1.УВОД
Телесна шупљина је простор у телу који садржи унутрашње органе. Наше тело се
састоји од пет шупљина, као што су спинална(кичмена), карлична, трбушна, грудна, и
кранијална(мождана).
Шупљине кичменог стуба и кранијална шупљина су на полеђини тела,па их зовемо
леђним телесним шупљинама. Карлица, абдоминална и грудна шупљина су на предњем
делу тела па их зовемо вентралним телесним шупљинама. Абдоминалне и грудне
шупљине су одвојене пречагом коју дијафрагма. Абдоминални и карлице шупљине нису
одвојене било којом структуром.
2.МОЖДАНА ШУПЉИНА
Мождана шупљина је простор формиран унутар
лобање.
кранијална шупљина садржи мозак, хипофизу,
делове лобање и кичмене нерве, крвне судове,
опну и цереброспиналне течности.
Унутрашња површина базе лобање
(вasis cranii interna) има три велика удубљења
која се налазе на различитим нивоима: предња,
средња и задња кранијална шупљина које граде
дно лубањске шупљине у облику чиније.
Fossa cranii anterior положена је на највишем
нивоу док је Fossa cranii posterior најниже.
Fossa cranii anterior
Слика 1. База лобање. (А) Поглед
вани показује кости које учествују у
грађењу структуре. Доњу површину гради
постериорно оципитална кост, на коју се
антериорни наставља сфеноидна кост.
(Б) Грађа спољне стране базе лобање. Foramen
magnum смештен је на средини, између у нивоу
processusa mastoideus-а. Тврдо непце гради део
крова уста и под носне шупљине.(Ц) Унутрашња
страна показује кости и грађу.
(Д) Под кранијалне дупље видљив је овде у три
нивоа, антериорна, медијална и постериорна
кранијална шупљина.
Инфериорни и антериорни делови фронталних
режњева мозга заузимају fossu cranii anterior,
најплићу од три кранијалне дупље.
Дупљу формира
[os frontale] антериорно, [os ehmoidale] у средини,
па тело и мала крила [os sphenoidale|sfenoidne kosti]
(alae parvae) постериорно.
Највећи део удубљења граде орбитални делови
фронталне кости, који подупиру фронталне
режњеве мозга и граде кров [orbita|orbite].
На површини се виде синусоидни облици.
Crista frontalis је медијална
екстензија чеоне кости. На њеној бази је forame
caecum ossis frontalis кроз који пролазе крвни
судови током ембрионалног периода, али је
безначајан постнатално.
Унутрашњи оципитални гребен завршава у protuberantiа occipitalis
interni која се ствара у вези са
Confluence sinuses- дурални
венски синуси. Широка удубљења
показују хоризонтални ток синуса
трансверсуса и синуса сигмоидеуса
у облику слова С.
3.КИЧМЕНИ КАНАЛ
Сваки пршљен има шупљину, која се налази у средини пршљена.
Кичмени канал је простор односно шупљина коју изграђују шупљине
пршљенова. У кичменом каналу се налази кичмена мождина, бројни
крвни судови и церебро-спинална течност, чија лоша циркулација
може да изазове бројне проблеме нпр главобоље, мигрене, менструалне
проблеме, дигестивне проблеме, допринос артритис.
Крајњи слој менинге(опне), dura mater, је уско повезана у облику
паукове мреже која је, опет, лабаво повезује најдубљи слој менинге,
pia mater. Пиа матер је уско везан за кичмене мождине. Субарахноидални простор
је испуњен ликвором и садржи судове који снабдевају кичмену мождину, односно
предње кичмене артерије и парне задње кичмене артерије, уз одговарајуће кичмене
вене. епидурални простор садржи мреже великих, танких зидова крвних судова,који се
зове предњи пршљенски венски плексус и задњи кичмени
венскои плекс
4. ГРУДНА ДУПЉА
Грудна дупља (cavitas thoracis) је у целини купаста, пространа и херметички
затворена шупљина читавог грудног коша, укупне запремине 7 до 10 литара.
Облик и зидови грудне дупље одговарају облику грудног коша. Предњи зид грудне
дупље је најкраћи, упоље се простире до предње пазушне линије. Овај зид чине грудна
кост, ребарне хрскавице и предњи делови ребара од I до IX заједно са свим меким
деловима. Бочни зид је паран и простире се од предње до задње пазушне линије, а граде га
ребра и суседни мишићи. Задњи зид је најужи а чине га грудни део кичменог стуба и
суседни задњи делови ребара до ребарног угла. На задњем делу грудне дупље се налази
обострано уз кичмени стуб олучасти простор назвам плућни жлеб (sulcus pulmonalis). Базу
грудне дупље чини пречага а горе је горњи отвор грудног коша.
Грудна дупља подељена је на парни и бочни марамично плућни простор (spatium
pleuropulmonale) и непарни средњи део назван средогруђе ( mediastinum).
Границу између ових простора чини скоро сагитално постављена медиастинална
зидна плућна марамица (pleura mediastinalis). Она се приближно налази у равни која
напред пролази, десно кроз стерналну линију, а лево горе кроз стерналну и доле кроу
перастерналну линију, позади ова раван обострано пролази кроз паравертебралну линију.
Средњи и оба бочна простора међусобно су повезани у нивоу V грудног пршљена
проласком плућног корена (radix pulmanis) и средогруђа у марамично плућни простор.
