I oblast

1. Pojam vaspitanja

Vaspitanje je složen , kompleksan i dugotrajan proces izrađivanja i formaranja ličnosti. Odnosi
se  na  sve ono što  ljudi  svesno,  namerno ,  sistemski  i  organizovano preduzimaju  na  planu
formiranja ličnosti, kako ono što organizuje društvo u odnosu   na vaspitanika tako i ono što
preduzima sama ličnost koja se razvija i formira u određenim društvenim okolnostima.
Vaspitanje   je   širi   i   sveobuhvatniji   pojam   i   proces   koji   u   sebi   neminovno   sadrži   i   proces
obrazovanja. Vaspitanje je sveobuhvatno predagoško delovanje na sve sfere čovekovog bića;
usmereno   je   na   izgrađivanje   i   formiranje   celovite   ljudske   ličnosti   u   čiju   sferu   spada   i
obrazovnost. Obrazovanje je, dakle, deo šireg procesa vaspitanja koji je usmeren na sticanje
znanja i razvoj (praktičnih) sposobnosti ličnosti.
Škola treba da obrazuje a ne da vaspitava. Vaspitanje je , prema unutrašnjoj strukturi, višeslojni
proces koji se ostvaruje kroz tri osnovna proces:

Obrazovanje odnosno proces usvajanja znanja, veština i navika;

Na temelju toga proces razvijanja fizičkih i psihičkih snaga i sposobnosti;

Proces formiranja pogleda na svet, izgrađivanja karaktera , emocionalnog i voljnog
života ličnosti u celini (razvijanje pozitivnih ljudskih osobina i stavova pojedinca prema
prirodi, društvu i vremenu u kome živi; oblikovanje i stvaranje integriteta ličnosti);

Racionalna osnova vaspitanja leži u prvom, a vrednosna i humanistička tek u jedinstvu
sva tri procesa.

U toku realizacije pojedinih ciljeva i zadataka vaspitanjamogu se izdvojiti tri etape: etapa
racionalnog, etapa emocionalnog i etapa voljnog .
Osnovna područja razvoja ličnosti dele se na :

kognitivni razvoj (znanja, intelektualne sposobnosti);

afektivni razvoj (stavovi, mišljenje, interesi, emocije);

psihomotorni razvoj.

Vaspitanje i obrazovanje su višeznačni pojmovi jer označavaju i proces i aktivnost i delatnost
kao i njihov rezultat i osobinu čoveka koji je prošao kroz te procese.

2. Vaspitanje kao društvena i ljudska delatnost

Vaspitanje   je   društveno   i   istorijski   uslovljeno   ,   zavisi   od   društva   i   na   sebi   odražava   bitne
promene koje se dešavaju u društvu. Vaspitanje prati i prilagođava se društvenim promenama ,
proizvod je vremena u kome se izvodi , ali je istovremeno , i osnovni činilac društvenog razvoja i
progresa čovečanstva uopšte.
Ono je bitan faktor i uslov čovekovog procesa očovečenja i humanizacije društva i istovremeno
njihova posledica.  Svako društvo bez obzira na nivo razvijenosti i karakter uređenja, vaspitanje
stavlja u službu svojih potreba  i sopstvenog razvitka.
Pored   društvene   i   istorijske   uslovljenosti   i   promenljivosti,   vaspitanje   ima   klasni   karakter.
Ukupnost   društvenih   odnosa   zavisi   od   odnosa   klasa   tog   društva,   od   toga   koja   je   klasa
vladajuća, a koja potčinjena, kakav je njihov položaj i međusobni odnos,a u takvim društvenim
formacijama vaspitanje uvek ima klasni karakter.

Vaspitanje je složena i kompleksna generacijska društvena pojava. Usmereno je na prenošenje
saznanja i iskustva sa starijih na mlađe (intergeneracijski vertikalni odnos), sa mlađih na starije
i između pripadnika istih generacija (povratni i horizontalni generacijski odnos).

