врста извора, из којег извире топла вода која је често обогаћена минералима. Дефиниција
термалног извора означава да вода мора бити најмање 8,3 ° С топлија од околне
температуре ваздуха.

Вода се загрева продором кроз пукотине до знатне дубине, где због близине магме

загрева или због вулканизма близу земаљске површине. Уколико се због високе
температуре вода претвара у пару и продире до површине, настаје гејзир.

Термална вода се користи за грејање, здравствени туризам или за рекреацију.

Термални извори се користе за лечење различитих болести као што су углавном болести
коже, на коју минерални састав воде може имати благотворан утицај. Термални извори се
користе за лечење од давних античких времена. Постоје и термални извори испод морске
површине, који се називају црни пушачи.

рат није завршио. Тада бање у Србији почињу убрзано да се развијају. Граде се хотели,
лечилишта, проширују се смештајни капацитети, бање се модернизују, ради се на
унапређивању здравственог третмана и медицинске понуде у њима. Тај развој, са својим
успонима и падовима, настављен је до дана данашњег. Све већи захтеви који пред бањске
понуде, поставља модеран човек, развијање чини неопходним и непрестаним, а садржај
бањских лечилишта расте и бива богатији.

Слика 3. Врањска Бања пре 1920.године.

http://banjeusrbiji.com/istorija-banja-u-srbiji/

Лековита својства великог броја српских бања, вековима су коришћена у здравствене

сврхе, а на просторима Рибарске Бање, пронађени су археолошки остаци који указују на
то да је тај простор био насељен још у праисторијско доба, мада се научници још увек не
могу сложити да ли је тадашње становништво било упознато са лековитим својствима
места где су подигли село.

Неке бање Србије постоје дуже од саме српске државе. Њихови корени задиру

далеко у прошлост и преплићу се са корацима старих Римљана, Византинаца и Турака
Османлија. Ово је условило културно и историјско богатство бања у Србији и оне, попут
малих музеја, у које је урезан печат времена, чувају у себи трагове прошлости.