Tematsko kartiranje
- ВЕЖБЕ -
I КАРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Карта се ради на паус папиру на следећи начин:
1.
Исцртати границе – ограничити територију:
- границе се исцртавају црном бојом, различитим дебљинама зависно од
хијерархије границе;
- исцртавају се државне и границе покрајна;
- где границу представља река онде се грница уцртава наизменично
испрекиданим линијама,
- границе између суседних држава се продужавају у суседне територије.
2.
Уцртати хидрографске објекте:
- обухватити веће водене токове: Дунав, Тису, Тамиш, Саву, Колубару,
З. и Ј. Мораву, Ибар, Нишаву, Тимок са притокама, Дрину, Лим;
- канал Дунав-Тиса-Дунав уцртати као линију са попречним цртама;
- уцртати и све остале хидрографске обљекте.
3.
Уцртати облике рељефа:
- најважније планине у Србији уцртавају се браон бојом у правцу пружања
планине.
4.
Уцртати насеља по административном значају:
- главни град државе,
- гавне градове покрајина,
- центре округа.
5.
Уцртати комуникације:
- аутопутеве, магистралне путеве (црвеном бојом различите дебљине зависно од
хијерархије);
- пруге уцртати црном бојом са попречним цртама.
6.
Исписати називе:
- пограничних држава, црном бојом и тако да се пружају у правцу пружања
територије. Код Републике Босне и Херцеговине уписати Б и Х – Р. Српска.
- хидрографских објеката, писаним словима и плавом бојом;
- облика рељефа, црном бојом и означити врх планине и његову висину;
- насеља, црном бојом и десно од знака.
7.
Исписати назив крате
РЕПУБЛИКА СРБИЈА.
8.
Урадити легенду која треба садржи:
- врсту путева,
- пругу,
- канал,
- градове по хијерархији.
9.
Упистати размер карте
у десном углу.
10.
Уписати назив издавача карте и годину издања
у левом доњем углу.
1
II КАРТА ЕКСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА
За израду ове карте користи се топографска карта у
размери 1:50 000.
Узима се површина од 4 x 3 квадрата са топографске
карте.
Карта се ради на паус папиру на следећи начин:
1. исцртати оквир карте;
2. исцртати графитном оловком вододелнице испрекиданом линијом и
водосливнице пуном линијом;
3. одредити експозиције делова терена између вододелница и водосливница;
4. обојити карту користећи следеће боје за одређене експозиције:
- северна – тамно плава,
- североисточна – светло плава,
- источна – розе,
- југоисточна – светло жута,
- јужна – тамно жута,
- југозападна – светло жута основа са тамно жутом шрафуром,
- западан – светло жута основа са розе штафуром,
- северозапада – светло плава основа са тамно плавом штафуром,
- неекспониране површине – остају необојене.
5. планиметром премерити површине сваке експозиције, тако што планиметар се
креће у смеру кретања казаљке на сату, а добијени резулта се дели са 4, јер је
планиметар подешен на размеру 1:100 000;
6. пребројати колико се домаћинства налази на свакој експозицији;
7. испод карте нацртати следећу табелу, уписати добијене вредности сводећи их
на једну децималу;
8. исписати назив карте ЕКСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА.
Боја
Експо-
зиција
Површина
(km²)
Површина
(%)
Број
домаћинства
Број
домаћинства
(%)
Број
домаћинства
на km²
N
NE
E
SE
S
SW
W
NW
R
Укупно
48
100
100
R – нееспониране површине
Бр. домаћинства на km² = број домаћинства / површина у km²
2

IV ПОЛАРНИ ГАФИКОН ЕСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА
Овај поларни графикон се ради преко сводитеља
и он се конструише на
следећи начин:
1.одабрати било коју врсту поларног графикона, осим синтезног, чији су
начини израде описани у првом делу скрипте;
2. израчунати потребне вредности за израду графикона;
3.конструисати поларни графикон тако да буде оптималне величине;
4.испод графикона написати размер, који има следеће значење: ако је
размера нпр. 1 : I = 1 : 0,009 то значи да сваки mm² графикона прадставља 0,009 km²
картиране територије.