3. Karakteristike vaspitanja kao društvene i ljudske delatnosi

Vaspitanje   ima   obeležja,   iste   ili   slične   karaktristike   kao   i   druge   l   druge   ljudske   delatnosti.
Vaspitanje je svesna delatnost , svestan proces koji se sastoji u postavljanju cilja i izbora svega
što je u skladu sa tim ciljem. Pošto se vaspitanjem uvek nastoji ostvariti neki cilj   i zadaci ,
vapitanje je uvek celishodno. Organizacija, sadržaj, sredstva, metode, oblici rada, ceo vaspitni
proces   potčinjavaju   se   unapred   postavljenom   cilju.   S’toga   je   karakteristika   vaspitanja   i
organizovanost i sistematičnost obrazovanja.
Vaspitanje se može odrediti kao složeni i dugotrajan , višegodipnji proces delovanja na razvoj
pojedinih   osobina   i   kvaliteta   ličnosti   koje   može   biti   intencionalno   (institucionalno,   školsko,
organizovano), slobodno (spontano) pod uticajem sveukupnog društvenog delovanja kao celine
(pozitivnog ili negativnog).

4. Nativistička teorija vaspitanja

Nativističke teorije vaspitanje su one koje određuju nasleđe kao faktor koji ima isključivi uticaj na
razvitak ličnosti. Naziv nativistički potiče od latinske reči nativus što znači urođen. U pitanju su
jednostrana shvatanja koja potcenjuju ulogu vaspitanja ; razvitak ličnosti svode na proces koji je
uslovljen unutrašnjim faktorima; uticaje socijalnih faktora prikazuju kao uticaje bioloških faktora
koji su van čovekovog uticaja.

5. Empiristička teorija vaspitanja

Empirističke teorije negiraju ulogu nasleđe, odnosno precenjuju ulogu sredine u razvoju ličnosti.
Na ovakvoj koncepciji zasniva se pedagoški optimizam i teorija o svemoći vaspitanja.
Predstavnici ovih shvatanja su Lok, Helvecije, Salcman, Didro, Holbah, socijal utopisti Oven i
Furije.

6. Pojam i vrste obrazovanja

Pojam obrazovanja se javlja u 19. veku. Obrazovanje je proces prenošenja naučnih znanja ,
opšteljudskih i društvenih vrednosti, razvijanje naučnog pogleda na svet i osposobljavanje za
permanentno (doživotno ) obrazovanje.
U užem smislu obrazovanje je sticanje znanja , razvoj sposobnosti , veština i navika a
obrazovana i osposobljena je ona ličnost koja zna i ume da znalački i stručno obavi neku ili
obavlja neku radnu ili životnu aktivnost.
Osnovni elementi obrazovanja su:

znanja;

veštine;

navike;

sposobnosti.

otkriva zakonomernosti u oblasti vaspitanja, obrazovanja, nastave i upravljanja
sistemima vaspitanja i obrazovanja;

na temelju pedagoških saznanja postavi cilj i zadatke vaspitanja delovanja; da na
naučnoj osnovi odredi organizacione forme, sadržaje, oblike, metode, tehnike, postupke
i sredstva vaspitno- obrazovnog rada;

prati, analizira, kritički razmatra i vrednuje rezultate do kojih dolazi u pedagoškoj teoriji i
praksi.

9. Andragogija kao nauka

Konstituisanje andragogije kao nauke je teklo veoma teško i sporo zbog predrasuda, negativnih
stavova prema obrazovanju ostalih. Razvojni put andragogije kao nauke se prošlo kroz nekoliko
razvojnih faza:

faza univerzalne i jedinstvene pedagoške misli;

faza istorijskog oblikovanja prvih pojava andragoškog rada;

faza dedukcije i aplikacije opštih pedagoških saznanja na andragoško područje;

faza relativne samostalnosti andragogije kao nauke.

1833   godine   je   nemački   nastavnik   Aleksandar   Kap   konstituisao   termin   andragogija,   sa
namerom   da   označi   teoriju   ,   disciplinu   koja   proučava   fenomen   obrazovanja   odraslih.
Andragogija u predovu znači voditi čoveka, što predtavlja vaspitanje i obrazovanje odraslih ljudi.
Andragogija se intenzivno razvijala tokom 20. veka. Na njen razvoj su uticali naučno- tehnički
progres, proizvodno- tehnološki razvoj i snažne socijalno- ekonomske i političke promene koje
potresuju savremeno čovečanstvo. Pod uticajem ovih pojava težište obrazovanje se prenosi iz
’’školskih   klupa’’   na   čitav   radni   i   životni   vek   čoveka   (odraslih)   pa   je   predmet   andragogije
odrastao čovek i okolsnosti u kojima se dešava njegovo obrazovanje i učenje. Ističe se da 18-ta
godina ne predstavlja početnu fazu odraslog doba. Andragogija je samostalna nauka.

