Теорија опште равнотеже
1. УВОД
Теорија опште економске равнотеже оријентисана је на
испитивање свих међузависности које у оквиру привреде постоје
између појединих доносилаца економских одлука, као и између роба
и између тржишта. Основни аналитички оквир, који се у оквиру
теорије опште економске равнотеже користи за доношење
рационалних економских закључака, заснован је на коришћењу
метода микроекономске анализе. Теорија опште економске
равнотеже за свој основни циљ има одређивање услова за
остваривање и испитивање карактеристика равнотежних вредности
основних економских величина у оквиру неког економског система.
Модел опште економске равнотеже, који представља математичко-
методолошку основу ове теорије, заснован је на коришћењу
математичке апаратуре у циљу егзактног утврђивања услова за
испитивање и израчунавање равнотежних стања у оквиру неког
економског система.
Модели опште економске равнотеже у свом стандардном
облику полазе од претпоставке да ће се сви учесници у процесу
размене (потрошачи и произвођачи) срести у тачно одређеном
временском тренутку и на тачно одређеној локацији како би се
извршила размена роба, без могућности постојања стања
неизвесности економског система као и без могућности постојања
просторне дислокације и временске димензије у процесу тржишне
размене. Овако уведена претпоставка веома значајно ограничава и
удаљава стандардни модел опште економске равнотеже (Арроњ-
Дебреуов модел опште економске равнотеже) од реалног стања
функционисања економског система, а самим тим добијене
равнотежне вредности, као апроксимације стварних економских
величина, не могу представљати у потпуности реална стања
економског система.
Супротно претходно наведеној рестриктивној претпоставци о
карактеру процеса тржишне размене, новија истраживања у области
опште економске равнотеже теже да у већ дефинисане математичке
релације стандардног модела опште економске равнотеже укључе
1
Александар Стајковић
Теорија опште равнотеже
временску димензију, као и одређени степен неизвесности у процесу
тржишне размене, са основним циљем егзактнијег описа тржишних
процеса економског система. Модели опште економске равнотеже
који укључују временску димензију и одређени степен неизвесности
у процесу тржишне размене засновани су на концепту опште
равнотеже секвенцијалне структуре економског система. Дакле,
секвенцијални модел треба да на реалнији начин опише економску
стварност, пошто се у овим моделима економски систем посматра
кроз временску димензију и кроз стања простора као могућа стања
економског система.
1
1
http://www.doiserbia.nb.rs/
2
Александар Стајковић
Теорија опште равнотеже
формирање и висина цена роба зависи од уложеног рада у њихову
производњу, Олин, у складу са савременом економском теоријом,
сматра да је рад само један од еломената који утичу на формирању
цена.
Класична теорија спољне трговине посматра доходак једне
земље, који потиче од понуде свих производних фактора, као целину
и ставља га у однос према међународној тражњи. При томе доходак
земље расте или пада од заисности од кретања међународне тражње.
За разлиу од тога, Олин својом теоријом опште равнотеже или
теоријом опремљености фактора истиче да промене у међународној
тражњи могу изазвати померање цена различитих фактора
производње (рада, капитала и земљишта), пад једних и пораст други,
услед чега долази до промена у учешћу односно комбинацији
фактора у производњи појединих роба, што утиче на промене цена
робе и кретање у међународној трговини. Слабост класичне теорије
према Олину је у томе што није узимала у обзир релативне промене у
ценама фактора производње, те је стога њена аланиза спољне
трговине непотпуна.
Треба нагласити да Олин теорију међународне трговине
наслања и изводи из општег проблема односно теорије локације
производње. Полазећи од одређеног односа између кретања роба и
кретања производних фактора, могућности кретања производних
фактора и у међународним релацијама, истина знатно теже него у
националним границама, уз одсуство потпуне покретљивости
фактора производње чак и у националним оквирима, Олин изоди
закључак да је међународна трговина само посебна верзија
интеррегионалне трговине, а теорија међународне трговине исто што
и међународна теорија локације или међународне поделе рада
односно специјализације националних привреда.
За разлику од класичне теорије која се заснивала на ставу о
константном односу између рада и капитала, према којем се
производни фактори користе у истим пропорцијама у производњи
свих роба, теорија опремљености факторима напротив има сасвим
другачији став према којем се у производњи различитих роба могу
користити различите пропорције фактора производње.
Расположивост региона односно земље одређеним производним
факторима имаће за последицу одговарајућу комбинацију фактора у
производњи робе у том региону односно земљи.
4
Александар Стајковић
Теорија опште равнотеже
Хекшер – Олинов модел расположивости фактора објашњава
међународну трговину првенствено разликама у релативним
условима понуде националне привреде, а разлике у релатиним
ценама роба разликама у обдарености фактора производње међу
националним привредама. Њихов модел расположивости фактора
темеље се на следећим предпоставкама:
Две земље, две робе и два фактора производње (капитал и радна
снага).
Две земље се разликују по расположивости двају фактора
производње, при чему се фактори не разлкују у квалитету.
Обе земље имају исте укусе и преференције (услове тражње) и
користе исту технологију доступну обема земљама.
Две земље се разликују по пропорцији (комбинацији) коришћених
фактора производње. Сви фактори производње су упослени пре и
после укључивања у међународну трговину.
Два фактора су расположива у фиксним величинама у обема
земљама, фактори су потпуно мобилни (слободно покретљиви)
између индустрија унутар (сваке од двеју) земаља, али нису
мобилни између земаља.
Перфектна конкуренција у међународној трговини.
Предходне предпоставке искључују разлике у продуктивности и
ефикасности фактора производње у обема земљама које се
појављују као трговински партнери у претпостављеном моделу
света којег сачињавају де земље.
2
2.1. МЕЂУЗАВИСНОСТ У ПРИВРЕДИ
Савремена концепција опште равнотеже обезбеђује модел
развијен заједнички од стране
Kenneth Arrow, Gerard Debreu
и
Lionel W.
McKenzie
1950 године.
Gerard Debreu представља овај модел у теорије вредности
(1959) као аксиом модела, пратећи стил математике промовише Боурбаки. У таквом
2
˝Међународни економски односи˝
5
Александар Стајковић
Теорија опште равнотеже
потражње и понуде различитих фактора. Потражња предузећа за
факторима зависе не само од стање технологије већ и од потражњама
за финалним добрима која они производе. Потражња за тим добрима
зависе од дохотка потрошача, који, као што смо видели зависе од
потражње за факторима производње.
Та кружна међузависност активности унутар економског
састава може се приказати помоћу једноставне економије састављене
од два сектора, сектора потрошача, која обухвата домаћинства, и
сектора привреде, који обухвата предузеће. Предпоставља се: а) да се
целокупна производња одвија у сектору привреде; б) да домаћинства
поседују све факторе производње; в) да се сви фактори потпуно
користе; г) да се сви дохоци троше.
Економска активност у систему поприма облик двају токова
између сектора потрошње и сектора производње: реалног тока и
новчаног тока (слика 1).
Слика 1. Кружни токви у двосекторској економији
7
Александар Стајковић
