1
Deo
Teorija međunarodne razmene
Prvi deo (Poglavlja 2–7) bavi se teorijom međunarodne trgovine. On počinje, u Po-
glavlju 2, sa objašnjavanjem važne teorije komparativnih prednosti, u Poglavlju 3 is-
pituje se osnova dobitaka od trgovine, a u Poglavlju 4 formalizuju se razmatranja o
načinu na koji su određene ravnotežne relativne cene u međunarodnoj trgovini roba-
ma i uslugama. Hekšer-Olinova teorija međunarodne trgovine kao i rezultati empirij-
skih testova teorije dati su u Poglavlju 5, Poglavlje 6 bavi se važnim novim teorijama
trgovine koji trgovinu zasnivaju na ekonomijama obima i nesavršenoj konkurenciji.
Poglavlje 7 bavi se vezom između međunarodne trgovine i ekonomskog rasta.
Poglavlje 2 Zakon komparativnih prednosti
4
Osnovna pitanja na koja tražimo odgovor u ovoj glavi su:
Šta predstavlja
1.
osnovu za razmenu
i koji su
dobici od razmene?
Verovatno
da nacije (kao što je to slučaj sa pojedincima) dobrovoljno stupaju u razmenu
samo ukoliko od nje imaju koristi. Ali, na koji način se stvaraju dobici od
razmene? Koliko su veliki ovi dobici i na koji način se dele između nacija koje
trguju?
Koji su
2.
obrasci razmene?
Drugim rečima, kojim robama se trguje i koje robe
se izvoze a koje uvoze od strane svake nacije?
Počećemo kratkim razmatranjem ekonomske doktrine poznate kao merkantilizam
koja je preovlađivala u toku sedamnaestog i osamnaestog veka. Zatim prelazimo na
razmatranje teorije apsolutnih prednosti koju je razvio Adam Smit. Ostalo je, među-
tim, za Davida Rikarda, koji je pisao otprilike 40 godina kasnije, da svojim zakonom
komparativnih prednosti istinski objasni obrazac i dobitke od razmene. Zakon kom-
parativnih prednosti jedan je od najvažnijih zakona u ekonomici sa svojom primenlji-
vošću na nacije kao i na pojedince i koji je koristan za pokazivanje brojnih ozbiljnih
lažnih tvrdnji unutar prividno logičnog rezonovanja.
Jedna teškoća ostaje. Rikardo je zasnivao svoje objašnjenje zakona komparativ-
nih prednosti na teoriji radne vrednosti koja je kasnije odbačena. Gotfrid Haberler
(
Gottfried Haberler
) «spasio» je Rikarda objašnjavajući zakon komparativnih prednosti
u izrazima teorije oportunitetnh troškova koji svoj odraz imaju u krivi proizvodnih
mogućnosti, odnosno transformacionoj krivi.
Radi jednostavnosti naša razmatranja će se inicijalno odnositi na slučaj samo dve
zemlje i dva proizvoda. U dodatku ovom poglavlju zaključci će se uopštiti za slučaj tr-
govine sa više od dva proizvoda između većeg broja zemalja. Takođe moramo istaći da,
mada su komparativne prednosti kamen temeljac teorije međunarodne trgovine, trgo-
vina može da bude zasnovana i na drugim osnovama kao što je ekonomija proizvodnje
velikog obima. To se ispituje u Poglavlju 6. Osim toga, komparativne prednosti nacija
mogu se menjati sa protokom vremena, posebno kao rezultat tehnoloških promena,
kao što je to objašnjeno u Poglavlju 7.
