VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
S E M I N A R S K I R A D
TEORIJA I PLANIRANJE
PRIVREDNOG RAZVOJA
TEMA:
AKUMULACIJA KAPITALA
I
EKONOMSKI RAST
PROFESOR STUDENT
1
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
S a d r ž a j :
1.
Uvod.................................................................................................................3
2.
Akumulacija kapitala.......................................................................................4
3.
Akumulacija kapitala I ekonomski rast…..…………………………………..9
4.
Uticaj akumulacije na sastav kapitala……………………………………....11
5.
Akumulacija I ekomomski rast……………………………………..............12
6.
Nivo dohodka I akumulacija kapitala………………………………………14
7.
Odnosi akumulacije I potrošnje…………………………………………….16
8.
Zaključak…………………………………………………………………....19
9.
Zaključak
10. Literatura
2
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
2. A k u m u l a c i j a k a p i t a l a
Kapital je ekonomska vrednost koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu delatnost sa
osnovnim ciljem da donese prihod. Od njegovog obima i strukture zavisi privredni razvoj
svakog društva, a njegovo postojanje i pravilna alokacija
je osnovni uslov društveno-
ekonomskog razvoja jedne zemlje.
Kapital u današnjem obliku i značenju se pojavljuje u srednjem veku sa pojavom trgovine
i bogatstva koje je stečeno ovom delatnošću. Medjutim, bez obzira na vremensku
distancu, pojam kapitala i njegovo značenje je ostalo isto a odnosi se na ukupnost dobara
koja svojim vlasnicima donosi određene prihode.
Ponudu kapitala predstavljaju sva raspoloživa novčana sredstva u dužem roku od godinu
dana. Pri tome ovde mislimo na svu sumu kapitala koji potiče iz nekoliko izvora
a) Štednja – kao oblik odložene potrošnje
b) Transformisanje mobilisanog novca u kapital banke
c) Zajmovi iz inostranstva
Domaća štednja-
štednja
kao osnovni oblik akumulacije novčanih sredstava je
bitna pretpostavka privrednog razvoja na čijoj osnovi se ostvaruje viši nivo blagostanja u
društvu. Po mnogim ekonomistima ona je najvažniji izvor za formiranje kapitala u jednoj
ekonomiji jer predstavlja zdrav oblik formiranih sredstava koji isključivo potiče kao oblik
odložene potrošnje i ulaganja sredstava u budućnost.
Jako je važno da privreda jedne zemlje poseduje domaću štednju kao izvor akumulacije
kapitala jer će ona sigurno predstavljati najsigurniji i najekonomičniji oblik formiranja
sredstava na nacionalnom tržištu kapitala.Kada govorimo o štednji ona je po pravilu
dobrovoljna, medjutim postoje i prinudno ili nevoljno odricanje jednog dela sadašnje
potrošnje.
4
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
Primera radi, kada se smanjuje realna kupovna moć novca dolazi do prinudne štednje,
odnosno u uslovima inflacije izazvane visokom monetarnom eskpanzijom.
Domaća štednja je najvažniji izvor formiranja kapitala i njen obim zavisi od bruto
domaćeg proizvoda i stope nacionalne štednje.
Bruto domaći proizvod predstavlja ukupan dohodak u privredi i ukupne izdatke na autput
dobara i usluge u privredi. BDP (označen sa Y) čine četiri komponente:
lična potrošnja ( C )
investicije ( I )
javna potrošnja ( G )
neto izvoz ( NX )
Privatnu štednju čine štednja domaćinstva i štednja preduzeća, gde štednja stanovništva
potiče iz raspoloživog dohodka, dok štednja u okviru preduzeća predstavlja
nerasporedjeni prifit korporacija i namensko korišćenje amortizacije.
Štednja države ili javna štednja predstavlja veće javne prihode u poredjenu sa veličinom
javnih rashoda, tj. štednja institucionalizovanog sektora države pretpostavlja postojanje
budžetskog viška i nerasporedjenog profita javnih korporacija. Suprotno, negativna
veličina državne štednje svedoči o večim javnim rashodima u odnosu na javne prihode,
tj.govori o postojanju budžetskog deficita.
Tabela 1.
Stopa bruto domaće štednje u razvijenim zemljama u ( % )
SAD
JAPAN
NEMAČKA V.BRITANIJA
KANADA
Stopa bruto
domaće štednje
16,4
31,7
22,5
16,5
20,6
Javna štednja
-2,1
4,9
2,0
0,1
-1,6
Privatna štednja
18,5
26,8
20,5
16,4
22,2
5
