3.1.
Пројектовати
заједнички темељ
за три стуба неког објекта високоградње
.
Ако
је кота терена
100
онда је доња ивица стубова (горња ивица темељног носача) на
коти
99.
Осни размак стубова је по
6,0 m.
Препусти темељног носача су по
1,3
m.
Ширина носача је
0,40m,
а дебљина доње плоче је
0,35 m (
константне
дебљине
).
Кота фундирања је
97,5.
2.1.
Израчунати налијежућу површину темељног носача усвајајући трапезни
облик темељне плоче.
Сила у десном крајњем стубу је
1000kN,
у средњем
750 kN
а у лијевом
1200 kN.
Гранични притисак тла је
750 kN/m
2
.
Запреминска тежина
насипа је
18 kN/m
3
.
Подземне воде нема
.
Рачунски притисак тл аупоредити са
дозвољеним
.
2.2.
Израчунати момент савијања темељног носача под средњим стубом не
узимајући у обзир диференцијално слијегање стубова
.
У скице темељног носача
(
под средњим стубом
)
уцртати положај статички потребне арматуре
.
2.3.
Нацртати темељну конструкцију у погодној размјери
.
14.60
1.30
6.00
6.00
1.30
99.00
97.50
100.00
d
=
0
.3
5
m
1200 kN
750 kN
1000 kN
2.1.
Величина резултанте оптерећења је:
R=1200+750+1000 = 2950kN
Положај резултанте оптерећења:
1200
1.3 + 750
7.30 + 1000
13.30 = r
2950
r = 20 335 / 2950 =6.89m (
од лијевог краја носача )
Уколико усвојимо основу темељ облика правоугаоника (константне ширине
B) онда
резултанта оптерећења не дјелује у тежишту темељне спојнице. Зато морамо извршити
центрисање темеља промјеном облика његове основе.
Може се усвојити трапезни или степенасти облик основе. При томе ће проширени дио
темеља бити на страни гдје је резултанта. У овом случају је то лијеви дио темељног
носача.
750
1000
1200
r=6.89m
R=2950 kN
Положај тежишта трапеза у односу на ширу страницу B
1
:
Тежиште трапеза треба да се поклапа са положајем резултанте:
Из овог услова добијамо:
Потребна површина основе темеља је:
То је истовремено и површина трапеза:
Ако у ову једначину уврстимо
добијамо:
Усваја се
Контрола притисака у тлу
14.60м
B
2
B
1