2.2 Shvatanja merkantilista o trgovini
Može se reći da je ekonomika kao organizovana nauka nastala sa objavljivanjem
Bo-
gatstva naroda
Adama Smita 1776. godine. Međutim, u zemljama kao što su Engleska,
Španija, Francuska, Portugal i Holandija, koje su se razvile u moderne nacionalne
države, o međunarodnoj trgovini pisalo se i pre ovog datuma. Konkretno, u toku
sedamnaestog i osamnaestog veka grupa ljudi (trgovci, bankari, državni zvaničnici, a
čak i filozofi) napisali su eseje i pamflete o međunarodnoj trgovini u kojima su branili
jednu ekonomsku filozofiju poznatu pod imenom
merkantilizam
. Ukratko, merkan-
tilisti su smatrali da je način da zemlja postane bogata i snažna da ona više izvozi nego
5
2.2 Shvatanja merkantilista o trgovini
što uvozi. Onda bi rezultirajući izvozni višak bio podmiren dohotkom zlata i srebra ili
plemenitih metala. Što je nacija posedovala više zlata i srebra, utoliko je bila bogatija i
moćnija. Prema tome, vlada je trebalo da čini sve što je u njenoj moći da podstiče izvoz
nacije i obeshrabri uvoz (posebno uvoz luksuznih potrošnih dobara). Međutim, pošto
sve nacije ne mogu da istovremeno imaju izvozne viškove i pošto je količina zlata i
srebra fiksna u svakom posebnom trenutku vremena, neka nacija može biti na dobitku
jedino na uštrb drugih nacija. Merkantilisti su zbog toga propovedali ekonomski na-
cionalizam, verujući da su nacionalni interesi u osnovi međusobno konfliktni (videti
Studiju slučaja 2 – 1).
Primetite da su merkantilisti merili bogatstvo država količinom plemenitih metala
koje one poseduju. Nasuprot tome, danas merimo bogatstvo naroda stokovima ljud-
skog kapitala, dobrima i uslugama kao i prirodnim resursima koji stoje na raspolaga-
nju za njihovu proizvodnju. Što je veći ovaj stok korisnih resursa, veći je i
tok
dobara i
usluga koji zadovoljavaju ljudske potrebe i veći je životni standard jedne nacije.
Studia slučaja 2 – 1 Manovo merkantilističko shvatanje trgovine
Tomas Mun (
Thomas Munn
) (1571–1641) bio je verovatno najuticajniji merkanti-
listički pisac, a njegova
England’s Treasure by Foreign Trade
predstavljala je izuzetno
izlaganje merkantilističke misli o spoljnoj trgovini. Zaista, napadi Adama Smita na
merkantilističko shvatanje trgovine (videti sledeći odeljak) prvenstveno su bili usme-
reni ka Munu. Sledi izvod iz Munove knjige:
Mada Kraljevstvo može da bude obogaćeno darovima koje prima, ili kupo-
vinama kod drugih država, sve su to stvari nesigurne i od malog značaj kada se
dese. Zbog toga je uobičajeno sredstvo povećanja našeg bogatstva i riznice
spoljna
trgovina
pri čemu uvek moramo da se držimo ovog pravila; da u toku godine
strancima uvek po vrednosti prodajemo više nego što od njih trošimo. Jer ... onaj
deo našeg stoka [izvoza] koji nam nije vraćen trgovačkom robom [uvozom] mora
neizostavno biti vraćen kući u riznicu [kao zlato]... .
Možemo da ... smanjimo uvoz robe ako trezveno odustanemo od prekomerne
potrošnje strane robe u našoj ishrani i oblačenju. ... U našem izvozu mi ne smemo
da cenimo samo naše obilje, već moramo da uzimamo u obzir potrebe naših su-
seda, tako da ... možemo ... da dobijemo toliko od naše manufakture koliko je to
moguće, a takođe da nastojimo da im prodamo jevtino, što je utoliko značajnije
jer visoka cena izaziva ništa manju prolaznost u količini [našeg izvoza]. Ali obilje
naših roba koje stranci koriste, a možda ih imaju i od nekih drugih nacija, može se
smanjiti njihovim davanjem oduška upotrebom sličnih roba koje potiču sa drugih
mesta, uz vrlo malo nelagodnosti; u ovom slučaju moramo se boriti da prodajemo
što jevtinije, pre nego što izgubimo prođu [prodaju] ovakve robe. ....
