Telesna temperatura i primena antipiretika

TELESNA TEMPERATURA I PRIMENA ANTIPIRETIKA

Nikola Dimitrov

BEOGRAD, 2015

TELESNA TEMPERATURA

Dr Jović kaže da su, zapravo, bol, temperatura, otok, krvarenje, nervoza, nesanica,

promene na koži, proliv ili opstipacija posledica nečeg,

a ne uzrok i da su alarm telu da nešto nije u redu

Telesna temperatura predstavlja stepen zagrejanosti organizma i izražava se u stepenima.

Konstantnost telesne temperature čovečijeg organizma reguliše centar za termoregulaciju koji je

smešten u

hipotalamusu

(srednji mozak).

Poremećaj rada ovog centra mogu izazvati razni činioci (temperatura spoljašnje
sredine,mikroorganizmi,toksini,metabolički poremećaji), što rezultira povećanjem (

hipertermija

)

ili sniženjem (

hipotermija

) telesne temperature.

Temperatura može biti:



Subnormalna: Ispod 36 C (hipotermija)



Normalna: 36-37 C (eutermija)



Subfebrilna

: 37-38 C



Febrilna

: 38-39 C



Visoko

febrilna

: Iznad 39 C

Važno je uvek imati na umu da temperatura nije bolest sama za sebe, već simptom nečega što se
dešava u telu. Vrlo često ona je pokazatelj prisustva neke infekcije, obično virusne ili bakterijske.
Najvećem broj organizama koji su izazivači infekcije upravo temperatura ljudskog tela od 37 °C
odgovara za opstanak. Rast telesne temperature pacijenta nepovoljno utiče na njih. Što znači da je
rast telesne temperature jedna od mera kojom se organizam bori protiv izazivača bolesti. Ukoliko
se uvek pokušava da se temperatura snizi, zapravo može da se desi da se prolongira dužina
trajanja bolesti.

Ipak, kod određenih populacija bolesnika potrebno je snižavati i subfebrilne temperature. To su
deca koja su imala konvulzije, trudnice, kao i bolesnici s poremećenim funkcijama srca, pluća i
mozga.

Temperatura je jedan od standardnih vitalnih znakova koji pomažu praćenju zdravstvenog stanja
pacijenta. Opšte je mišljenje da telesna temperatura ne treba da pređe 37 °C. Međutim ima
mnogo zabluda u vezi sa povišenom temperaturom.

UZROCI POVIŠENE TELESNE TEMPERATURE

Povišena temperatura može biti znak blagog, ali i nekog ozbiljnijeg zdravstvenog poremećaja, a
to mogu da budu:

1. INFEKCIJE

- najčešći uzročnici povišene telesne temperature jesu virusne, bakterijske,

gljivične i parazitarne infekcije (grip, upala krajnika i pluća, šarlah, meningitis, tuberkuloza).
Opšte infekcije sa lokalnim znacima (npr. pharvngitis, šarlah). Lokalizovane infekcije (npr.
pvelonephritis).

2. BOLESTI

- čiji je uzrok nepoznat, kao što su zapaljenjska oboljenja vezivnog tkiva i sitnih

krvnih sudova (lupus, anemija pernicioza, sklerodermija, dermatomiozitis i poliartritis).

3. OBOLjENjA CNS

(centralnog nervnog sistema) - cerebrovaskularne bolesti, povrede glave,

tumori mozga i kičmene moždine, degenerativna oboljenja centralnog nervnog sistema (multipla
skleroza), povrede kičmene moždine...

4. MALIGNE BOLESTI

Primarne neoplazme (npr. tiroidne žlezde, pluća, jetre,pankreasa i genitourinarnog trakta).
Sekundarne neoplazme, karcinoid.

5. BOLESTI KRVI

- limfomi, leukemija, neki oblici anemije(perniciozna), hemoragične bolesti

(npr. hemofilija).

6. KARDIOVASKULARNA OBOLjENjA