- ВЕЖБЕ - 

I КАРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Карта се ради на паус папиру на следећи начин:
1.

Исцртати границе – ограничити територију:

-   границе   се   исцртавају   црном   бојом,   различитим   дебљинама   зависно   од 
хијерархије границе;
- исцртавају се државне и границе покрајна;
-   где   границу   представља   река   онде   се   грница   уцртава   наизменично 

испрекиданим линијама, 

- границе између суседних држава се продужавају у суседне територије.
2. 

Уцртати хидрографске објекте:

- обухватити веће водене токове: Дунав, Тису, Тамиш, Саву, Колубару, 

З. и Ј. Мораву, Ибар, Нишаву, Тимок са притокама, Дрину, Лим;

- канал Дунав-Тиса-Дунав уцртати као линију са попречним цртама;
- уцртати и све остале хидрографске обљекте.
3. 

Уцртати облике рељефа: 

-   најважније   планине   у   Србији   уцртавају   се   браон   бојом   у   правцу   пружања 

планине. 

4. 

Уцртати насеља по административном значају:

- главни град државе,
- гавне градове покрајина, 
- центре округа.
5. 

Уцртати комуникације:

- аутопутеве, магистралне путеве (црвеном бојом различите дебљине зависно од 

хијерархије);

- пруге уцртати црном бојом са попречним цртама.
6. 

Исписати називе:

- пограничних држава, црном бојом и тако да се пружају у правцу пружања 

територије. Код Републике Босне и Херцеговине уписати Б и Х – Р. Српска.

- хидрографских објеката, писаним словима и плавом бојом;
- облика рељефа, црном бојом и означити врх планине и његову висину;
- насеља, црном бојом и десно од знака. 
7. 

Исписати назив крате

 РЕПУБЛИКА СРБИЈА.

8. 

Урадити легенду која треба садржи:

- врсту путева,
- пругу,
- канал,
- градове по хијерархији.
9. 

Упистати размер карте

 у десном углу.

10.

 Уписати назив издавача карте и годину издања

 у левом доњем углу.

1

II КАРТА ЕКСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА

За   израду   ове   карте   користи   се   топографска   карта   у 

размери 1:50 000.

Узима се површина од  4  x  3  квадрата  са топографске 

карте.

Карта се ради на паус папиру на следећи начин:
1. исцртати оквир карте;
2.   исцртати   графитном   оловком   вододелнице   испрекиданом   линијом   и 

водосливнице пуном линијом;

3. одредити експозиције делова терена између вододелница и водосливница;
4. обојити карту користећи следеће боје за одређене експозиције:
- северна – тамно плава,
- североисточна – светло плава,
- источна – розе,
- југоисточна – светло жута,
- јужна – тамно жута,
- југозападна – светло жута основа са тамно жутом шрафуром,
- западан – светло жута основа са розе штафуром, 
- северозапада – светло плава основа са тамно плавом штафуром,
- неекспониране површине – остају необојене.
5. планиметром премерити површине сваке експозиције, тако што планиметар се 

креће   у   смеру   кретања   казаљке   на   сату,   а   добијени   резулта   се   дели   са   4,   јер   је 
планиметар подешен на размеру 1:100 000;

6. пребројати колико се домаћинства налази на свакој експозицији;
7. испод карте нацртати следећу табелу, уписати добијене вредности сводећи их 

на једну децималу;

8. исписати назив карте ЕКСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА.

Боја

Експо-
зиција

Површина 
(km²)

Површина
(%)

Број 
домаћинства

Број
домаћинства
 (%)

Број
домаћинства
на km²

N
NE
E
SE
S
SW
W
NW
R

Укупно

48

100

100

R – нееспониране површине
Бр. домаћинства на km² = број домаћинства / површина у km²

2

background image

IV ПОЛАРНИ ГАФИКОН ЕСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА

Овај поларни графикон се ради преко сводитеља

 и он се конструише на 

следећи начин:

1.одабрати било коју врсту поларног графикона, осим синтезног, чији су 

начини израде описани у првом делу скрипте;

2. израчунати потребне вредности за израду графикона;
3.конструисати поларни графикон тако да буде оптималне величине;
4.испод графикона написати размер, који има следеће значење: ако је 

размера нпр. 1 : I = 1 : 0,009 то значи да сваки mm² графикона прадставља 0,009 km² 
картиране територије.

