Terapija ulkusne bolesti

Univerzitet u Nišu

Medicinski fakultet

Seminarski rad iz predmeta

FARMAKOLOGIJA SA

TOKSIKOLOGIJOM

Tema:

Terapija ulkusne bolesti

Niš, 21.01.2014.

Želudac je sastavni deo organa za varenje čija je funkcija privremeno deponovanje hrane i
priprema za varenje uključujući i početak varenja proteina i masti.

Digestivne sokove želuca sekretuju želudačne žlezde.

Oksintične (gastične) žlezde

, koje

se nalaze na unutrašnjoj površini tela i fundusa, čine tri vrste ćelija:

1) Mukozne ćelije vrata, koje uglavnom luče sluz;

2) Peptičke (glavne) ćelije, koje luče pepsinogen, koji se aktivira kada dođe u kontakt sa
hlorovodoničnom kiselinom, pri čemu nastaje pepsin koji deluju kao aktivni proteolitički
enzim;

3) Parijetalne (oksintične) ćelije, koje luče unutrašnji faktor i hlorovodoničnu kiselinu.

         Sekrecija ove kiseline je pod stalnom kontolom endokrinih i nervnih signala. Količina
hlorovodonične   kiseline   koju   stvaraju   i   sekretuju   parijetalne   ćelije   u   direktnoj   je   vezi   s
količinom histamina koji luče ECL ćelije direktno na parijetalne ćelije. S druge strane, ECL
ćelije mogu biti stimulisane da sekretuju histamin na nekoliko različitih načina. Verovatno je
najsnažniji   mehanizam   stimulacije   sekrecije   histamina   hormon   gastrin,   koji   se   stvara
uglavnom u antralnom delu sluznice želuca, kao odgovor na proteine iz hrane koja se vari.
Pored toga ECL ćelije mogu biti stimulisane acetilholinom, koji se u želucu oslobađa iz
nervnih završetaka vagusa, i drugim hormonskim supstancama koje sekretuje enterički nervni
sistem zida želuca.

Pilorusne žlezde

, koje se nalaze u antralnom delu želuca, luče uglavnom sluz za zaštitu

pilorusne sluznice od želudačne kiseline i hormon gastin, koji ima ulogu u kontoli želudačne
sekrecije.

Celokupnu površinu želudačne sluznice, koja se nalazi između žlezda, prekriva
kontinuirani sloj

površinskih mukoznih ćelija

. One sekretuju velike količine lepljive sluzi

koja želudačnu sluznicu prekriva slojem sluzavog gela. Ovaj sloj predstavlja glavnu zaštitu
zida želuca i istovremeno podmazivanjem olakšava hrani da klizi. Druga karakteristika ove
sluzi je da je ona alkalna. Tako normalno želudačni zid nikad nije direktno izložen vrlo
kiselom i proteolitičkom želudačnom soku.