SADRŽAJ
UVOD ……………………………………………………………………………………………. 4
1. TERMINALI ZA ODRŽAVANJE I PRODAJU VOZILA ………………………………….... 5
2. MODELI TEHNIČKOG ODRŽAVANJA …………………………………………………… 7
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I RAZLIKE SERVISNIH STANICA I AUTOBAZA ….. 10
4. OBJEKTI ZA ODRŽAVANJE I KRETERIJUMI ZA NJIHOV RAZMEŠTAJ …………… 11
5. OSNOVNE FUNKCIJE POGONA ZA ODRŽAVANJE VOZILA ………………………... 13
6. INFORMACIONI SISTEMI O RADU I ODRŽAVANJU VOZILA ………………………. 18
7. PRODAJA VOZILA I SKLADIŠTENJE REZERVNIH DELOVA ……………..………….. 22
8. ZAKLJUČAK ………………………………………………………….…………………….. 24
9. LITERATURA …………………………………………………………...………………….. 25
11. POPIS SLIKA …………………………………………………………….………………… 26
2
UVOD
U ovom seminarskom radu biće obrađena tema “terminali za održavanje i prodaju vozila”.
Stanicu za ispitivanje vozila koju je izumeo danski inženjer Hans Peter Anderson daleke 1922.
godine, ne samo da je omogućila razvoj koncepcije održavanja zasnovane na principima
dijagnostike nego je doprinela i izgradnji tzv. sistema tehničkih pregleda. Ovi pregledi
predstavljaju specifičan oblik preventivnog delovanja u pravcu veće bezbednosti svih učesnika u
drumskom saobraćaju.
Na ovim pregledima se utvrđuje da li vozilo ima sve propisane uređaje i opremu, da li su ti uređaji i
oprema ispravni i da li ispunjavaju ostale propisane uslove i normative da li bi mogli da učestvuju u
saobraćaju. Uopšteno posmatrajući problem, jedan od glavnih ciljeva tehničkog pregleda je
utvrđivanje elementarnih neispravnosti vozila koje su direktno uzrok sabraćajne nezgode.
U Evropi se tehnički pregledi zasnivaju na nekoliko principa koji su jedinstveni za sve, bez obzira
na metodologiju i vremenski raspon obavljanja tehničkog pregleda (koji se pojedinačno
razlikuju).Obavezni tehnički pregled obavljaju za to ovlašćene organizacije i one su udružene u
međunarodnu asocijaciju, tj. svetsko udruženje organizacija koje obavljaju tehničke preglede
vozila - CITA (
Comite international de l’inspection technique
- Međunarodni komitet za
inspekciju motornih vozila).
4
ekonomske uslove i obezbeđuje kvalitetno održavanje vozila.Pre svega zadatak dizajnera je da
dizajnira, u ograničenjima diktiranim tehničkim, tehnološkim i ekonomskim uslovima, objekat u
kome će biti moguće adekvatno održavanje vozila. Zbog toga je njegov zadatak složen i njime
upravlja tim stručnjaka različitih specijalnosti. Projekat mora da sadrži kompletnu studiju
tehnološkog procesa održavanja vozila, primenu savremenih tehnologija, proizvodne opreme i
najefikasnijih metoda i postupaka održavanja.[1]
5
2. MODELI TEHNIČKOG ODRŽAVANJA
Postavljanje određenih modela održavanja (što znači povezivanje uticajnih činilaca odgovarajućim
matematičkim relacijama) moguće je izvršiti optimizaciju, tj. izabrati najpovoljniji sistem
održavanja. Sistem održavanja vozila zavisi od koncepcije, organizacije i tehnologije održavanja.
Ovo govori da sistem održavanja može da se razreši na više načina, primenom većeg broja
strategija koje se mogu u manjoj ili većoj meri razlikovati.
2
S obzirom na to, postavlja se pitanje: Primena koje strategije održavanja dovodi do najpovoljnijih
rezultata? Ovo pitanje je delikatno i složeno. U prilog ovoj tvrdnji stoje sledeće činjenice: Primena
bilo koje varijantne strategije održavanja dovodi do određenih rezultata po pitanju karakteristika
sistema održavanja (gotovost, troškovi, itd.). Ovo navodi na zaključak da je neophodno
upoređivanje rezultata primenom različitih strategija održavanja. To upoređivanje moguće je vršiti
po različitim kriterijumima (prema gotovosti, troškovima, itd.), što se svodi na tzv.
višekriterijumski problem. Zadatak optimizacije sistema održavanja je izbor najpovoljnijih
vrednosti ("optimuma") za definisane kriterijume i ograničenja. Ovo znači da nije samo dovoljno
konstatovati da je neka varijanta strategije održavanja optimalna, već treba i precizirati za koje
kriterijume je ona najprihvatljivija.
Analizom i optimizacijom sistema održavanja, korišćenjem odgovarajućih matematičkih modela,
koji se često nazivaju modeli održavanja ili modeli obnavljanja, moguće je vozilo posmatrati kao
celinu, što olakšava definisanje stepena i karaktera uticaja promenljivih parametara, kao i vezu
između njih. Moguće je, takođe, upoređivanje više mogućih varijanti strategije održavanja, a
samim tim i izbor najprihvatljivije za određena ograničenja i usvojene kriterijume kao i
predviđanje budućeg stanja sistema održavanja, uz procenu rizika, na osnovu rezultata dobijenih
analizom i optimizacijom. Često se moguće varijante strategije održavanja, sa stanovišta
tehnologije i organizacije, optimiziraju primenom odgovarajućih empirijsko - heurističkih metoda,
koje za osnovu imaju iskustvo i empirijske izraze. Ove metode omogućavaju: uključivanje u
analizu i onih faktora (prvenstveno subjektivnih) čije je opisivanje određenim matematičkim
modelima vrlo teško a njihovo povezivanje sa drugim faktorima predstavlja veliki problem. [2]
Najčešće se koriste sledeće dve mogućnosti pri optimizaciji sistema održavanja:
ukoliko se optimizacija vrši prema gotovosti najveći dozvoljeni troškovi održavanja predstavljaju
ograničenje; ukoliko se kao kriterijum optimizacije uzmu troškovi održavanja, minimalni nivo
gotovosti uzima se za ograničenje.
Do sada je razvijen veliki broj modela održavanja. Oni modeli, koji su našli širu primenu, odlikuju
se jednostavnošću i dovoljnom preciznošću pri opisivanju dinamike sistema održavanja, uz
obuhvatanje svih onih parametara koji imaju uticaja na proces obnavljanja, uz dobijanje povoljnih
rezultata na najjednostavniji način. Potrebe za ispunjavanje zahteva, koji se postavljaju pred
modelima održavanja vozila, govori o složenosti problematike njihovog definisanja. Modelom
održavanjamora se obuhvatiti što veći broj parametara, koji utiču na sistem održavanja, da bise
njegovom primenom postigli što realniji rezultati. [2]
2
[2] https://vts.edu.rs/wp-content/uploads/2017/05/TERMINALI_U_SAOBRACAJU.pdf
