UVOD
ANTROPOMOTORIKA
je vezana za pokret, odnosno kretanje.
Osnovne filozofske kategorije antropomotorike su:
1. Pokret
2. Kretanje
3. Telesna aktivnost
4. Telesna delatnost
Pod
pokretom
se podrazumeva elementarno pomeranje dela čovečjeg tela u
jednom zglobu, u jednoj ravni (na primer: pregibanje u zglobu lakta). Za neke
pokrete i kretanja nije potrebno učešće svesti (svesne aktivnosti), nego se oni
mogu obavljati i refleksno-instinktivno.
Kretanje
predstavlja povezano pomeranje više delova tela u jednom ili više
zglobova sa determinantom nekakvog cilja (hodanje, trčanje, izvođenje skoka,
bacanje, vučenje, nošenje i slično). Za kretanje nije bitna lokomocija (kretanje,
pokretanje tela), nego se ono može obavljati i u mestu, odnosno na istom mestu.
Aktivnost
je obavljanje nekih pokreta i kretanja vezanih u celinu sa jasnom
namerom izvršenja (trčanje za autobusom, vežbanje za poboljšanje snage itd).
Aktivnost čoveka se izvodi iz osnovnih osobina žive materije (osetljivost,
nadražljivost), aktivnost mora biti radnog karaktera.
Delatnost
je karakteristika čoveka, specifičan ljudski način-odnos prema
svetu. Delatnost je proces u kom se ostvaruje interakcija čoveka sa okolnim
svetom. Ova interakcija ima karakter dinamičke ravnoteže u kojoj se izjednačuju
potrebe pojedinca i njegove okoline. Delatnost mora imati karakter rada, tj
ostvarivanje neke materijalne koristi (prvenstveno u smislu pribavljanja
materijalnih dobara za život, pri čemu se misli na bavljenje sportom radi
egzistencijalnih potreba. Specifičan deo delatnosti čoveka je motorička aktivnost.
Za telesnu aktivnost i telesnu delatnost nužno je učešće svesti, odnsno misaono-
intelektualnih procesa.
Prema tome, forme pokreta (kretanja), određene su na sledeći način:
Za materiju je vezan POKRET,
Za život – AKTIVNOST
Za životinje – ŽIVOTNA (BIOLOŠKA) AKTIVNOST
ČOVEKA – AKTIVNOST I DELATNOST
Antropomotorika
izučava pokret, kretanje i motoričko ponašanje u svoj svojoj
kompleksnosti. Predmet antropomotorike je izučavanje telesnih vežbi sa dva
aspekta:
Unutrašnjeg
Spoljašnjeg
Pod unutrašnjim aspektom se podrazumevaju telesne vežbe, odnosno motoričke
sposobnosti i njihovo ispoljavanje, a pod spoljašnjim aspektom podrazumevaju se
struktura, stanje, razvoj motoričkih sposobnosti itd.
Metode antropomotorike
Teorijske osnove antropomotorike, odnosno osnove telesnih aktivnosti su pokret
i kretanje, jer su oni suštinski elementi antropomotorike.
PRETHODNA ISKUSTVA I ISTRAŽIVANJA
INTERRELACIJE BIOMOTORIČKIH DIMENZIJA I MIŠIĆNIH NAPREZANJA
Jedan od naših najeminentnijih naučnika u oblasti fizičke culture, prof. dr Pavle
Opavski je uočio da je svaka motorna aktivnost – od običnog hodanja do
najkomplikovanijih kretnih radnji – rezultat visoke složenosti čovekovog
mehanizma upravljanja kretanjem. Među prvima je pokušao da uvede u red u
veoma lošu terminologiju koja je do tada vladala, a preko svog “CRUX” modela
prvi put je ukazao na međusobnu povezanost elementarnih biomotoričkih
dimenzija i vrsta mišićnih naprezanja.
