Teorije starenja
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
ШАБАЦ
Студијски програм: Здравствена нега
ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА
-Завршни рад-
Шабац, септембар 2019.
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
ШАБАЦ
Студијски програм: Здравствена нега
ТЕОРИЈЕ СТАРЕЊА
-Завршни рад-
:
Ментор
:
Студент
.
Индекс бр
Шабац, септембар 2019.

С а д р ж а ј
2.1.1 Генетичка теорија старења
2.2 Социолошке теорије старења
2.3 Психолошке теорије старења
2.3.2 Теорија тока људског живота Шарлоте Бухлер (
2.3.3 Теорија животних раздобља Карла Густава Јунга (
2.3.4 Развојни задаци Роберта Хавигхурста
2.3.5 Теорија психосоцијалног развоја Ерика Ериксона
2.3.6 Теорија животног циклуса Д. Левинсона
1. УВОД
,, Шта то значи пролазно?
- Географије су, рече географ, најдрагоценије књиге. Оне никада не застаревају. Веома је
ретко да нека планина промени место. Врло је ретко да неки океан пресуши. Ми пишемо о
стварима које су вечне.
- Али угашени вулкани могу прорадити, упаде му у реч Мали принц. Шта значи пролазно?
- Било да су вулкани угашени или живи, за нас је то свеједно, рече географ. За нас је важна
планина. Она се не мења.“
Човек је биће створено да би живело. Живело да би сазревало, а сазревало да би се
осамосталило. Осамосталио, да би се охрабрило. Охребрило да би остарило. Све у свему,
човеков живот своди се на карике зачараног ланца, који нема тенденцију да мења ток. Он је
увек исти. Пролазан.
Француски писац Антоан ДеСент Егзипери написао је капитално дело ,,
Мали принц
“
намењено свим генерацијама. Ово дело се осим неких конкретних егзистенцијалних тема
хвата у коштац и са људским веком вешто глорификованим кроз ликове Руже, Географа,
Краља, самог Малог принца и других. Све љих на неки начин мучи тај људски век и његово
конкретно трајање.
Егзипери можда и није одгонетнуо на сва питања која су га мучила о животу, што и
није чудо јер је његов живот стао у свега четрдесетак година. Но, наука није ни једног
тренутка одустајала од идеје да одгонетне на сва питања која муче сувислог човека.
Ситуација се последњих деценија мења, једним делом због појаве и драматичног
развоја концепата који се односе на нејасан и помало збуњујућ појам трансхуманизма.
Трансхуманизам је радикално нови приступ размишљању о будућности, заснован на
премиси да људска врста у свом садашњем облику не представља крај еволутивног развитка
човека, већ пре његов почетак.
За разлику од догматских проблема трансхуманизма, геронтологија је наука која се
бави старењем и старошћу, наука остарости и старењу ( геронтос – старац, логос – наука).

7
1.1 Статистички подаци
Подаци показују да 44% грађана Европске Уније сматра да је дискриминација на
основу година веома озбиљна, а 35% је пријавило дискриминацију на основу година (више
него на основу пола или расе), 51% је показало забринутост да послодавци дају предност при
запошљавању двадесетогодишњацима. Поражавајући је и податак да 57% верује да особе
старије од 70 година не доприносе друштву економски, а 53% свих испитаника нема
пријатеље старије од 70 година.
Светска здравствена организације је 2008. године суочена са убрзаним старењем
популације посебно оне у Европи креирала документ Демистификација митова о старости,
као водича за старије, њихове породице, пружаоце услуга и политичаре. Да би се
задовољиле потребе ове све веће групе, да би се прилагодили сервиси и услуге, да би се
радна места прилагодила старијима, потребно је променити слику о старијима
1.2 Стереотипи о старењу
Старије особе се виде као проблем, терет и претња економском развоју друштва. Ова
слика представља стереотип који је неприхватљив и даје нам искривљену слику о улози
старијих у друштву. Кроз сеуфемистично играње са појмом ,,мита“ у друштву се ствара
идилична слика о старењу. Свесно – несвесно, врши се стигматизација старих особа, а сами
проблеми популације старих се преувеличавају и даје им се на већем значају, на уштр
проналажења решења за исте. Старије особе су активни чланови друштва који дају кључни
допринос породици и друштву.
Светска здравствена организација истиче дванаест митова:
●
Први мит
је ,,
људи треба да очекују погоршање свог психичког и физичког
здравственог стања
”. Овај мит је делимично тачан. Иако се старијим особама
може погоршати здравствено стање ово се свакако може ублажити
упражњавањем здравих стилова живота, што подразумева здраву исхрану,
физичку активност и социјалну укљученост.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti