини реке Инд веч 2500 година пре Христа.
Грци спомињу памук као егзотичну биљку, а користе памучне тканине након Александррових
похода. Свила је источњачког порекла. Дудов свилац узгајали су у Кини већ 3000 година пре
Христа. Столеће касније дудов свилац преноси се у Кореју а затим у Јапан. Данас је текстилна
индустрија једна од најјаче развијених у свету.

Текстилна индустрија је грана индустрије која се бави прерадом влакнастих сировина и

израдом тканина, плетених производа и предива. Ослања се на пољопривредну производњу из
које црпи потребне сировине: вуна, лан, памук, свила и јута. Ово је једна о д најстаријих
индустријских грана. Крајњи продукт производње су одећа и разне врсте тканина.

Порекло лана још није дефинитивно утврђено. Неки аутори сматрају да су

културне форме лана постале од Линум ангустифолиум Л. по Н. И. Вавилову те форме
лана су постале у два излазна центра: западноазијски и медитерански. За производњу
најзначајнији је ситносјемени лан код којег се разликују четири типа: предивни, прелазни,
уљани и полегљиви.

Прави предивни лан има дуго глатко и неразгранато стабло (1-5 грана), високо 90-

125 цм, па и више. Принос семена по биљци је минималан. Садржај влакна, које је
изванредно квалитетно, између 20 и 30%. Цвет је обично плав, ретко бео или љубичаст.

Влакно лана је смештено у стаблу (20-30%) . код предивног лана се посебно истиче појам
техничког дела стабла и под њим се подразумева део од котиледона до места где избијају
прве бочне гранчице.

Уз складу с тим разликују се и две дужине стабла: техничка дужина и општа дужина
стабла. Ако је технички део стабла дужи вредност лана је већа.

Дебљина стабла је такође веома значајна особина. Тања стабла имају више цењена

влакна, а влакно је финије. Дебљина стабла мјери се на 1/3 његове висине и основни је
критеријум за рангирање лана.

Ланена стабљика, односно њена дебљина оцењује се тако да се измери дужина

снопа који садржи 100 стабала. По једном од таквих система рангирања стабла су веома
фина ако сирина снопа има око 40 мм, фина ако има 50 мм, средње фина ако има 60 мм,
груба 70 мм и веома груба ако ширина износи 80 мм.

На попречном пресеку стабла лана, испод епидерме, је слој паренхина коре.

Непосредно испод коре је камбијум, који се одваја од елемената дрвета.

У центру је срж која се у доба сазревања суши и пуца па је зрело стабло шупљије.

Снопићи влакана су изграђени од јако издужених и на крајевима зашиљених челија које
створе тзв. елементарна влакна. Од броја, величине и грађе елементарних влакана те од
њихове међусобне повезаности зависи и квалитета технолошког влакна. Дужина
елементарних влакана, односно ћелија варира у просеку од 20 до 30 мм, али може достићи
и до 120 мм, а дебљина 15-20 па и 30 пикометара. По правилу, у дебљим стаблима
елементарна влакна су дебља, а у дужим стаблима тања и дужа. Број елементарних
влакана на пресеку снопића је између 10 и 50. највише елементарних влакана налази се на
граници између прве и друге трећине стабла, а најмање у вршном делу.

Дужина елементарних влакана расте од основе према врху стабла. Број елементарних
влакана на одређеном пресеку стабла зависи од успевања биљке и начина њеног узгајања.
При повољним условима број елементарних влакана износи око 700, а при мање
повољном достиже 350-400.

Дужина техничког влакна износи 30-100 цм (и до 120 цм), што зависи изравно од висине
(дужине) стабла, а посебно од дужине техничког дела.

Влакно је у стаблу неравномерно распоређено. У доњем делу стабла на њега отпада свега
2%, у средњем до 35%, а у вршном 20-30%. Посебна тежина техничког влакна лана износи
1,40-1,48, еластичност око 2%, јачина у процесу 35 кг/мм2, прекидна дужина 11-30 км.

Фазе раста и развијања лана су ове: клијање, ницање или фаза котиледона, фаза

успореног раста, фаза интензивног раста, цвјетање и сазријевање. Фаза ницања наступа у
нормалним приликама десетак дана после жетве. У тој фази лан има само развијене
котиледоне, који су широкојајасти или овални, зелени, а између њих је пупољак. После те
фазе наступа фаза успореног раста, која траје све док лан не достигне висину од 8 до 10
цм. Фаза интензивног раста стабла почиње пре потпуног формирања цветних пупољака и
траје до почетка цветања; у тој фази дневни пораст стабла износи у просјеку 3-5 цм. На
почетку цветања интензивни раст престаје, али биљка ипак расте све до краја цветања.

Разнолике дорте лана цветају у исто различито време; разлике износе до 40 дана.

Цветови су једнодневни; отварају се ујутро, а у подневним сатовима избацују круницу.
По кишном времену цветови се отварају непотпуно, а потпуно се отварају идућег дана.

Прашници пуцају у време док се цветови отварају. Сазревање почиње, непосредно

након цветања, а карактеризира га одрвењавање стабла, формирање плода, сазревање
семена. У тој фази се и влакно потпуно формира. Предивни лан цвијета 40-50 дана након
ницања, а сазрева око 30 дана после цветања.

Прави предивни лан је биљка умерено топлог и прохладног, али и довољно

влажног поднебља, прелазно умјерено топлог и топлог поднебља са довољном количином
влаге, а уљани претежно топлог.

Прави предивни лан треба много влаге. Његов транспирацијски коефицијент

износи 400-430 . потреба за влагом је већа у првом делу вегетације бегу у другом делу.
Према суши је осетљив, нарочито фази интензивног раста. И краткотрајне суше у тој фази
наносе му велике штете. У почетку свога развијања мање је осетљив на краће суше. У
фази котиледона може издржати сушу 15 дана, а у фази успореног раста 6 дана. Но прави
предивни лан не подноси нити превелику влажност. Неповољно утичу на лан и велике
промене земљине влажности. Прелазном лану треба много мања влаге, али је критично
време за влагу дуже. Креће суше у првом делу вегетације боље подноси него прави
предивни лан. Успешна производња се може организирати у просторима у којима у току
вегетације падне 100-150 мм талога.

Уљани лан има сличне потребе за влагом као и прелазни, а на краткотрајније суше је
неосетљивији од прелазног и правог предивног.