УВОД
Савремено друштво је прожето многобројним процесима који умногоме мењају
његову структуру и динамику. Процес економије представља појаву коју приликом
бављења савременим друштвом немогуће избећи.
Економија спада у ред комплексних друштвених процеса која је у последња
три века забележила изузетан напредак. О томе колико је економију тешко обухватити
неком теоријом или школом, а самим тим и разумети, говоре и многобројне
дефиниције које срећемо приликом изучавања економије. Почевши од основне
дефиницеје коју је дао Сократов ученик Ксенофон (430-355) још у четвртом веку пре
нове ере када је написао дело „Оикономикус“ па све до данас.вТреба напоменути да
на микроекономију и макроекономију свакодневно делују одређене
промене(кретања) које можемо посматрати као питања на која економска наука треба
непогрешиво да одговори, како не би дошло до великих друштвених и економских
криза. Као и у свакој науци тако и у економској
Темељна економска питања представљају једну од незаобилазних тема
економског проучавања, а самим тим теоретичари који се баве овим проблемом дају
додатан допринос како разумевању тако и унапређењу и развоју економског сазнања,
јер доприносе бољем разумевању основног предмета проучавања економије.
Teмa oвoг рaдa jeсу следећа темељна економска питања: Потребе? Реткост?
Избор? Граница производних могућности? Опортуитетни трошкови? Закон опадајућих
приноса? Тродимензионални приступ економији? Економија у дугом и кратком року?
Алтернативни економски системи? Дa бисмo дали одговоре на та питања
кoнцeнтрисaћeмo сe нa свакопојединачно.
1
1. Потребе, реткост, избор
Сви економски проблеми извиру из једног основног проблема-нема довољно
расположивих ресурса ( средства у најширем смислу речи) у односу на потребе.
1
Људи, као природна и друштвена бића, исказују потребу за разноврсним
добрима и услугама како би могли да функционишу у својој природној и друштвеној
средини. Људске потребе јесу једна хетерогена(разноврсна) категорија. Које обухватају
различите квалитативне потребе: егзистенцијалне-културне, личне-заједничке.
Задовољавње егзистенцијалних потреба тј. потреба нижег ниво активира
неопходност задовољавања потреба вишег нивоа. Услед друштено-економског развоја
који обухвата: усавршавање материјалне производње, појава нових производа и
услуга, појава нових технолошких достигнућа економске потребе се мењају свој
кванитет и квалитет.
Задовољавање друштвених потреба остварује се трешењем добара и услуга, за
чију је производњу потребно утрошити одређену количину економских ресурса. У
економској литрератути под појмом економских ресурса подразумевају се земља, рад
и капитал, као основни ресурси, док је предузетништво изведени ресурс, који се
испољава кроз различите форме и методе организације и управљања произвоњом. У
економији разликујемо две врсте добара:
1) ограничена добра
2) неограничена добра
Ограниченост или реткост, може да се посматра у апсолутном и релативном
смислу. У апсолутном смислу сва су добра ограничена, док се ограниченост у
релативном смислу посматра у поређењу са људским потребама.
Неограниченост добара подразумева да се њима могу задовољавати потребе у
неограниченим количинама. Колико год се тих добара потроши она су и даље на
располагању, у таква добра спадају: сунчева топлота, чист ваздух, светлост итд.
1
Лабус. М: „Основи економије“, Правни факултет, Београд, 2007., стр. 27
2
За кога производити
је проблем расподеле друштвеног богатства између
појединих чланова друштва.
Остваривање оптималне алокације са аспекта економске ефикасности, постиже
се остваривањем жељене производње добара и услуга уз што ниже трошкове
производње.
2. Граница производних могућности
Производни потенцијал једне националне привреде тј. укупна количина добара
и услуга које она може да произведе, одређена је обимом расположивих производних
ресурса и постојаћом технологијом.
Ограниченост ресурса приморава једну националну привреду да врши избор
између алтернативних начина употребе ресурса, што доводи до појаве опортунитетних
трошкова које ћемо обрадити у наставку рада.
2
У следећем примеру поједнставићемо проблем избора одговарајуће количине и
начина производње појединих добара, тако што ћемо узети једну националну
привреду која уз расположиве ресурсе и расположиву технологију производи само два
производа пшеницу и челик.
Различите производне могућности
Алтернативе
Пшеница у мил.t.
Челик у мил.t.
A
15
0
B
14
1
C
12
2
D
9
3
E
5
4
F
0
5
Табела бр. 1.
2
Китановић. Д, Голубовић. Н, Петровић. Д: „Основи економије“, Економски факултет, Ниш, 2012, стр.
69
4