5.испод размера урадити табелу која треба да садржи следеће податке:
6.и
сп
ис
ат
и
назив графикона ПОЛАРНИ ГАФИКОНИ ЕСПОЗИЦИЈЕ РЕЉЕФА.
7.на левој страни атласа треба исписати формуле које су коришћене приликом
израчунавања вредности за констукцију одређеног графикона, вредност константе и
скицу графикона са ознакама.
Нпр.
Gmin = G
SE
= 2,8 km²
S = 35 mm
T = G / S²
s = √ g / T
s = d
a = 0,5411961 ∙ d
I = c² ∙ G ∙ S‾² = c² ∙ T
c = 2,1973682
I = 0,009
F = c ∙ d²
c = 0,2071068
Боја
Еспозиција
Површина (g) (km²)
s = mm
4
V ПОЛАРНИ ГАФИКОН БРОЈА ДОМАЋИНСТАВА
Овај поларни графикон се ради преко сводитеља и он се конструише на
следећи начин:
1.одабрати било коју врсту поларног графикона, осим синтезног, чији су
начини израде описани у првом делу скрипте;
2. израчунати потребне вредности за израду графикона;
3.конструисати поларни графикон тако да буде оптималне величине;
4.испод графикона написати размер, који има следеће значење: ако је
размера нпр. 1 : I = 1 : 0,009 то значи да сваки mm² графикона прадставља 0,009
домаћинства картиране територије.
5.испод размера урадити табелу која треба да садржи следеће податке:
6.и
сп
ис
ат
и
назив графикона ПОЛАРНИ ГАФИКОН БРОЈА ДОМАЋИНСТАВА.
7.на левој страни атласа треба исписати формуле које су коришћене приликом
израчунавања вредности за констукцију графикона, вредност константе и скицу
графикона са ознакама.
Нпр.
Gmin = G
E
=
10
S = 5 mm
T = G / S²
s = √ g / T
s = r
d = 2,4142136 ∙ s
I = c² ∙ G ∙ S‾² = c² ∙ T
c = 0,5009395
I = 1 : 0,1
F = c ∙ s²
c = 3,9850099
Боја
Еспозиција
Број домаћинстава
s = mm
5

КОНСТАНТЕ ЗА КОНСТРУИСАЊЕ ГРАФИКОНА
За тематски атлас потребно је урадити следеће графиконе:
1. поларни графикон експозиције рељефа,
2. поларни графикон броја домаћинстава,
3. поларни графикон топлих и хладних експозиција.
Прва два графикона се раде преко сводитеља, а трећи преко семиоразмера и за њега се
користи синтезни графикон.
За приказ графикона може се да се изаберу следеће геометриске фигуре:
а) круг – где је полупречник r једнак вредности s,
б) квадрат – где су стране а једнаке вредности s,
в) правоугаоник
г) трогугао – где су стране а једнаке вредности s,
д) ромб.
За конструкцију поларних графикона потребне су следеће вредности:
G – базна вредност показатеља – узимамо најмању вредност g;
S – базни скалар знака – бирамо сами како би величина графикона била идеална
(нити сувише мала нити сувише велика),
T = G / S² - сводитељ,
g – вредност показатеља,
s (a,b,r) – скалар знака,
I – размер знака,
f – површина знака.
VII КАРТА УГЛОВА НАГИБА
Константе за конструисање графикона:
а = s
c = 1,5957691
а = s
c = 1,6817928
b = 0,7653669 ∙ s
d = s
c = 2,1973682
a = 0,5411961 ∙ d
r = s
c = 0,5009395
а = 2,6131259 s
d = 2,4142136 s
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti