SADRZAJ
1.Uvod..............................................................................................3
2. Privredni rast ...............................................................................4
3. Privredni razvoj............................................................................5
4. Predmet teorije privrednog rasta i teorije privrednog razvoja.....6
5. Mogućnosti postizanja brzog ekonomskog rasta.........................7
6. Optimalna stopa ekonomskog rasta.............................................8
7. Potencijalna stopa rasta i faktori koji je određuju........................8
8. Postepen ili skokovit razvoj.........................................................9
9. Uravnotežen ili nezravnotežen ekonomski razvoj.....................10
Zaključak........................................................................................12
Literatura........................................................................................13
1
Uvod
U ekonomskoj literaturi se veoma često upotrebljavaju izrazi privredni rast i
privredni razvoj kako u smislu da se ova dva pojma vrlo često identifikuju, tako i u
smislu njihovog kategorijalnog razlikovanja. Pojam privrednog rasta je uži od pojma
privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponenta razvoja
Tematika privrednog razvoja se prevashodno rasprostire na istraživanje
materijalne strane života i proučavanje proizvodnje, zaposlenosti, izvoza, uvoza i sl.
Svojom aktuelnošću ona zaokuplja ekonomsku misao, kako u visoko industrijalizovanim
tržišnim privredama, tako i u nedovoljno razvijenim ekonomijama. Teorija i politika
privrednog razvoja obuhvata istraživanje uslova ekonomskog napredovanja, suštine
procesa rasta, karakter strukturnih promena u privredi pojedinih zemalja i posebno načine
pomoću kojih je moguće voditi politiku dugoročnog podržavanja privrednog rasta. Svaka
nacija ima kao primarni cilj da joj je što bolji rast i razvoj. Iz godine u godinu, napredne
privrede sveta akumuliraju značajne velilčine sofisticirane kapitalne opreme, pomeranju
granice tehnološkigh znanja i dostignuća i na taj način stvaraju uslove za povećavanje
bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika.
Manje više je svima poznato da se svaki presedsednički kandidat u svojoj
promociji zalaže za ekonomski rast, zato što je to dugoročno najznačajniji činilac
ekonomskog uspeha zemlje. Ekonomski rast predstavlja ekspanziju potencijalnog bruto
društvenog proizvoda neke zemlje. Drugim rečima, ekonomski rast predstavlja širenj
granica proizvodnih moigućnosti nacije. Čim nacija ima ekonomski rast , granice
proizvodnih mogućniosti pomeraju se van. Valja znati da ekonomski rast nije samo
apstraktna kategorija, već je to veoma bitna kategorija i sa aspekta građana, zato što u
smislu rasta autputa per capita, znači rast realnih plata i mogućnost povećanja šivotnog
standarda nacije. Prema tome , ekonomski rast pretpostavlja realan rast materijalne
proizvodnje, odnosno rast realnog nacionalnog dohotka.
Privredni rast
Pridajući veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog
razvoja Kindleberger na primer upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka. Tako
on privredni rast komparira sa fizičkim rastom čoveka to jest upoređuje ga sa povećanjem
2
proces kontinuiranih transformacija privrede i društva. Pored toga što podrazumeva rast
obima nacionalne proizvodnje u vremenu, odnosno pored sadržaja koji karakteriše
kompleks privrednog rasta, fenomen privrednog razvoja obuhvata i složenu strukturu,
institucionalne, organizacione i tehnološke promene privrede, koje omogućavaju da se
uvećana proizvodnja realizuje i distribuira u okviru nacionalne ekonomije i šire.
Najsažetije, pojam privrednog razvoja obuhvata promene u obimu proizvodnje i složene
transformacije u kompoziciji i strukturi privrede.
Privredni razvoj je porast proizvodnje roba i pružanja usluga u nacionalnoj
ekonomiji, to jest porast bruto nacionalnog proizvoda, uz istovremene strukturne
transformacije i promene u funkcionisanju nacionalne privrede na njenoj opštoj uzlaznoj
liniji ekonomskog napredovanja. To je jedinstvo kretanja i razvoja, odnosno, to je
najopšti oblik funkcionisanja privrede. Za razliku od tehničkih sistema , veliki ekonomski
sistem ( narodna privreda ) ne zna samo za kretanje u željenom smeru. Svako njeno
kretanje vezano je za istivremene brojne promene, to jest za razvoj. Te mnogobrojne i
neprekidne transformacije su i kvantitativne i kvalitativne prirode. One označavaju
uvećanje svih elemenata narodne privrede ( mada ne u istoj proporciji ) i njihovo
menjanje pod dejstvom je naučnog i tehničkog progresa i izmena društvenog i prirodnog
okruženja. Privredni razvoj predstavlja složen proces koga reprezentuje niz sukcesivnih
promena u ekonomskoj strukturi , ali i izmene u svesti čoveka kao najvažnijeg činioca
ukupne privredne dinamike. Nesumljivo, privredni razvoj predstavlja centralni
makroekonomski fenomen.
Obeležja fenomena privrednog razvoja su brojne. U literaturi se sreću mnoge
odrednice koje objašnjavaju ovaj izuzetno kompleksan ekonomski, ali i društveni
fenomen. Jedno od mnogobrojnih proučavanja suštine kategorije privrednog razvoja,
akcenat stavlja na sledeće
atribute
:
1. razvoj je normativan proces, usmeren je na realizaciju određenih ciljeva,
2. razvoj je multidimenzionalni proces, vezan je za sve aspekte života i potrebe
ljudi i društva na koji utiče veoma veliki broj faktora,
3. razvoj je koherentan proces, ako je potrebno simultano ostvariti različite
ciljeve, neophodno je njihovo prethodno usklađenje.
Fenomen razvoja predstavlja svakako jedno od centralnih stremljenja ljudi u
istoriji civilizacije. Njegovo ostvarenje, u krajnjoj instanci, je omogućilo opstanak i
neprekidni prosperitet ljudske vrste na zemlji.
Majkl Todar, profesor razvojnee ekonomije sa Njujorškog univerziteta zaključuje
da je razvoj istovremeno i fizička realnost i stanje uma pomoću koga društvo kombinuje
društvene, ekonomske i institucionalne procese stvara mogućnosti većini stanovništva da
bolje živi. Razvoj, po ovom autoru, poerazumeva najmanje sledeće
tri stvari
:
1. povećanu potrošnju i bolji kvalitet hrane, bolje uslove stanovanja, poboljša
stepen zdravstvenog stanja i veći nivo socijalne sigurnosti,
2. rast životnog standarda, obezbeđenje većeg broja radnih mesta, boljeg
obrazovanja, poklanjanje veće pažnje kulturnim i humanim vrednostima, koje će
obezbediti povećanje ne samo nacionalnog bogatstva već i rast individualnog i
nacionalnog samopoštovanja,
4
