Palijativna nega
Tema: Terminalna faza bolesti i hospisi
Sadržaj:
1.Uvod…………………………………………………………………………………………….1
2.Zdravstvena nega…....................................................................................................................2
3.Palijativna nega………………………………………………………………………………...3
3.1.Cilj palijativnog zbrinjavanja…………………………………………………………….5
3.2.Organizacija palijativne nege ……………………………………………………………6
3.3 Hospis………………………………………………………………………………………6
4.Etičke vrednosti plaijativne nege……………………………………………………………..8
5.Palijativna nega u kućnim uslovima………………………………………………………...10
6.Palijativna nega dece…………………………………………………………………………12
7.Terminalna faza bolesti………………………………………………………………………14
8.Metodski pristup bolesniku u treminlanoj fazi bolesti..........................................................14
9.Odluke bolesnika u terminlanoj fazi.......................................................................................14
10.Komunikacija s bolesnikom u treminlanoj fazi bolesti.......................................................14
11.Sestrinkse intervencije............................................................................................................15
12.Zaključak.................................................................................................................................18
Literatura……………………………………………………………………………………….19
4
1.Uvod
U poslednjih nekoliko decenija u Srbiji se registruje demografski trend starenja stanovništva.
Uporedo sa tim dolazi do porasta kontingenta najstarijih starih osoba. Ovakvo povećanje
zastupljenosti starih u ukupnoj populaciji zahteva posebnu pažnju celokupne društvene
zajednice, posebno zdravstvenog i socijalnog sektora, kako bi se pravovremeno i efikasno moglo
reagovati na povećane potrebe ove vulnerabilne populacione grupe. Imajući u vidu sve
specifičnosti procesa starenja i starosti, pre svega izražen multimorbiditet i funkcionalnu
zavisnost, savremeni pristupi u zaštiti starih promovišu pre svega preventivne aktivnosti koje
imaju za cilj sprečavanje nastanka komplikacija hroničnih oboljenja i funkcionalne zavisnosti u
starosti, kao i prevremene smrtnosti.
Na nacionalnom nivou pitanjem rešavanja palijativne nege osoba koje su u tzv. terminalnim
stanjima (završnim fazama bolesti) bavi se referentna komisija koju čine eksperti uglavnom za
oblast zdravstvene zaštite. Obzirom da je pitanju palijativnog zbrinjavanja u većini zemalja koje
su ovome pristupile sistemski uglavnom pristupano iz ugla zdravstvene zaštite.
5
2.Zdravstvena nega
Proces zdravstvene nege je kontinuirani misaoni proces, koji zdravstvenu negu usmerava prema
bolesniku-štićeniku, za razliku od shvatanja nege bolesnika kao medicinsko-tehničke nauke.
Zdravstvena nega je usmerena prema čoveku, zdravlju, bolestima, socijalnim, ekonomskim i
moralnim individualnim manifestacijama čoveka. U procesu zdravstvene nege, određuje se udeo
nege u zdravstvenoj zaštiti. Organizovani deo nege je medicinska disciplina, koja je odgovorna
za čoveka u vreme zdravlja i bolesti i traje od začeća do smrti. Sprovođenjem procesa
zdravstvene nege održava se, jača i čuva zdravlje. Zdravstvena nega proučava psihosomatske i
psihosocijalne aspekte života, odnosno njihov uticaj na zdravlje, bolest i smrt. Zdravstvena nega
je celovita delatnost koja se bavi pojedincem, porodicom i društvenom zajednicom.
1
Proces zdravstvene nege je promišljena, logična i racionalna aktivnost pomoću koje se praksa
zdravstvene nege izvodi sistematično. Timski rad u sprovođenju procesa zdravstvene nege
omogućava da se prenose znanja i veštine, da se provere stečena iskustva, da se poboljša kvalitet
rada. Uloga medicinske sestre je da utvrđuje potrebe, da planira negu za zdrave radi očuvanja
zdravlja, pomoći bolesnima i oporavku i rehabilitaciji. Zdravstvena nega poznaje tri načina
negovanja:
samonegu,
nadzor,
profesionalnu negu.
Samonega je deo osnovnih čovekovih delatnosti. Udeo medicinske sestre sastoji se u proceni
sposobnosti štićenika da brine o sebi.
Nadzorna sestra je savetodavac (pomoć pruža porodica, prijatelji, susedi).
Profesionalna nega zahteva znanje, spretnost i kvalitet medicinske sestre, jer ona samostalno
odlučuje o vrsti zdravstvene nege i učestvuje u timskim odlukama i celokupnom tretmanu
štićenika koji, po pravilu, štićenik (bolesnik) treba da prihvati. Pravo na zdravlje je osnovno
pravo čoveka, bez obzira na rasu, veru, politička ubeđenja i ekonomsko, odnosno socijalno
stanje.
1
Manojlović S., Matić Đ.
Zdravstvena nega u internoj medicini
. ZUNS, Beograd, 2009.
7
Pomoć njegovoj porodici i negovateljima
Najčešći problemi, zbog kojih je potrebana palijativna nega i lečenje su:
bol
astenija
anoreksija-kaheksija
anksioznost
delirijum
depresija
mučnina i povraćanje
Potreba za palijativnim zbrinjavanjem postaje prioritetni problem čije rešavanje zahteva da
država, u saradnji sa zdravstvenim radnicima i saradnicima, udruženjima, pacijentima, njihovim
porodicama i javnim glasilima, razvija nacionalnu zdravstvenu politiku o palijativnom
zbrinjavanju, definiše strateške ciljeve i mere. Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava
kvalitet života pacijenta i porodice, suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje
ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive
procene i lečenja bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih (Svetska
zdravstvena organizacija 2002. godine). Izraz bolest koja ugrožava život odnosi se na pacijente
sa aktivnom, progresivnom, uznapredovalom bolešću za koje je prognoza ograničena.
Palijativno zbrinjavanje ne treba da bude prepušteno samo zdravstvenim službama već treba da
bude briga cele zajednice.U okviru aktivnosti i angažovanja celokupne zajednice u oblasti
palijativnog zbrinjavanja neophodno je uspostavljanje međuresorne saradnje, uključivanje
organa jedinica lokalne samouprave, obrazovnih i socijalnih ustanova, kao i angažovanje
udruženja, verskih zajednica, nevladinih i međunarodnih organizacija.
3.1.Cilj palijativnog zbrinjavanja
Palijativno zbrinjavanje ima za cilj da:
afirmiše život i posmatra umiranje kao normalan proces