II oblast

10. Principi obrazovanja za održivi razvoj

Ključni principi su promovisani na Svetskoj konferenciji o održivom razvoju u Johanesburgu
2002. godine, i oni su:

Ekonomski, ekološki i socijalni problemi su deo koncepta ,, održivog razvoja,, pa stoga
obrazovanje za održivi razvoj i zahteva globalni pristup;

Nastavnici treba na svim nivoima da podstiču kritički način mišljenja i reagovanja kod
učenika i studenata kako bi razvili njihovu buduću viziju održivog razvoja;

Održivi razvoj treba da bude uključen u svim obrazovnim programima;

Obrazovanje traje čitavog života, kako formalno i neformalno, tako i svako drugo
obrazovanje;

Cilj obrazovanja o održivom razvoju je da osposobi ljude da se da se bore za pozitivne
promene u životnoj sredini;

11. Ciljevi obrazovanja za održivi razvoj

razumevanje principa održivog razvoja od strane društva (razumevanje do primene u
praksi);

održivi razvoj treba uvek da bude aktuelna tema, u svim segmentima društva;

dugoročno učenje koje podrazumeva unapređenje znanja, uvođenje inovacija i dr.

Obrazovanje za održivi razvoj treba da bude značajno u svim državama;

Specijalizovani programi obuke;

Realizacija ovih ciljeva podrazumeva preduzimanje niza zadataka i aktivnosti koji se odnose na:

političku i pravnu podršku procesu obrazovanja za održivi razvoj;

promociju održivog razvoja kroz formalno, neformalno i informalno učenje;

razvoj kompetentnosti onih koji podučavaju o održivom razvoju;

produkciju sredstava i materijala neophodnih edukatorima, istraživačima kao u upotreba
audio, video i multimedijalnih sredstava;

promocija istraživanja i razvoja obrazovanja za održivi razvoj;

razvoj saradnje i koordinacija rada

12. Agenda 21 i proces implementacije obrazovanja za održivi razvoj

Agenda 21 je dokumenat UN sa konferencije koja je održana u Riju 1992. godini kojim su
formulisani zahtevi delovanja u sistemu obrazovanja. Tada se po prvi put govorilo o
međusobnoj povezanosti i uslovljenosti zaštite životne sredine i razvoju, mogućnosti poravnanja
između visoko razvijenoh zemalja i zemalja u razvoju, o ostvarivanju jedinsta u poboljšanju
uslova čovekovog života uz istovremeno ne narušivanje prirodnih temelja i dr. Tada je
definisano 27 principa. Agenda 21 je podeljena u 4 dela po 40 poglavlja koja se odnose na
socijalnu, ekonomsku, privrednu dimenziju održivog razvoja i dr. Poglavlje 36 se odnosi na ,,
Unapređivanje obrazovanja, obuke i društvene svesti’’, koje je obrađeno kroz tri programska
područja:

A. Preorijentacija obrazovanja u pravcu održivog razvoja;
B. Jačanje javne svesti;
C. Unapređivanje usavršavanja.

Aktivnosti   koje   se   predviđaju   se   odnose   na   usavršavanje   nastavnika,   uključivanje   škole   u
proučavanju   uticaja   životne   sredine   na   zdravlje,   usavršavanje   univerzitetskih   aktivnosti,
zakonskog regulisanja i afirmacije jednakih prava svih ljudi na obrazovanje i usavršavanje bez
obzira   na   socijalni   status,   pol,   doba,   rasu   i   religijsku   opredeljenost,   podsticanja   žena   i
muškaraca u kampanjama o održivom razvoju, promovisanje uloge žene u prenošenju znanja i
socijalnih vrednosti, obuku i usavršavanju radne snage, ’’edukaciju edukatora’’ i drugo.
Čitav   niz   aktivnosti   treba   da   se   realizuje   sa   ciljem   efikasne  implementacije   obrazovanja   za
održivi razvoj a oni su:

