Pojam i podela naucno istrazivackog rada:
Naucna saznanja se ostvaruju naucno-istrazivackim
radom, u tom radu se upotrebljavaju odredjene metode, primenjuju postupci i tehnike.U oblasti obr. i vas.
metodologija nauc.-istraz. moze se def. kao onaj deo pedagogije tj. andragogije koji proucava puteve
naucnog saznanja na podrucju vasp. i obraz. Njen osnovni zadatak se sastoji u istrazivanju, proucavanju i
utvrdjivanju zakonitosti po kojima se odvijaju vasp. i obraz.Predmet metodologije naucnog istrazivanja u
oblasti ZRZS je proucavanje i istrazivanje zakonitosti u vaspitno-obrazovnim pojavamai procesima za
ZRZS. Osnovna pitanja koja istrazuje ZRZS su:cilj i zadaci vasp. i obraz. za ZRZS; sistem vasp. i obraz.,
planovi i programi i dr.Da se omoguce sira i svestranija upoznavanja sa vasp.-obraz. praksom u domenu
ZRZS, tj. da se utvrdi kako se to radi i kako bi trebalo da se radi bolje da bi se ostvarili pozitivni rezultati
ZRZS.Osnovne karakteristike nauc.-istraz. rada u ovoj oblasti izdvajaju se kao -opste (trazenjeodgovora
na pitanja i probleme, naucan objektivnost istrazivanja,mogucnost provere podataka, mogucnost
uporedjivanjadobijenih rezultata i mog. primene dobijenih rezultata) i -posebne (slozenost procesa i
pojava koje se istrazuju, brojnost cinilaca vasp. i obraz. i njihova povezanost, dinamicnost strukture
licnosti ucenika, teskoce i problemi egzaktnog merenja i objektivizacija rezultata).Ova metoda ima
ogromnu ulogu u oblasti ZRZS i uticace na brzi razvoj i potpuno osamostaljenje nauke o ZRZS.
Kvalitet prema humanistickim filozofijama:
Prema ovoj filozofiji obrazovanje je jedna celina
koju moramo posmatrati kao kompleksan fenomen. Naglašava se razvoj licnosti, koja je otvorena za
promene i kontinuirano ucenje. Pristalice ove filozofije se protive manipulaciji ljudima kako bi se postigli
odreðeni efekti, a više se teži ka razvoju autonomnosti, intuicije, individualnosti...Prema humanistima
nastavnik nije menadžer, a obrazovanje nije roba koja se može kupiti.ciljevi obrazovanja odgovaraju
jednoj sredini i važe za strucno obrazovanje, ali Nikako ne mogu da važe za opšte obrazovanje. Za
uspešno obrazovanje mora se primenjivati kombinacija obe filozofije obrazovanja.
Usmeni ispit
:
Spada u tzv. subjektivne metode, proveravanje znanja izvodi se na klasican nacin tj.
putem usmenog odgovora ucesnika pred komisijom, odgovori se temelje na pitanjima koja se direktno
postavljaju. Rezultati odgovora se utvrdjuju pojedinacno za svakog ispitanika na osnovu misljenja i utiska.
Uspeh se izrazava i formulise u vidu ocene (zadovoljava ili nezadovoljava) i na osnovu toga izdaje se
odredjeni dokument. Ovaj nacin dosta rasprostranjen ipak se smatra nepodesan i neefikasan za masovna
ispitivanja (vremenski dug), i odrasli se cesto nelagodno osecaju pred komisijom ne mogu pokazati pravu
sliku znanja.Smatra se da nije potpuno objektivan, zasnovan na licnom utisku i ekonomski nepodoban.
Operativni plan rada nastavnika:
Operativno planiranje je prirodni nastavak godisnjeg plana rada.
Operacionalizuje zadatke i sadrzaj rada u okviru nastavne teme i zove se i tematsko planiranje.Bitne
karakteristike:
-detaljnije je , sa vise neophodnih podataka i zadataka;
-nastavnik ga priprema u toku skolske godine neposredno a predavac pred obradu svake nastavne teme;
