У В О Д

Одлука и одлучивање се као речи јављају и користе свакодневно, али како 

често у таквим ситуацијама бива, те речи су у употреби, а да се при томе и не зна увек 

њихово право значење. Да се ради о значајној људској делатности (иза сваке одлуке 

стоји нека делатност), говори и чињеница да се већ педесетак година негује и развија 

посебна научна дисциплина звана теорија одлучивања.

По Речнику српскохрватског књижевног језика (издање: Матица Српска, Нови 

Сад, 1971), одлука је:

1.

a. чврста намера, коначно решење

b.

резултат договора, закључак

c.

решење власти, наредба

2.

пресудан догађај, исход, свршетак.

3.

одлучност, решеност.

Одлучити значи:

1.

 

a.   донети 

одлуку, решити се на нешто; b. 

закључити, решити

2.

бити пресудан за нешто, решити коначан исход.

3.

утицати   на   кога   при   доношењу   одлуке,   определити,   навести, 

приволети.

Одлучити се, пак, значи:

1.

одлучити.

2.

од више могућности изабрати једну, определити се.

Последња   дефиниција,   односно   начини   њеног   реализовања   ће   у   ствари 

представљати окосницу око које ће се градити ова књига, јер на најбољи начин описује 

суштину процеса одлучивања.

2

background image

теорија одлучивања [Чупић, 1987]. Потреба за том надградњом се указала, углавном из два 

разлога:

(1) жељом да се и студентима последипломских студија пружи увид у моделе који до 

појаве ове књиге нису систематизовани на једном месту, и (2) да се постојећи текст обогати 

бројним примерима из реалне праксе пословог одлучивања.

Сл.1 Да ли је ово (формално) одлучивање?

Предмет   ове   књиге   ће   бити   и   неке   методе   из   вишекритеријмског   одлучивања   и 

Теорије корисности. За остале наведене дисциплине са овог нивоа заинтересовани читаоци 

се упућују

на   одговарајуће   референце:   Операциона   истраживања   бројне   референце 

професора Петрића [1973, 1979, 1980, 1982. и 1983] и Економетријске методе [Крчевинац, 

Чупић и Петровић, 1974]. Списак од пет наведених научних дисциплина, чије се методе 

значајно користе у теорији одлучивања, свакако није коначан. Критеријуми за избор ових 

дисциплина били су математичка ригорозност метода које пружају на увид и коришћење 

доносиоцима одлуке.

4

На трећем нивоу прегледне шеме наведене су области и дисциплине које су између 

себе   изузетно   хетерогене,   тј.   између   њих   не   постоји   оно   везивно   ткиво,   што   је   била 

математика   за   области   са   другог   нивоа.   Њихово   присуство   у   теорији   одлучивања   је, 

међутим,   изузетно   значајно   јер   (бројеви   који   се   користе   приликом   навођења   одговајају 

бројевима са Сл.1- трећи ниво):

1.

већ дефинисане акције (добијене уз помоћ метода са нивоа ИИ) треба 

рангирати;

2.

будућност треба предвидети, пошто ће се одлуке које се донесу 

данас, на бази неке прошлости остваривати у неком будућем времену;

3.

одлуке које се данас доносе у пословном свету су најчешће последица 

тимског рада;

4.

у многим реалним ситуацијама одлучивања није могуће 

извести математичку формализацију проблема;

5.

неки   реални   проблеми   одлучивања   у   својој   оперативној 

реализацији су изузетно погодни за коришћење формализованих процедура, као 

што су табеле одлучивања;

6.

процес одлучивања је по својој природи динамички;

7.

у   многим   ситуацијама   одлучивања   се   или   не   могу   дефинисати 

одговарајући математички модели или су дефинисани модели у тој мери непогодни 

за примену, да их је много ефикасније заменити симулационим моделима;

8.

је немогуће замислити, организовати и реализовати савремени и 

ефикасни   систем   одлучивања   без   сталног   располагања   са   правовременим   и 

ажурним информацијама и

9.

систем одлучивања треба још у фази пројектовања поставити на 

основама које захтева савремена организација одлучивања.

Треба нагласити да овим није исцрпљена листа области и дисциплина које 

играју значајну улогу у области одлучивања.

На четвртом нивоу су наведене три, у последње време изузетно атрактивне области, 

које доносиоцима одлука пружају директну технолошку подршку у процесима одлучивања. 

Коришћењем   Система   за   подршку   одлучивању,   Експертних   система   и   Вештачких 

неуронских мрежа непосредни доносилац одлуке се ни у ком случају не замењује, већ му се  

само   пружа   до   сада   најдиректнија   и   најнепосреднија   помоћ   и   подршка   у   пословима 

одлучивања.   На   овом   нивоу   се   кроз   разне   форме   комбинација   различитих   постојећих 

5

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti