Fizička priprema fudbalera
Program fizičke pripreme fudbalera se bazira na razvoju
motoričkih osobina (snaga, brzina, izdržljivost,
koordinacija i gipkost) i funkcionalnih sposobnosti
(aerobne i anaerobne sposobnosti). U toku sportske
aktivnosti svaki sportista tezi ka ispoljavanju
maksimalnih rezultata, pa shodno tome i trening treba da
bude usmeren ka razvoju onih sposobnosti i osobina od
kojih zavisi sportski rezultat. Maksimalni rezultat^je uvek
individualno dostignuće sa različitim nivoima značajnosti
pa se usmerenost ka vrhunskom rezultatu realizuje
primenom najefikasnijih sredstava, metoda i opterećenja,
optimalizacijom načina života (odmor, oporavak,
ishrana), i racionalnom strukturom trenažnih procesa.
Razvoj motoričkih sposobnosti
Da bi sportista dostigao maksimalan! rezultat neophodno
je da razvije sve motoričke sposobnosti do svojih gornjih
granica. Program fizičke pripreme fudbalera u D'n'D
fitness centru je koncipiran tako da se kroz individualne
treninge postigne najviši nivo pomenutih sposobnosti.
Program se zasniva na radu sa svim uzrastnim
kategorijama. Putem testiranja odredjuje se nivo psiho-
fizickih sposobnosti fudbalera i na osnovu toga odredjuje
plan i program pomenutih individualnih treninga.
Dopunski treninzi vrhunskih fudbalera
Takodje, ovaj program predstavlja dopunske kondicione
treninge vrhunskih fudbalera i odvija se u svim etapama
mezociklusa sportskog treninga (bazični, takmičarski,
uvodni, kontrolno-pripremni, predtakmicarski, obnovno-
pripremni, obnovno-odrzavajuci).
Oporavak nakon sportskih povreda
Zahtevi savremenog fudbala, u kojima dominira fizička
priprema, dovode do zamora i pretreniranosti koji uz
neadekvatan oporavak dovode do neželjenih povreda.
Stručnim radom u D'n'D fitness centru rizik od povreda se
svodi na minimum, dok je oporavak nakon povreda uz
već pomenuti stručni nadzor praćen primenom fizikalnih
sredstava koje poseduje D'n'D fitness centar (sauna,
masaža...).
Nesto o ishrani
Istraživanja iz oblasti prehrane sportista su ustanovila da fudbaleri treba da se hrane kao
maratonci. Ova logika se može učiniti čudnom u početku, pošto fudbal podrazumeva
sprintove, brze reakcije i eksploziju energije. Dakle ne podrazumeva maratonski vid
trčanja.
Kada se igra tipična fudbalska utakmica fudbaler pretrči oko 10-11km ustaljenim ritmom,
sprintuje oko 800-1200 metara, ubrzava tokom utakmice oko 40-60 puta i menja pravac
trčanja svakih pet sekundi.
Iako ne pretrče 42km kao maratonci, promene ritma trčanja tokom utakmice (brzo i sporo)
utiče na iscrpljivanje rezervi glikogena uskladištenog u mišićima nogu (npr.6sec snažnog
sprinta smanjuje nivoe gikogena za 15%).
Istraživanja su pokazala da fudbaleri trče visokim intenzitetom tokom meča, te da
vrhunski igrači dve trećine vremena utakmice drže otkucaje srca u nivou od 85% od
maximalnog broja otkucaja. Sve ovo i plus činjenica da utakmica traje 90min je sasvim
dovoljno da dođe do iscrpljivanja rezervi gikogena u mišićima nogu. Zapravo je
ustanovljeno da se glikogen iscrpi i do 90% što uzrokuje veliku zamorenost i dramatično
smanjenje brzine trčanja.
Mnogi igrači nisu svesni značaja koji ugljeni hidati imaju u ovome sportu. Ustanovljeno je
da veliki broj fudbalera jede samo oko 1200 kalorija koje su poreklom iz UH. Ovo je mnogo
manje od potrebnog optimuma koji se kreće u rasponu od 2400 do 3000 cal. Ako se pocne
