М Е Н Т О Р :
У Ч Е Н И К :
С Л О Б О Д А Н Ј А К Ш И Ћ
А Л Е К С А Н Д Р А Ф И Ћ О В И Ћ
Гимназија Друштвено језичког и
природно математичког смера
Матурски рад из физике
ТАЛАСНА ОПТИКА
УВОД
Раније се сматрало да је светлост скуп материјалних
честица. Према Њутну, светлосни извор емитује ове
честице на све стране, изазивајући светлосне ефекте.
Ова концепција може да објасни закон одбијања
светлости, али су примећене тешкоће при објашњењу
закона преламања.
При простирању светлости кроз средину мањих
димензија, које су истог реда као и таласна дужина
светлости, закони геометријске оптике нису довољно
тачни и не могу да опишу све пратеће појаве. У том
случају треба узети у обзир таласну природу
светлости. Део оптике која се бави таласном
природом светлости назива се таласна оптика
Електромагнетно зрачење обухвата веома
широк опсег фреквенција, односно таласних
дужина. Дијапазон зрачења свих таласних
дужина представља спектар електромагнетног
зрачења.
ИНТЕРФЕРЕНЦИЈА СВЕТЛОСТИ
Интерференција светлосних таласа је слагање два или више
светлосних таласа, при чему резултујући талас има у неким
тачкама мањи, а у неким тачкама већи интензитет у односу на
збир интензитета појединих таласа. На тај начин при
слагању таласа долази до слабљења или до појачања
интензитета таласа у односу на првобитни интензитет таласа.
Ова расподела минималних и максималних интензитета је на
одређени начин правилна и педставља ефекат интерференције.
Наше око, као ни остали детектори светлости не може да прати
тако брзе промене, већ усредњава те промене интензитета и
уместо екрана на коме постоји стално промењљива
интерферентна слика види равномерно осветљен екран. Да би
дошло до појаве интерференције таласи поред тога што морају
бити кохерентни морају бити и на исти начин поларизовани,
тј. њихови вектори електричног поља морају бити
колинеарни.
