Учитељски позив је узвишен и племенит.
Али учитељ није онај који је васпитаван и
образован за учитеља, него онај који је дубоко
уверен да је учитељ и да друго не може бити.
Лав Николајевич Толстој
Садржај :
Увод..................................................................................................................7
1. Појам теорије……………………………………………………………8
Теорије учења………….…………………………………………9
2. Бихејвористиче теорије………….……………………………………11
Од класичног условљавања до бихејворизма……………...…11
Класично условљавање…………………………………..…11
Теоријски рад Павлова и настава…………………………..12
Инструментално учење……………………………………..13
Рани бихејворизам…………………………………………..14
Функција поткрепљења……………………………………..15
Трансфер знања……………………………………………...17
Програмирана настава………………………………………18
Вотсонов теоријски рад и процес учења……………………...20
Тондрајкова асоцијативна теорија учења……………………..22
Закон асоцијација…………………………………………....22
Асоцијативно учење………………………………………...23
Гатријево схватање учења……………………………………...26
Халов допринос теорији учења………………………………..29
3. Необихејвористичке теорије……………………………………….....31
Толманов „бихејворизам са циљем“…………………………..32
Скинеров бихијевористички модел поткрепљења………...…34
Главна поставка бихејворизма……………………………..34
Оперантно понашање……………………………………….34
Покрепљење………………………………………………....35
Управљање поткрпљењем………………………………….36
2
УВОД
Од постанка до данас спољашњи свет делује на човека и у њему
изазива различите доживљаје. Током времена човек стиче различита
знања и искуства о спољашњем свету, тако он поред тога што
доживљава тај свет својим активностима утиче на њега. Човек се служи
својим телом и другим средствима из спољашњег света и ради да би се
одржао у животу. У свим деловима света људи се крећу раде , користе
своје способности, знања и искуства, али не постижу увек исте
резултате, чак и на истом послу.
Када посматрамо људске активности и понашање уочавамо да
људи различито реагују и у истим или сличним ситуацијама. Чак ни
једна иста особа не реагује исто у различитим ситуацијама. Питамо се
зашто је то тако? Зашто се људи тако понашају? Како то да особа у
једном моменту регује другачије него у другом? Шта покреће људе на
активност?
Овим питањима као и многим другим бави се
психологија
мотивације
.Она истажује узроке људске активности. У ужем смислу
она се бави
мотивима.
Тражење мотива је одраз потребе за схватањем
понашања других, да би их боље разумели, као и да би разумели сами
себе.
4
1. ПОЈАМ ТЕОРИЈЕ
Пратећи развој психолошке мисли, чије зачетке налазимо још у
оклопу општег размишљања античких филозофа, уочавамо настојање да
се психолошка сазнања искористе у објашњењу и унапређењу васпитно-
образовне праксе, посебно праксе и процеса школског учења.
Та настојања су инспирисана жељом да се процес школског учења
учини што ефикаснијим у смислу проналажења квалитетнијих метода и
поступака обучавања младих нараштаја. То је и логично с обзиром да су
напредак и добробит једног друштва у директној вези са степеном
ефикасности и квалитетом васпитно-образовног процеса.
Погодан оквир за научна истраживања представља добра теорија.
Она обухвата процесе посматрања, постављања хипотеза, проверавање
хипотеза и одређивање вредности хипотеза. Отуда је и улога теорије не
само да уједини постојеће податке о одређеној области истраживања,
већ и да буде путоказ за даља истраживања, за откривање нових
информација и објашњавање узрочно-последичних односа проучаваних
појава које помажу да се оне схвате. Према степену доказаности теорије
су између закона и хипотеза. Садрже доста вероватног знања које има
изгледа да буде научно верификовано.
5
Теорија
Главни
фокус
Кључне
варијабле/концепти
Представници
Главна корист
за наставу
Бихејвиоризам
Понашање
Стимулуси
Одзиви
Награђивање
Кажњавање
Модификација
понашања
Вотсон
Гатри
Торндајк
Хал
Објашњава
учење вештина
и
ставова;
наглашава
награђивање
Нео-
бихејвиоризам
Толман
Скинер
Гање
Гешталт
Целовита
искуства
Целина већа од
збира
делова
Целина
има
унутрашње
суштинске законе
Проницљивост –
увиђање
реорганизације поља
ученичког искуства
М. Вертхајмер
Кофка
Келер
Организација
наставе
да
ученик сам
нађе
пут
решења
Значај праксе
Процес
увиђања
Когнитивизам
Сазнање
Одлучивање
Разумевање
Когнитивна
структура
Перцепција
Информациони
процеси
Памћење
Оусубел
Брунер
Гање
Виготски
Гаљерпин
Тализина
Објашњава
развој
размевања
(значења);
Наглашава
значај значења
и организације
Хуманизам
Личност
Појам о себи
Самоостваривање
Самопроцењивање
Маслов
Роџерс
Бандура
Усредређује се
на афективни
развој;
Наглашава
прилагођавање
и благостање
7