5.испод размера урадити табелу која треба да садржи следеће податке:

6.и

сп

ис

ат

и 

назив графикона ПОЛАРНИ ГАФИКОНИ ЕСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА.

7.на левој страни атласа треба исписати формуле које су коришћене приликом 

израчунавања вредности за констукцију одређеног графикона, вредност константе и 
скицу графикона са ознакама.

Нпр. 

Gmin = G 

SE 

= 2,8 km²

S = 35 mm
T = G / S² 
s = √ g / T
s = d
a = 0,5411961 ∙ d
I = c² ∙ G ∙ S‾² = c² ∙ T
c = 2,1973682
I = 0,009
F = c ∙ d²
c = 0,2071068 

Боја

Еспозиција

Површина  (g) (km²)

s = mm

4

V ПОЛАРНИ ГАФИКОН БРОЈА ДОМАЋИНСТАВА 

Овај поларни графикон се ради преко сводитеља и он се конструише на 

следећи начин:

1.одабрати било коју врсту поларног графикона, осим синтезног, чији су 

начини израде описани у првом делу скрипте;

2. израчунати потребне вредности за израду графикона;
3.конструисати поларни графикон тако да буде оптималне величине;
4.испод графикона написати размер, који има следеће значење: ако је 

размера нпр. 1 : I = 1 : 0,009 то значи да сваки mm² графикона прадставља 0,009 
домаћинства картиране територије.

5.испод размера урадити табелу која треба да садржи следеће податке:

6.и

сп

ис

ат

и 

назив графикона ПОЛАРНИ ГАФИКОН БРОЈА ДОМАЋИНСТАВА.

7.на левој страни атласа треба исписати формуле које су коришћене приликом 

израчунавања   вредности   за   констукцију   графикона,   вредност   константе   и   скицу 
графикона са ознакама.

Нпр. 

Gmin = G 

10

S = 5 mm
T = G / S² 
s = √ g / T
s = r
d = 2,4142136 ∙ s
I = c² ∙ G ∙ S‾² = c² ∙ T
c = 0,5009395
I = 1 : 0,1
F = c ∙ s²
c = 3,9850099 

Боја

Еспозиција

Број домаћинстава

s = mm

5

background image

КОНСТАНТЕ ЗА КОНСТРУИСАЊЕ ГРАФИКОНА 

За тематски атлас потребно је урадити следеће графиконе:

1. поларни графикон експозиције рељефа,
2. поларни графикон броја домаћинстава,
3. поларни графикон топлих и хладних експозиција.

Прва два графикона се раде преко сводитеља, а трећи преко семиоразмера и за њега се 
користи синтезни графикон.
За приказ графикона може се да се изаберу следеће геометриске фигуре:

а) круг – где је полупречник r једнак вредности s,
б) квадрат – где су стране а једнаке вредности s,
в) правоугаоник
г) трогугао – где су стране а једнаке вредности s,
д) ромб.

За конструкцију поларних графикона потребне су следеће вредности:

G – базна вредност показатеља – узимамо најмању вредност g;
S – базни скалар знака – бирамо сами како би величина графикона била идеална 

(нити сувише мала нити сувише велика),

T = G / S² - сводитељ,
g – вредност показатеља, 
s (a,b,r) – скалар знака,
I – размер знака,
f – површина знака.

VII КАРТА УГЛОВА НАГИБА

      Константе за конструисање графикона:

а = s
c = 1,5957691

а = s
c = 1,6817928
b = 0,7653669 ∙ s

d = s
c = 2,1973682
a = 0,5411961 ∙ d

r = s
c = 0,5009395
а = 2,6131259  s
d = 2,4142136  s

7

Želiš da pročitaš svih 23 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti