Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih
ekonomista za rukovodeće kadrove
Privredna Akademija
Novi Sad
Seminarski rad
Predmet: Teorija organizacije
Tema: Fordizam
Mentor: Student:
prof dr Života Radosavljević Milica Čeperković
D 144-08
SADRŽAJ
Uvod......................................................................................................................3
Fordova biografija...............................................................................................4
Fordizam..............................................................................................................7
Kriza fordizma.....................................................................................................9
Međunarodno restrukturiranje: Odnos država i tržišta...............................10
Zanimljivosti......................................................................................................14
Fordove misli......................................................................................................15
I domar kao izvor ideja.....................................................................................16
Zaključak............................................................................................................17
Literatura...........................................................................................................18
2
1. Fordova biografija
I deo
Henri Ford je rođen 30. jula 1863.godine. Otac Vilijem i majka Meri bili su farmeri u
američkoj saveznoj državi Mičigen. Još od malena Henri pokazuje veliko interesovanje za
mehaniku. Sa 16 godina napušta roditeljski dom kako bi izučio mehaničarski zanat. Sa 17
počinje da radi u Detroit Dry Company koja se bavila proizvodnjom gvozdenih brodova, i tu
se zadržao četiri godine. Sa 21 godinom vraća se kući i zapošljava u Westinghousu kao
demonstrator, montažer i mehaničar njihovih proizvoda za oblast južnog Mičigena. 1891.
Henri je počeo da radi kao mehaničar u Detroid Illuminating Company, gde je vrlo brzo
postao vodeći inžinjer. Radeći na ovom poslu došao je na ideju o proizvodnji automobila. U
slobodno vreme počeo je da radi na tom projektu i 1896. završio je svoj prvi automobil i
nazvao ga kvadricikl. 1899. Henri osniva svoju prvu firmu- Detroit Automobil Company.
Posle neslaganja sa finansijerima Detroit Automobil Company, on napušta tu kompaniju.
Početak Henrijevog uspeha predstavlja 10. oktobar davne 1901. godine, kada je u svom
novom sportskom automobilu pobedio na trci Grosse Point u Mičigenu, SAD. Kao rezultat te
pobede, uspeo je da sakupi značajna finansijska sredstva i u novembru 1901.osnuje firmu
Henry Ford Company. Četiri meseca kasnije opet odlučuje da napusti firmu. Firma kasnije
menja naziv u Cadillac Company. Nekoliko godina kasnije ona se udružuje sa Buick-om i
Oldsmobil-om, čime je formiran General Motors Comany. Interesantno je to da je Henri Ford
imao direktan uticaj na rađanje svog najvećeg konkurenta u narednih sto godina.
II deo
1902. Henri osniva novu kompaniju pod nazovom Ford Motor Company. 1908. Ford
predstavlja Model T Ford- po ceni od 825 dolara, što je u to vreme bila izuzetno povoljna
cena za automobil. Pojava Fordovog “modela T” postavila je Ameriku (a samim tim i ceo
svet) na točkove, uspešna primena pokretne montažne trake pri proizvodnji ovog modela
imala je skoro isti uticaj kao iindustrijska revolucija. Prodaja legendarnog ”modela T” bila je
toliko uspešna da su sve ostale automobilske kompanije u SAD bile pred zatvaranjem. Ford je
uspeo u tome posle automatizacije proizvodne linije 1913.godine, jer je tako znatno umanjio
cenu automobila koji je “od igračke za bogate postao vlasništvo svakog čoveka na planeti”.
4
Da automatizuje proizvodnu liniju, Ford je smislio posle posete Searsovim pogonima u
Čikagu za masovnu proizvodnju poštanskih kutija. 1913. otvorio je svoj prvi pogon za
mehaničko montiranje vozila, pre toga automobili su bili ručno montirani. Po uvođenju
automatizovane proizvodne linije, svaki radnik je obavljao po jednu operaciju na montaži
vozila posle čega bi naredni radnik nastavljao da montira i tako redom do kompletiranja
vozila. Ceo radni proces bio je podeljen u 29 operacija koje su obavljali 29 radnika. Efekti su
bili iznenađujući. Prosečno vreme izrade jednog dela sa uvođenjem novog postupka skraćeno
je sa 20 na 13 minuta. Zanimljivo je to da je na vrhuncu svoje popularnosti, 1925, svakih 5
sekundi po jedan model T silazio sa proizvodne trake. S godinama cena modela T značajno je
padala. 1910 godine koštao je 780 dolara, naredne cena pada na 690 dolara i tako postepeno
do 1914. kada pada na svega 360 dolara.
Mehanizacija proizvodnje imala je i svoju negativnu stranu. Raslo je nezadovoljstvo radnika.
Konstantno obavljanje jednog te istog posla dovodilo je do velikog zamora i monotonije. Rad
u Fordovim fabrikama smatrao je često surovim. Radnici su u velikom broju napuštali
Fordove fabrike. Kasnije je nastao pojam „fordizam” koji je bio sinonim za surovu
eksploataciju i izrabljivanje radne snage. Da bi obezbedio najbolje radnike za svoje fabrike i
sprečio suviše velike fluktacije, Henri Ford 1914. godine donosi odluku o povećanju nadnica
sa 2,5 dolara na 5 dolara za desetočasovno radno vreme čime im je omogućio da postanu
kupci njegovih automobila.
III deo
Opšte je poznata stvar da je Henri Ford započeo svoju poslovnu karijeru hendikepiran
siromaštvom, nepismenošću i neznanjem. Takođe je dobro poznato da je, u nezamislivo
kratkom periodu (deset godina), Ford uspeo da savlada ova tri opterećenja i da je za dvadeset
pet godina uspeo da postane jedan od najbogatijih ljudi u Americi. Ovoliki uspeh mnogi
povezuju sa njegovim prijateljstvom sa Tomasom Edisonom, ali i Harvijem Fajerstonom,
Džonom Berouzom, kao i Luterom Berbenekom, odnosno ljudima sa velikim intelektualnim
kapacitetima.
Tokom Prvog svetskog rata, gospodin Ford tužio je Chicago Tribune, optužujući ih za klevetu
jer su objavili određeni članak o njemu, koji je tvrdio da je Ford “neznalica, neuki pacifista“, i
tako dalje. Kada je slučaj dospeo na sud, advokati Tribuna hteli su da dokažu da je ta izjava
tačna, da je on neznalica, i s tim ciljem na umu, ispitivali su ga direktno i unakrsno o mnogim
temama.
Jedno od pitanja koje su mu postavili glasilo je: “Koliko vojnika su Britanci poslali u cilju
gušenja pobune kolonija 1776. godine?“ Uz suvi kez na licu, Ford je nonšalantno odgovorio:
»Ne znam tačno koliko, ali čuo sam da ih je bilo mnogo više nego što ih se ikada vratilo
kući“. Naravno, to je izazvalo glasan smeh suda, porote, posmatrača, pa čak i frustriranog
advokata koji je postavio pitanje. Ta vrsta ispitivanja nastavljena je više od sat vremena, a
Ford je sve to vreme ostao savršeno smiren. Na kraju se on, međutim, umorio i u odgovoru na
5
