УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД
МАКРОЕКОНОМИЈА
ТЕОРИЈА РАСТА И РАЗВОЈА
НОВИ САД, 2019.
Током шездесетих и седамдесет година XX века, у економској науци и доминирала је
развојна теорија на:
1) Неокласичне теорије
2) Радикално-маркистичке теорије привредног развоја, и
3) Теорије структурне неравнотеже.
Тако назначене теорије привредног раста и / или развоја се често преклапају, не ретко
само наговештавају прецизну линију разграничења. Овакав приступ био широко
прихваћен у великом броју уџбеника о привредном развоју.
С друге стране, у макроекономској литератури новијег датума, у којој су области
посвећене овој проблематици, срећу се многе друге поделе. Значајно је сазнање о
приступу кој теорије привредног раста, односно, развоју, дели на:
1) Теорије узлета,
2) Теорије стагнације, и
3) Теорије уравнотеженог развоја.
Трећи и најчешће коришћени приступ, који не прави разлику између раста и развоја,
актуелна теорија привредног раста дели се:
1. Краткорочне теорије привредног раста, и
2. Дугорочне теорије привредног раста,
Четврти приступ је најновијег датума. Он је карактеристична по подели теорије
привредног раста и развоја:
1. Традицоналне, и тзв.
2. Ендогене теорије привредног развоја.
Овде се приступ подела и периодизација не завршава. Међутим, о њима даље неће бито
говора, јер као и све друге поделе у економској теорији, и ове носе печат крајње
арбитрарног карактера. Зависи од тога ко их прави и са којим циљем. Запажа се, да
поједини теоретичари по некад, инсистирају на ставу по коме су само њихови приступили
релевантним, а да су друга објашњења нетачна. Но, таква тврдње су у основи погрешна.
Пажљивијом и непристрасном анализом, могуће је у свакој теорији, запазити одређен
допринос проучавању крајње комплексне проблематике привредног раста и развоја.
1. НЕОКЛАСИЧНЕ, РАДИКАЛНО МАРКСИСТИЧКЕ И ТЕОРЛУЕ
СТРУКТУРНЕ НЕРАВНОТЕЖЕ
Ове теорије настају током педесетих и шездесетих година XX века. Када су један у
питању, може се речи да се ради о врло једноставној класификацији, крајње широког
спектра. У њој се теорије привредног развоја третирају као једноставне и одвојене, па је
ова подела била широко прихваћена у многе уџбенике и студије о привредном развоју.
Саме теорије су изникле у покушајима да се објасни мултидимензионални карактер
привредног развоја, и производ су интелектуалног, културног и историјског амбијента у
