Висока школа струковних студија за васпитаче
Шабац
СЕМИНАРСКИ РАД
СОЦИОЛОГИЈА ОБРАЗОВАЊА
-Теоретичари заслужни за настанак и развој социологије
Ментор: Студент:
Проф.Др. Мира Видаковић Бојана Дамјановић 74/12
2
Шабац, 2012.
Садржај
Увод--------------------------------------------------------------------------------------------------------------3
Сен-Симон------------------------------------------------------------------------------------------------------4
Огист Конт-----------------------------------------------------------------------------------------------------6
Херберт Спенсер----------------------------------------------------------------------------------------------8
Емил Диркем-------------------------------------------------------------------------------------------------10
Маркс Вебер--------------------------------------------------------------------------------------------------12
Шарл-Луј Монтескије--------------------------------------------------------------------------------------14
Закључак-------------------------------------------------------------------------------------------------------15
Литература----------------------------------------------------------------------------------------------------16
4
Сен-Симон
Аури де Сен-Симон потиче из старе племићке породице, али се међу првима одрекао
племићке титуле за време Француске револуције. Био је у своје време један од
најбогатијих и најумнијих људи у Европи. Залагао се за оснивање нове науке о човеку и
друштву и покушавао је да јој одреди предмет и метод. Та наука би се звала
социјална
физиологија
и њен главни задатак би био да проучава друштво као целину. (Мићуновић,
2010:12)
Сен-Симон је узео свог талентованог ученика Огиста Конта за личног секретара, који је
допринео сређивању Сен-Симонових рукописа и систематизовању његових идеја.
Интелектуална сарадња била је након пар година прекинута уз спорења о
ауторствупојединих идеја. Највише је било расправа: Ко је оснивач социологије? Сен-
Симон својом
социјалном физиологијом
, дефиницијом друштва и друштвеног система,
законима и покретачима друштвеног развоја, или Огист Конт, који је увео реч
социологија
као кованицу састављену од једне латинске и једне грчке речи.(Мићуновић, 2010:13)
Ово спорење о зачетнику социолошке науке, било је повезано са питањем о зачетнику
позитивизма
у друштвеним наукама. Због тога је Диркем предност давао Сен-Симону као
оснивачу социологије, јер је он први усмерио друштвену науку ка испитивању позитивних
чињеница.
На позитивистичкој идејној традицији конституисала се социологија као
научна
дисциплина. Удео Сен-Симона у том подухвату је огроман, ако не и пресудан. Нова
друштвена наука код Сен-Симона је још увек
социјална физиологија
и
физиополитика
,
али он је испуњава програмом и садржајем који јо задуго одређује смер. Пошто је
филозофска и друштвена мисао 18. века револуционисаладруштва, друштвена мисао 19.
века мора да га, пре свега,
организује
– сматра Сен-Симон. Због тога је
организација
будућег друштва била основна Сен-Симонова преокупација, која га је и водила
конвергентно ка
социјализму
.(Мићуновић, 2010:14)
Сен Симон у својим делима обрађује питање, које је актуелно чак и данас, односно смена
владајућих система. Он замишља Француску нацију као једно велико, добро организовано
предузеће, а на челу тог предузећа би били произвођачи а не политичари.
5
Трагајући за општим средствима која би друштво учинила срећним, Сен-Симон их
открива у
науци, уметности
и
индустрији. Рад
уопште, а индустријска производња
посебно, имају за Сен-Симона највећи значај у друштвеном преображају. Све чланове
друштва Сен-Симон дели у две класе:
произвођаче
и
паразите
. Класу произвођача чине
сви који на било који начин учествују у производњи: фабрички радници, земњорадници,
научници, уметници, трговци, банкари, фабриканти. Класу паразита чине углавном
племство и свештенство, затим чиновништво и
метафизичари
. (Мићуновић, 2010:15,16)
Сен-Симоново учење одликују две црте – једна је залагање за науку, организацију и
индустријски прогрес, а друга за ослобађање од беде и сиромаштва и стварање праведног
друштва. Ово последње носило је у себи утопистичку жељу и наду, па се Сен-Симонов
утицај одвијао у два правца: на стварање
научне
теорије о друштву, засноване на напретку
науке и индустрије, у чему су га следили Огист Конт, Херберт Спенсер, Луис Морган и
други утемељивачи
социологије као друштвене теорије,
и у другом правцу на развој
утопијског социјализма Анфонтена, Базара, Луја Блана, Прудона, Пјера Леруа, Ласала и
других, као алтернације капиталистичком друштву
свеопште грамзивости и беспоштене
конкуренције.
Сен-Симон је био велика инспирација разнородним социјалистичким
учењима и социјалистичким покретима, као и многим књижевницима, попут Жорж
Сандове.(Мићуновић, 2010:20,21)
