I Teorija medjunarodne trgovine
1.Evolucija kolonijalnih odnosa u medjunarodnoj podeli rada
Sistem medjunarodnih ekonomskih odnosa zasnovan na medjunarodnoj podeli
rada vuce svoje poreklo jos iz doba kolonijalizma, odrazava interese vladajucih
ekonomskih snaga u svetskoj privredi. U okvirima takvog sistema razvijene zemlje su
ostvarile nakon Drugog svetskog rata relativno visoke stope rasta privrede i prosirenje
spoljne trgovine. Zemlje u razvoju su vise zaostajele u svom razvoju.
Sredinom ’70-ih godina 20.v. prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku
u razvijenim zemljama iznosio je oko 6400 a u zamljama u razvoju oko 540 americkih
dolara tj.srazmera je 12:1. U razvijenim zemljama je zivelo oko 20% svetskog
stanovnistva sa oko 2/3 svetskog bruto nacionalnog proizvoda, a u zemljama u razvoju
je zivelo oko 70% svetskog stanovnistva sa oko 15% svetskog bruto nacionalnog
proizvoda.
Krajem ’90-ih godina 20. veka prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku
je iznosio oko 23500 u razvijenim zemljama, a u zemljama u razvoju oko 1100 USD tj. u
srazmeri 21:1.
Uprivrednoj istoriji je zabelezeno da je u Velikoj Britaniji kada je zapocela svoj
“veliki” privredni skok bilo potrebno 58 godina da udvostruci dohodak po stanovniku ,
SAD 47, Japanu 34 godine.
Ostvarena vrednost svetskog izvoza je 1996. god. iznosila oko 5245 milijarde
USD, a pocetkom 21.v. oko 6123200 milijardi USD. Izvoz razvijenih zemalja uglavnom
je opredeljen na trzista razvijenih zemalja. Preko ¾ izvoza razvijenih zemalja
razvijenih zemalja ostvaruje se na trzista razvijenih zemalja pri cemu preko 2/3 izvoza
cine industrijski proizvodi. Zemlje u razvoju u svetskoj trgovini ucestvuju sa
tradicionalnom strukturom: primarni proizvodi i proizvodi nizeg stepena obrade.
Postojeci sistemi ekonomskih odnosa u svetu ne obezbedjuju uslove siromasnim
i nerazvijenim zemljama da povecaju svoje ucesce u svetskom nacionalnom dohotku i
smanje jaz u privrednom razvoju izmedju njih i razvijenih zemalja.
2. Globalni odnosi u svetskoj privredi i medjunarodnoj trgovini
Termin globalizacija poceo se intenzivnije koristiti u drugoj polovini ’80-ih
godina 20.v. u vezi sa ogromnim talasom inostranih direktnih investicija od strane
multinacionalnih kompanija. U drugoj polovini 20.v. nove tehnologije ubrzale su
proces integracije rada i kapitala, koncentraciju proizvodnje i ukljucivanje velikog
broja zemalja u medjunarodne regionalne integracije.Globalizacija je postala
odredjujuci proces sadasnje etape u razvoju medjunarodnih politickih i ekonomskih
odnosa u svetu.
1
Najvazniji aspekti ekonomske liberalizacije su:
-smanjenje i ukidanje nacionalnih barijera,
-medjunarodno sirenje trgovine,finansijske i proizvodne aktivnosti i jacanje moci
multinacionalnih kompanija i medjunarodnih finansijskih institucija u ovim
procesima.
-“globalizacija” nacionalnih politika i mehanizama kreiranja nacionalne politike...
3.Globalni svetski problemi
demografija i hrana
a)Demografija
Jos je R.Maltus (“Eseji o principima stanovnistvu”) 1798.god. ukazao da se
stanovnistvo umnozava brze od proizvodnje hrane.U vezi sa tim javljaju se
pesimisticka i optimisticka shvatanja.
Pestimisti ovom problemu dodaju i problem ekologije i zasicenosti kapaciteta
zemljista.Dolazi i do problema svojstva zemljista usled nagomilavanja velikog broja
stanovnistva.
Optimisti polaze od toga da sa svakim stanovnikom raste broj ruku tj.jacaju
proizvodne snage.Osim toga demografska eksplozija postoji u nerazvijenim
zemljama,pa bi se podizanjem zivotnog standarda u tim zemljama smanjio prirodni
prirastaj.
Problem je ipak znacajan.1975.god. bilo je 4 milijarde stanovnika na zemlji,1990.g.
5,2 milijarde,a krajem 2000.g. se procenjuje da ce biti 6 milijardi.Sa ovakvim tempom
2075.g. na Zemlji bi bilo 12 milijardi stanovnika,sto je vec kriticna granica.