Izvor
: Thomas Munn,
England’s Treasure by Foreign Trade
(preštampano, Oxford: Basil Blackwell, 1928).
Reči u zagradama dodate su da bi se pojasnilo značenje.
7
2.3 Trgovina zasnovana na apsolutnim prednostima: Adam Smit
2.3 Trgovina zasnovana na apsolutnim prednostima: Adam Smit
Smit je pošao od jednostavne istine po kojoj, da bi dve države međusobno
dobrovoljno
trgovale, obe moraju da budu na dobitku od razmene. Ukoliko jedna država ništa ne
dobija ili gubi, ona će jednostavno odbiti da trguje. Ali kako dolazi do ove
uzajamno
korisne
razmene i odakle se crpu ovi dobici od razmene?
2.3
A
Apsolutne prednosti
Prema Adamu Smitu, razmena između dve zemlje zasnovana je na
apsolutnim pred-
nostima
. Ako je jedna zemlja u proizvodnji jedne robe efikasnija (ili ima apsolutnu
prednost) od druge zemlje, ali je manje efikasna (ili ima apsolutno zaostajanje) u pro-
izvodnji druge robe, onda obe zemlje mogu da budu na dobitku ukoliko se svaka
specijalizuje
u proizvodnji robe u kojoj ima apsolutnu prednost i ako sa drugom ze-
mljom zameni deo svog autputa za robu u čijoj proizvodnji apsolutno zaostaje. Putem
ovog procesa resursi se upotrebljavaju na najefikasniji način, a autput
obeju
zemalja
će porasti. Ovaj porast autputa obe robe predstavlja meru dobitka od specijalizacije u
proizvodnji koji stoji na raspolaganju za podelu među zemljama putem trgovine.
Na primer, zbog klimatskih uslova Kanada je efikasna u uzgajanju žita, ali je nee-
fikasna u uzgajanju banana (morali bi da se koriste staklenici sa grejanjem). Sa druge
strane, Nikaragva je efikasna u uzgajanju banana, ali je neefikasna u uzgajanju žita.
Prema tome, Kanada ima apsolutnu prednost nad Nikaragvom u gajenju žita, ali ap-
solutno zaostaje u gajenju banana. Suprotno važi za Nikaragvu.
Pod ovim okolnostima obe zemlje će imati koristi ako se svaka specijalizuje u pro-
izvodnji robe za koju ima apsolutnu prednost i onda stupi u trgovinu sa drugom ze-
mljom. Kanada će se specijalizovati u proizvodnji žita (tj., proizvodiće ga više nego što
su njene domaće potrebe) i zameniće jedan deo žita za (višak) banana koje su gajene u
Studija slučaja 2 – 2 (nastavak)
drugi slični trgovinski sporovi između Sjedinjenih Država, Japana i ostalih razvijenih
i zemalja u razvoju kao i između zemalja unutar ovih grupa. Zaista, lista zaštićenih
proizvoda je dugačka i promenljiva. Restrikcije u spoljnoj trgovini traže se da bi se
zaštitila, od strane konkurencije, radna mesta kod kuće i da bi se ohrabrile domaće
industrije visoke tehnologije – sve su to klasični merkantilistički argumenti. Merkan-
tilizam, mada u opadanju, još je živ i zdrav u dvadeset prvom veku.
Izvor
: A. Kruger, «The Struggle to Convince the Free Trade Skeptics»,
IMF Survey
, July 12, 2004, pp.
204–205; J. N. Bhagwati,
Free Trade Today
(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 2002); D. A.
Irwin,
Free Trade under Fire
(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 2002); D. Salvatore, ed.,
Protec-
tionism and World Welfare
(New York: Cambridge University Press, 1993).
