Teorije međunarodne trgovine
2
UVOD
Najvažnija pitanja u međunarodnoj trgovini su izbor robe, način formiranja odnosa razmene
zemalja i koristi od međunarodne trgovine. Jedan od principa ekonomije glasi :
Trgovina svkome
može da donese boljitak
-što znači da trgovina omogućava svakom licu da se specijalizuje u onoj
oblasti u kojoj je najbolji, bez obzira da li je u pitanju poljoprivreda,zidarstvo itd. Zahvaljujući
trgovini sa drugima, ljudi mogu da kupe raznovrsnija dobra i usluge po nižoj ceni. Trgovina
omogućava zemljama da se specijalizuju u onome što najbolje rade i da uživaju u raznovrsnim
dobrima i uslugama.
Teorije međunarodne trgovine odgovaraju na sledeća pitanja:
1) Koje proizvode jedna zemlja treba da uvozi i izvozi
2) Kako se formiraju odnosi i uslovi razmene između zemlje A i zemlje B ili zemlje A sa
ostalim zemljama sa kojima zemlja A ima spoljnotrgovinsku razmenu, tj. postavlja se
pitanje po kojim cenama jedna zemlja uvozi i izvozi
3) Koje su koristi i štete jedne zemlje uključene u međunarodnu trgovinu i međunarodnu
podelu rada .
Teorije međunarodne trgovine
4
pisali pre svega za vladare I u cilju jačanja državne moći . Uz vise zlata vladari su mogli da
izdržavaju veće I bolje armije I da konsoliduju svoju vlast kod kuće, jače armije I flote takođe su
im omogućiili da stiču nove kolonije. Povrh toga, više zlata značilo je više novca u opticaju I
veću poslovnu aktivnost. Dalje, ohrabrujući izvoz I ograničavajući uvoz vlada bi stimulisala
nacionalni autput I zaposlenost.
Merkantilisti su podržali oštru kontrolu vlade nad svim ekonomskim aktivnostima I propovedali
su ekonomski nacionalizam jer su verovali da država može da ima dobit od trgovine samo na
uštrb drugih država.
Teorija apsolutnih prednosti
Prema, Adamu Smitu, razmena između dve zemlje zasnovana je na apsolutnim prednostima.
Ako je jedna zemlja u proizvodnji jedne robe efikasnija od druge zemlje, ali manje efikasna u
proizvodnji druge robe, onda obe zemlje mogu da budu na dobitku ukoliko se svaka specijalizuje
u proizvodnji robe u kojoj ima apsolutnu prednost I ako sa drugom zemljom zameni deo svog
autputa za robu u čijoj proizvodnji apsolutno zaostaje. Putem ovog procesa resursi se
upotrebljavaju na najefikasniji način, a autput obeju zemalja će porasti. Ovaj porast autputa obe
robe predstavlja meru dobitka od specijalizacije u proizvodnji koji stoji na raspolaganju za
podelu među zemljama putem trgovine.
Dok su merkantilisti verovali da jedna zemlja može da ostvari dobitke samo na račun druge
zemlje I zagovarali striktnu kontrolu vlasti nad čitavom ekonomskom I trgovinskom
aktivnošću,Adam Smit verovao je da sve nacije dobijaju u razmeni I snažno je zastupao politiku
laissez-faire
.
2
Slobodna trgovina bi dovela do najefikasnije upotrebe svetskih resursa I
maksimizirala bi svetsko blagostanje. Postojalo je samo nekolilko izuzetaka za ovu politiku
laissez-faira I slobodne trgovine. Jedan od njih odnosio se na zaštitu industrija koje su važne za
nacionalnu odbranu.
Prema ovom verovanju, izgleda paradoksalno da danas većina zemalja nameće brojne restrikcije
slobodnom toku međunarodne trgovine. Trgovinska ograničenja se neizostavno racionalizuju u
izrazima nacionalnog blagostanja. U stvarnosti, trgovinska ograničenja zagovaranja su od strane
nekoliko industrija I njihovih radnika koje su pogođene uvozom. Od trgovinskih ograničenja,
takvih kakva su, korist ima nekolicina na račun većine.
2
Lese Fer (fr. Laissez –faire) je izraz koji predstavlja politiku dozvoljavanja slobodnih kretanja i suprotstavljanja
intervencionizmu. Ovaj izraz na francuskom doslovno znači 'ostavi da radi'. Prevashodno se odnosi na zastupanje
slobodnog tržišta.