Pored povecanja broja i zivotni vek ljudi se povecava.U VII veku prosecan ljudski
vek bio je 30 god. a 2050.g. bice 90-95 godina,procenjuje Robert Fogel.
b)Hrana
Na osnovu prosecne potrosnje hrane po stanovniku zakljucuje se da je u razvijenim
zemljama potro-snja veca za 23% od potreba za proteinskom i bioenergetskom
ishranom (problem gojaznosti). Razvi-jene zemlje sa 15% svetskog stanovnistva u
svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji ucestvuju sa 67%. Zemlje u razvoju izvan
umereno kontinentalne klime ne mogu primenjivati mehanizaciju i hemizaciju
visokorazvijenih zemalja,tako da treba uvazavati njihove specificne pedoloske i
geografske uslove.
Iako se procenjuje da je poljoprivredna proizvodnja dovoljna da zadovolji potrebe za
hranom celoku-pnog stanovnistva,u nerazvijenim zemljama imamo i problem
nedovoljnosti izvoznih prihoda,kojima bi se uvezla hrana,a produktivnost njihove
proizvodnje je mala.Tako postoji nepodudarnost u proizvodnji i potrosnji hrane.
2
ENERGIJA VETRA
– nekad je bila pokretac brodova i koristila se u poljoprivredi.Danas
bi trebalo izgraditi postrojenja za njeno koriscenje.
DRVO,DJUBRIVO,OTPACI
– cvrsta goriva.U nekim zemljama su znacajan izvor
energije (Kenija, Indija itd).
b)Sirovine
Potrosnja sirovina (narocito metala) je najveca u razvijenim zemljama.Postavlja se
problem da li ce biti moguce zadovoljiti perspektivnu traznju,ako se nastavi sa ovim
tempom trosenja,posto su to neobno-vljivi izvori.Uporedo sa povecanjem potrosnje
raste i proizvodnja.Npr. pocetkom veka proizvedeno je nekoliko 100-tina tona Al,’40-tih
godina milion tona ,a ’70-tih godina 17 miliona tona.Po pesimisti-ckom shvatanju do
kraja 20-tog veka vise necemo moci zadovoljiti traznju za industrijskim sirovinama. Po
optimistickom shvatanju polazi se od racionalne potrosnje i supstitucije,proizvodnje
novih materijala, ponovne prerade sirovina itd.
Nestasica industrijskih sirovina se posmatra kao :
-fizicka nestasica (neobnovljivi izvori)
-ekonomska nestasica (cene sirovina i supstituta).
Procenjuje se da se 44% rezervi industrijskih sirovina nalazi u razvijenim
industrijskim zemljama, 23% u zemljama istocne Evrope,33% u zemljama u razvoju.
Tehnologija i ekologija
a)Ekologija
Osnovni ekoloski problem nekada je bio zagadjenje vazduha iz fabrickih
dimnjaka.Danas su to:
1.prenapregnuti rast stanovnistva
2.iskoriscenje prirodnih bogatstava uz malo brige za njihovo obnavljanje
3.zagadjenje vazduha i vode
4.neoprezno odlaganje stetnih cvrstih otpadaka
5.opasnost od izlivanja stetnih materija
6.posledice koriscenja nuklearne energije
7.ekoloski poremecaji usled podvodnih busotina,eksploatacije nafte i nekih ruda
8.opasnost od toplotnog sloma (efekat staklene baste).
I pored velikih prednosti razvoja tehnologije,ona dovodi do ostecenja ozonskog
omotaca i pojave efekta staklene baste.U vezi sa resavanjem tog problema javljaju se 3
strategije :
I
Strategija sacekati i videti .
Polazi od pretpostavke da se ovaj fenomen moze
kontrolisati.U slucaju da dodje do prekoracenja granice i opasnosti,preduzimaju se
mere na suzbijanju stetnih posledica. Dobra strana je usteda u troskovima,u slucaju da
je to zaista tako.
Losa strana je u tome sto moze doci do posledica velikih razmera.
4
II
Strategija pretpostaviti najgore .
Treba odmah preduzeti sve mere na suzbijanju
stetnih efekata.
Dobra strana je sto ukoliko dodje do velikih posledica bice na vreme eliminisane.
Losa strana je ukoliko nema velikih posledica troskovi su suvisni.
III
Stategija ne moze da skodi .
Preduzimaju se mere koje ionako treba preduzeti,bez
obzira na prognoze. Dobra strana je usteda u troskovima.
Losa strana je u tome sto ukoliko dodje do stetnih efekata ove mere nece biti dovoljne.
