organizaciji na čoveka stalno deluje veoma veliki broj raznih draži i
informacija. Od ovoga mnoštva čovek samo neke opaža. Koje će informacije
pojedinac opaziti, zavisi od velikog broja subjektivnih i objektivnih faktora.
Među tim faktorima su:

- Usmerenost organizma (fiziološka i mentalna),
- Iskustvo,
- Motivi,
- Emocije,
- Stavovi,
- Socijalna sredina,
- Situacija i
- Uslovi u kojima se opažanje vrši.

Opažanje je proces na koji utiču faktori subjekta opažanja, objekta
opažanja i okruženja. Pri opažanju ljudi, treba uzeti u obzir njihove
emocije, motive, akcije i osobine ličnosti.

Edvard Torndik je uveo pojam „

Halo efekat

“. Halo efekat je

tendencija da se pojedinac doživljava isuviše pozitivno ili negativno na
osnovu prethodnih generalizacija ili predrasuda. U marketingu, efekat
izazvan osobinama jednog proizvoda na rejting čitavog brenda,
kompanije ili vrste proizvoda. Na primer, za nekoga ko je pametan
mislimo da je vredan, ili ako je lep da je dobar.

Vilijam Blejk je rekao: „Ako bi se vrata percepcije očistila, sve bi se
čoveku ukazalo onako kako jeste - beskonačno!“

Teorije o ponašanju u organizaciji

2.2 Znanje

Osnovna definicija predstavlja znanje kao „iskorištenu informaciju“. Dr

Yogesh Malhotra definiše znanje kao „potencijal za akciju koji ima
neposrednu vezu sa učinkom rada“. Ova definicija posmatra znanje kao
nešto što je bliže praktičnoj primeni od informacija. Pod znanjem u
organizaciji treba smatrati teorijska znanja i radna iskustva pojedinaca.
Veoma prihvaćena je i podela na eksplicitna i tacitna znanja, gde se pod
eksplicitnim znanjem podrazumeva ono koje se lako prenosi, može se dobro
struktuirati i jasno formalizovati. Tacitno znanje je ono koje se teško
struktuira ili formalizuje, i teško se može primeniti.

Tabela 1: Hijerarhija podataka, informacija, znanja i poslovne mudrosti

PODACI

Nesređene činjenice

INFORMACIJE

Podatak + kontekst

ZNANJE

Informacija + rasuđivanje

POSLOVNA MUDROST

Znanje + primena

Ukoliko su znanja veća, utoliko je bolje razumevanje među pojedincima, kao
i bolje razumevanje svih procesa u organizaciji. Znanje svakog pojedinca čini
njegov saznajni sistem koji reprezentuje znanje o sebi i o svetu koji ga
okružuje. Taj sistem je razvijen saznajnim procesom koji u sebe uključuje
opažanje, razmišljanje i donošenje odluka.

2.3 Motivacija

Motivacija je jedna od najproučavanijih tema u organizacionim

naukama. Prema teoriji potreba dominirajući činioci ili stimulansi motivacija
su ljudske potrebe. Najpoznatija teorija o ljudskim potrebama je ona koju je
dao Abraham Maslov. Maslov je ljudsku motivaciju posmatrao kao hijerarhiju
5 potreba:

- Fiziološke potrebe;
- Potrebe za sigurnošću;
- Potrebe za druženjem i ljubavlju;
- Potrebe za cenjenjem;
- Potrebe za samoaktualizacijom.

Od fizioloških potreba ističu se potrebe za hranom i vodom.