II KORPA 9-18 lekcija
9. Budžetski skup B je takav skup dobara za koji važi:
B{ x
1
,x
2
| p
1
x
1
+ p
2
x
2
¿
p
1
ω
1
+ p
2
ω
2
, x
1
0 , x
2
0}
9. Ukoliko sa C označimo potrošnju radnika, sa p
C
cenu jedinice potrošnje, sa w
radnikovu nadnicu, sa M iznos fiksnog neradnog dohotka radnika, sa
¯
L
maksimalnu
dokolicu, sa
L
broj časova rada , onda je vrednost stvarne potrošnje radnika jednaka:
p
C
C +
w
( ¯
L
−
L
)
= M +
w
¯
L
9. Ako je pojedinac neto ponudjac normalnog dobra I ako njegova cena poraste dok
ostale cene ostaju nepromenjene:
Tada ce njegova bruto traznja za tim dobrom ili opasti, ili ostati
nepromenjena, ili porasti
9. Ukoliko je potrosac koji maksimizira korisnost neto prodavac nekog dobra I cena tog
dobra poraste dok cene ostalih dobara ostaju nepromenjene:
On nikada ne moze postati neto kupac tog dobra
9. Vasilije raspolaze sa 10 jabuka I 5 banana. Za Vasilija oba dobra su normalna dobra.
Po tekucim cenama Vasilije je neto prodavac jabuka. Ukoliko cena jabuka poraste, a cena
banan ostane nepromenjena:
Tada ce njegova bruto traznja za tim dobrom ili opasti, ili ostati
nepromenjena, ili porasti
9. Pretpostavimo da je dohodovni efekat jaci od efekta supstitucije. Ukoliko su sva dobra,
ukljucujuci I dokolicu, normalna dobra, tada ce porast najamnine nuzno doveti do:
Smanjenja ponude rada
9. Pun dohodak pojedinca:
Jednak je sumi vrednosti njegovih neradnih dohodaka I vrednosti
njegovog ukupno raspolozivog vremena
9. Porast najamnina izaziva:
Rotiranje budzetske linije u pravcu kazaljke na satu oko tacke
pocetno raspolozivih sredstava
9. Pretpostavimo da je dohodovni efekat jaci od efekta supstitucije. Ako je dokolica
inferiorno dobro, tad ace porast najamnine dovesti do:
Smanjenja ponude rada
9. Jankova kriva ponude rada je povijena unazad…..
Izabrati da nedeljno radi vise od 50 casova
9.
Ako je racionalni pojedinac koji maksimizira svoju korisnost ima pozitivnu neto
tražnju za nekim dobrom, i ako porast cene dovodi do porasta tražnje za tim dobrom,
onda to mora biti inferiorno dobro.
9.
Ako je potrošač kupac jednog dobra a prodavac drugog,
tada će promena cena
generisati dopunski dohodovni efekat u jednačini Sluckog zbog dohodovnog efekta
prvobitno raspoloživih sredstava.
9.
Ako potrošač prvobitno ima pozitivne količine dva dobra a zatim prodaje određenu
količinu jednog dobra da bi dobio određenu količinu drugog i ukoliko nema druge izvore
dohotka,
onda njegova budžetska linija mora prolaziti kroz tačku njegovih
prvobitno raspoloživih sredstava.
9.
Ako je pojedinac neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra opadne
on može da
postane neto kupac tog dobra.
9.
Ukoliko neko ima Kob
Daglasovu funkciju korisnosti i nema druge izvore dohotka
osim zarade od rada,
porast najamnine neće promeniti količinu rada koju će ta osoba
izabrati. Plaća se isti iznos najamnine za svaki sat rada.
9.
Ako je dokolica inferiorno dobro,
tada će porast nadnica doprineti da pojedinac
više radi (dohodovni efekat je jači od efekta supstitucije).
9.