Obrazovanje za održivi razvoj treba da se usmeri u dva pravca a oni su integracija tema
obrazovanja za održivi razvoj kroz sve predmete, programe i kursore; i obezbeđivanje
specifičnih predmetnih programa i kurseva;

Obrazovanje treba da prožima nastavne programe na svim nivoima, uključujući i stručno
obrazovanje, obuku nastavnog osoblja, kao i produženo obrazovanje stručnjaka i
donosiliaca odluka;

-   upoznavanje   sa   osnovnim   pojmovima   i   elementima   sistema   zaštite   i   bezbednosti   radne   i
životne sredine;
- Upoznavanje sa problemima međusobnog prilagođavanja i bezopasnog funkcionisanja odnosa
između čoveka, rada i životne sredine;
- upoznavanje opštih opasnosti i štetnosti u radnoj i životnoj sredini;
- upoznavanje sa direktnim opasnostima i štetnostima i merama zaštite kroz nastavu;
- profesionalno obrazovanje i osposobljavanje stručnjaka na nivou srednjeg i visokoškolskog
obrazovanja;
U okviru vanškolskog sistema obuhvataju:
- upoznavanje zaposlenih lica sa radom, organizacijom i tehnološkim procesom;
- upoznavanje sa najčešćim opasnostima i štetnostima u široj i užoj radnoj sredini;
- upoznavanje sa pravima i obavezama zaštite radne i životne sredine;
- upoznavanje sa neposrednim opasnostima i štetnostima i načina njihovog nastajanja;
- upoznavanje i stručno- praktično osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad;
- permanentno i kontinuirano stručno usavršavanje i obrazovanje   rukovodećih lica u   oblasti
bezbednositi na radu;
- upoznavanje ostalih građana za bezbedno rukovanje aparatima , pravilnoj upotrebi agresivnih i
otrovnih materija, njihovom čuvanju i održavanju;
-   upoznavanje   stanovništva   ruralnih   područja   sa   opasnostima   i   štetnostima   od   hemijsko-
bioloških materija.

15. Društveno- normativne osnove obrazovanja za zaštitu

Stručno osposobljavanje i informisalje omladine i odrslih u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine zasniva se na ulozi i značaju koje ove
akktivnosti imaju u vezi sa ljudskim faktorom kao činiocem bezbednosti radne i životne sredine .
U Republici Srciji ova vaspitno- obrazovna aktivnost utvrđuje se u okviru sledećih republičkih
zakona:

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu;

Zakon o zaštiti od požara;

Zakon o zaštiti životne sredine;

Zakon o vanrednim situacijama;

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Osnovni zahtevi predstavljeni podzakonskim aktima ogledaju se u :
U

sistemu školskog obrazovanja

zahteva se da se materija koja se odnosi na bezbednost i

zdravlje na radu , zaštitu od požara i zaštitu životne sredine bude adekvatno zastupljena u
planovima i programima odgovarajućih škola kako kroz nastavne, tako i kroz nannastavne
aktivnosti.     Kod   pojedinih   škola,   naročito   srednjih   stručnih     materija   o   problemima
bezbednosti radne i životne sredine prisutna je dvojaka:
- Kao integralni deo nastavnog programa, posebno kod tehničkih i prirodnih predmeta;
-   Autonomno   kao   posebna   programsko-   predmetba   celina,   sa   odgovarajućim   fondom
nastavnih časova.
#Pristalice   integrativne   programske   koncepcije   smatraju   da   je   taj   pristup   didaktički   i
metodički   više   u   funkciji   kompleksnog   upoznavanja   i   izulavanja   ove   obrazovne
problematike.
#Osnovna slabost ovog pristupa je što se od nastavnika određenih predmeta zahteva šire
stručno i metodičko poznavanje problema zaštite životne i radne sredine, i ekspertski način
programiranja obrazovnih sadržaja i izvođenja nastave.
#Zbog toga se preporučuje predmetno izvođenje nastave   iz odgovarajuće oblasti i njeno
šire   međupredmetno   povezivanje   u   okrivu   određenog   plana   i   programa   obrazovanja.