Prirodu mozemo sacuvati imajuci u vidu sledece :
1.odrziv ekonomski rast mora da bude uskladjen sa potrebama i ogranicenjima
2.odrziv ekonomski rast moze da dovede i do ekoloskog napredka tj do razvoja
tehnologija za odrzanje ekoloske sredine
3.najveci deo zagadjenja potice od zaobilazenja strogih zahteva ekoloskih standarda
4.konkurentske prednosti ne treba postizati na racun neplacanja troskova ocuvanja
prirodne sredine
5.ekoloska problematika se nedovoljno razmatra u zemljama sa losom ekonomskom i
politckom situacijom
6.ekonomski razvoj zasnovan na stalnom unistenju ekoloske sredine je neodrziv.
b)Tehnologija
Tehnologija je znanje o tome kako najbolje uraditi radnje vezane za privrednu
aktivnost.Obuhvata znanje o infrastrukturi,uslugama,poljoprivredi i industriji.
Tehnologija se razvija nejednako u svetu.Gotovo sva tehnoloska dostignuca javila su se
u razvijenim zemljama.U poslednje vreme se sve vise razvija tehnologija reciklaze i
proizvodnja novih materijala – supstituta.Iz razvijenih zemalja tehnologija se prenosi
u nerazvijene zemlje – transfer tehnologije.
Medjunarodni transfer tehnologije se ostvaruje kad se ispune 3 uslova :
1.donosioci odluka jedne zemlje zele da koriste odredjenu tehnologiju;
2.ta tehnologija nije dostupna u mestu;
3.uverenje da je jeftinije prenositi tehnologiju nego reprodukovati je u mestu.
Oblici transfera tehnologije su :
1.nekomercijalni – imaju manji znacaj :tehnicka pomoc,konsultantske usluge itd.
2.komercijalni – inostrane direktne investicije,izvoz tehnologijom intenzivnih
dobara,kompletno postavljanje fabrika po sistemu “kljuc u
bravu”,licence,konsultantske usluge ili know-how sporazumu.
Sa stanovista interesa preduzeca,transfer tehnologije se ostvaruje preko :
1.Internalizacije (vertikalna i horizontalna integracija) i to u slucajevima :
a)kad je tehnologija relativno nova i nije dispergovana izvan preduzeca ;
b)kad postoje teskoce u koriscenju ove “neopipljive” imovine ;
c)kad je domace trziste od esencijalnog znacaja za finansiranje preduzeca ;
d)kad je preduzece dovoljno veliko da moze kontrolisati proizvodnju u vise zemalja.
5
Smatra se da je privreda vise ukljucena u medjunarodnu podelu rada ukoliko se veci
deo njenih proizvoda realizuje izvozom.Takodje ukljucivanje privrede u
medjunarodnu podelu rada nije isto u svim njenim sektorima.
Pojava regionalnih ekonomskih grupacija stvorila je i nove modele medjunarodne
podele rada.Ovi modeli su i diskriminacioni modeli.Njihovo diskriminaciono dejstvo se
ogleda u 2 vida :
a)podsticuci razvoj proizvodnje unutar integracionog sistema,dolazi do skretanja
postojecih tokova medjunarodne trgovine u pravcu jacanja njihove medjusobne
trgovine.
b)zastita i ogranicavajuca trgovinska politika ovih sistema pogorsavaju uslove
trgovanja za zemlje izvan sistema .
7. Cenovna elasticnost domace ponude izvoza
Elasticnost je sposobnost neke ekonomske velicine (zavisno promenljive y) da
reaguje na promenu druge ekonomske velicine (nezavisno promenljive x).Ako je
promena y intenzivnija od promene x, ekonomska velicina je elasticna i obrnuto.Mera
elasticnosti je koeficijent elasticnosti koji se dobija stavljanjem u odnos relativne
promene velicine y prema relativnoj promeni velicine x.
relativna promena zavisno y2 – y1
y
promenljive velicine y y y
y – x
relativna promena nezavisno x2 – x1
x
x – y
promenljive velicine x x x
1 i 2 oznacavaju vrednost pojave na pocetku i na kraju perioda.
Cenovna elasticnost domace ponude izvoza pokazuje za koliko ce porasti ponuda
izvoza kada pora-stu cene,izrazene u domacoj valuti.Ako je koeficijent elasticnosti veci
od 1 znaci da ce ponuda izvoza rasti jace od porasta cena.Ponuda izvoza je elasticna.U
obrnutom slucaju ponuda izvoza je neelasticna.
Elasticnost ponude prema cenama zavisi od vise faktora :
1.osetljivost domace proizvodnje na promene cena
2.visak domacih proizvodnih kapaciteta
3.prihvatljiva rentabilnost novih investiranja u proizvodnji :kapacitete i slicno.
Polozaj preduzeca u medjunarodnoj trgovini bice povoljniji ako je elasticna domaca
ponuda izvoza. Promena izvoznih cena moze biti rezultat konjunkturnih kretanja u
svetskoj privredi ili ekonomske politike zemlje.
8. Cenovna elasticnost inostrane traznje za domacim izvozom
7