Lakiju je dozvoljeno da radi samo 8 časova dnevno na svom glavnom poslu, mada on
želi da radi veći broj sati. On uzima drugi, dopunski posao. Njemu je dozvoljeno da radi
koliko želi, ali uz nižu najamninu.
Ako je dokolica normalno dobro, tada će porast
najamnine na glavnom poslu smanjiti broj sati koje on provodi na drugom,
dopunskom poslu.
9.
Jednačina Sluckog sa sva tri efekta u stopama promene ima oblik (efekat
supstitucije, dohodovni efekat i dohodovni efekat prvobitno raspoloživih
sredstava):
Δ
x
1
Δ
p
1
=
Δ
x
1
s
Δ
p
1
+
(
w
1
−
x
1
)
Δ
x
1
m
Δm
.
9.
Za inicijalno raspoloživu količinu dobara ω
1
i
ω
2
, sa promenom cene p
1
budžetsko
ograničenje rotira oko tačke:
(ω
1
, ω
2
)
9.
Za neto tražnje potrošača uvek važi jednakost:
p
1
(x
1
- ω
1
)
= p
2
(x
2
- ω
2
)
9.
Cenovno-potrošna kriva sadrži
sve bruto tražnje koje maksimiziraju korisnost potrošača, a za koje
inicijalni resursi mogu da budu razmenjeni
10.
Ako potrošač može da uzima i daje sredstva po nekoj kamatnoj stopi,
onda on može
da donese tačan plan potrošnje ukoliko je sadašnja vrednost njegove potrošnje
jednaka sadašnjoj vrednosti njegovog dohotka.
10.
Ako je kamatna stopa po kojoj možete da pozajmite novac veća od kamatne stope po
kojoj možete da date novac nekome,
vaš budžet za tekuću i buduću potrošnju još uvek
će biti konveksan skup.
10.
Isaija je neto zajmoprimac kada je kamatna stopa 5%, a neto zajmodavac kada je
kamatna stopa 25%.
Porast kamatne stope sa 5% na 24% može učiniti da se Isaija
nađe u gorem položaju.
10.
Intertemporalno budžetsko ograničenje potrošača može biti predstavljeno
tako što će
se sadašnja vrednost njegove doživotne potrošnje izjednačiti sa sadašnjom vrednosti
njegovih raspoloživih sredstava
10.
Ukoliko su tekuća i buduća potrošnja normalna dobra, porast kamatne stope nužno
će:
navesti zajmoprimce da manje zajme
10.
Uz postojanje inflacije, čija stopa iznosi π, realna kamatna stopa, u tačnom izrazu,
iznosi:
(r – π)/(1 + π)
10.
Ako je potrošač zajmodavac, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:
štednja i blagostanje potrošača se smanjuju
10.
Ukoliko je potrošač zajmoprimac, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:
pozajmljivanje i blagostanje potrošača će se povećati
11.10. Pretpostavimo da je godišnja svetska tražnja za naftom D= 10 barela godišnje i
svetska raspoloživa količina nafte se poveća sa S=90 barela na S=100 barela. Ako se uz
ove pretpostavke smanji cena savršenog supstituta za naftu sa 2 na 1, tada prema modelu
intertemporalnog izbora , tekuća cena nafte će se smanjiti za:
1/10
11.2. Ako ne postoji mogućnost za arbitražu, kupovina imovine sa prinosima u potrošnji
isključivo kao finansijsko ulaganje:
je lošija od nekih drugih oblika ulaganja
11. Kamata se isplaćuje neprestano. Uslov za maksimalnu vrednost šume je:
11. Na savrsenom trzistu imovine mozemo tvrditi da ce se jedan oblik imovine prodavati
za 24$ za godinu dana I, ukoliko je godisnja kamatna stopa 10%, da je trenutna vrednost
imovine:
21,82
11. Potrosac koji moze da uzima zajam I da daje zajam po istoj kamatnoj stopi sigurno
preferira:
