Матурски рад из историје
ТЕМПЛАРИ – ИСТОРИЈА И МИТ
Ментор:
Ученик:
______________________
јуна 2017. год.
Датум предаје:
______________
Комисија:
Председник
________________________
Испитивач
________________________
Члан
________________________
Коментар:
Датум одбране:
_____________
Оцена рада____________ (___)
Оцена одбране____________ (___)
Закључна оцена
____________ (___)
Темплари – историја и мит
УВОД
Ред сиромашних витезова Соломоновог храма, познатији као Ред храма или Витезови
темплари, основао је француски племић Иг де Пајен око 1119. у Јерусалиму. Свети
Град, који се вратио у хришћанске руке после Првог крсташког рата, био је главно
одредиште ходочасника из Европе. Они су долазили у гомилама, несвесни опасности у
коју срљају – путеви око Јерусалима беху озлоглашени због банди разбојника које су
харале њима, и који су вребали путнике на Света места. Понекад су ти разбојници били
Сарацени - понекад пропали крсташи. Да би се супроставио тој опасности, Иг де Пајен
је сакупио групу од девет витезова који су имали задатак да стану у заштиту
ходочасницима. Иг и његова браћа нису се уклапали у уобичајену представу коју
имамо о витезовима. Они нису имали новца, носили су одећу која им је поклоњена и у
првим годинама свог постојања стално им је недостајала опрема и нови регрути. Па
ипак су 1129, на Сабору у Троју, темплари готово преко ноћи постали јунаци
хришћанске Европе, а папа је између 1139. и 1145. издао три буле у којима је
прокламовано да се темпларима даје готово апсолутна моћ, те да они не одговарају
никоме другоме до самом папи. Био је то један од најкрупнијих обрта у средњем веку,
ако не и у читавој европској историји.
2
На јерусалимском престолу је владао Балдвин II. Преовладава мишљење да је у
одређеном тренутку 1119. он примио два француска племића, Ига де Пајена из
Шампање и Годфроа де Сен Омера из Пикардије. Са још седам витезова, они су се
понудили да чувају ходочаснике на њиховом путу до и од Светих места. Али, они то
неће радити као редовни витезови – живеће у малом манастирском братству, држећи се
правила Св. Августина. Балдвину се та идеја допала. Људи су увек били проблем
Прекоморског царства, а чињеница да су Иг и његова браћа били спремни да живе као
монаси значила је да ће, теоријски, они бити
поузданији од свог оног олоша који је узео
учешћа у Првом крсташком рату. Краљ је
одобрио тај план, па су се на Божић у Цркви
Светог гроба Иг и Годфроа заветовали на
сиромаштво, чедност и послушност Балдвину и
Вармунду од Пиквињија, јерусалимском
патријарху, а Балдвин им је одредио седиште у
џамији Ал Акса на Платформи храма. Ред
сиромашних витезова Соломоновог храма, Ред
храма, Витезови темплари – били су рођени. За
неколико недеља од оснивања њиховог реда,
темпларе су представили свештенству на Сабору
у Наблусу. Присутни су прихватили тих девет
витезова, па су Иг и његова браћа почели да
патролирају краљевством. Остали витезови-
оснивачи били су Пајен де Мондидије, Андре де
Монбар, Аршамбо де сен Ењан; Жефри Бисо; два
витеза позната по својим крштеним именима
Ролан и Гондемар, а није познато ко је био
девети витез.
4
1
knightstemplarvault.com/knights-templar-symbols_knight
4
Ш. Мартин,
Витезови темплари
, ИП Бабун, Београд, 2006.
Слика 1
.: Витез темплар
1
Темплари – историја и мит
Прва деценија постојања темплара најмање је документована. Можемо једино да
претпоставимо да су након Наблуса они наставили да живе као монаси у
„Соломоновом храму“ (како су крсташи називали џамију Ал Акса) и да штите
ходочаснике који би стигли бродом у неку луку, нпр. Јафу. Упркос свом сиромаштву и
мањку пристојног оружја и оклопа, они су почели да привлаче помагаче са Запада.
Фулк V , гроф од Анжуја, сусрео се са Игом де Пајеном на свом ходочашћу у
Прекоморско краљевство и био толико импресиониран Игом и његовим редом који је
растао, да се уписао као пријатељ темплара, обећавши да ће им давати годишње 30
анжујских ливара. Инспирисани Фулковим примером, још неколико француских
племића учинило је исто, а најважнији међу њима вероватно је био Иг, гроф од
Шампање. Иг, гроф од Шампање је по први пут посетио Прекоморско краљевство 1104,
и остао у њему четири године. Потом се поново вратио 1114. Једном приликом га је
пратио Иг де Пајен. Иг је изгледа био један од његових вазала, пошто се Пајен налази
низводно од Троја, где је био двор грофа од Шампање. (Заправо, где Пајен је можда чак
био и у сродству са својим господаром). У време кад су се Иг де Пајен и његових осам
другова заветовали у Цркви Светог гроба, гроф Иг се опет вратио у Француску.
Последњи пут се вратио у Свету Земљу 1125, када се коначно придружио темпларима.
Али, протећи ће још четири године пре него што однос грофа од Шампање са
темпларима постане очигледан.
Године 1127, док се темпларски ред још увек састојао само од девет витезова, који су се
трудили да нађу нове чланове (по предању), краљ Балдвин II је послао Ига де Пајена и
још неке од његове темпларске браће у једну важну дипломатску мисију у Европи.
Чињеница да је Иг био изабран за тако важан посао сугерише да су темплари, упркос
причама да су они „сиромашни витезови“, заправо у том периоду били веома уважени у
Прекоморском краљевству. Поред тога, да је темплара тада било само девет, пошто је
Иг повео са собом неколико витезова, то би значило да је у Прекоморском краљевству
остало још само неколицина браће. Уистину, хроничари попут Михаела Сиријског
(умро 1199), који је један од првих што је оставио записе о темпларима, веровали су да
је тај ред, у време Балдвинове мисије, имао око 30 витезова. Чим је Иг стигао у Европу,
изгледало је да ствари почињу да се веома брзо одвијају. Темплари су добили на
поклон своју прву земљу на Западу са кућом, поседом, ливадом и стамбеном зградом у
Прованси, која је поклоњена реду у октобру 1127, а дародавац је био наследник Ига од
Шампање, Теобалд, гроф од Блоа. Теобалд је такође својим вазалима дао дозволу да
слободно поклањају темпларском реду своје поседе.
2. ПРАВИЛНИК И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ТЕМПЛАРА
5
