Terminski poslovi na berzi

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

MASTER STUDIJSKI PROGRAM

POSLOVNA EKONOMIJA

MASTER RAD

TERMINSKI POSLOVI NA BERZI

Mentor Student

Prof.dr Milorad Unković

Radonjić Dragana

Broj indeksa:400631/2009

Beograd, maj 2011.

SADRŽAJ

DRUGI DEO: TERMINSKI POSLOVI NA BERZI

TERMINSKI POSLOVI NA BERZI
1. Terminski poslovi na berzi                                                              39
     1.1. Forvard ugovori                                                                       42

1.2. Fjučers ugovori

     1.3. Opcije                                                                                      48
     1.4. Svop poslovi                                                                            53
     1.5. Hedžing                                                                                   58

TREĆI

DEO: MARKETING BERZE

1 . M a r k e t i n g

1 . 1 .   D e f i n i s a n j e   ma r k e t i n g a                                                                   6 0
1 . 2 .   M a r k e t i n g  p r i s t u p i                                                                                 6 0
1 . 3 .   G la v n e   f u n k c i j e   ma r k e t i n g a                                                       6 2
1 . 4 .   M a r k e t i n g  mi k s   k o n c e p t                                                                 6 3

1 . 5 . Ho l i s t i č k i ma r k e t i n g

6 4

2 . K a na l i ma r k e t i n g a

2 . 1 . P o j a m, z n a č e n j e i f u n k c i j e k a n a la ma r k e t i n g a

6 6

2 . 2 . P o v e z a n o s t t r ž iš t a i k a n a la m a r k e t i n g a 6 7

2 . 3 . U č e s n i c i k a na l a ma r k e t i n g a n a b e r z i

6 7

2 . 4 . S p e c i f i č n o s t k a n a la ma r k e t i n g a

6 8

3 . B e r z a i k a n a l i ma r k e t i n g a

3 . 1 .   R o b n a   t r ž iš t a                                                                                               7 0
3 . 2 .   K a r a k t e r i s t i k e   b e r z e   k a o   t r ž i š n e   i ns t i t uc i j e             7 0
3 . 3 .   P o s l o v i   na   r o b n i m  b e r z a ma                                                         7 1
3 . 4 .   B e r z a ns k e   r o b e                                                                                           7 2

3 . 5 . U č e s n i c i n a b e r z i

7 2

4 . M a r k e t i n g i b e r z a ns k i i n f o r ma c i o n i s is t e m i 7 4

PRILOZI RADU

PRILOG br.1 : FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE



MRS 1: Prikazivanje finansijskih izveštaja

PRILOG br. 2 : STUDIJSKO-

ISTRAŽIVAČKI RAD



Analiza kretanja cene kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad

ZAKLJUČA

LITERATURA

UVODNA RAZMATRANJA

1.1. Obrazloženje teme i predmeta rada

Berza predstavlja jedan od najvažnijih činilaca finansijskog sistema u tržišno

razvijenim ekonomskim sistemima današnjice. S tim u vezi, neophodno je posvetiti
posebnu pažnju razvoju i poslovanju ove institucije, kao i edukaciji u oblasti berze i
berzanskog poslovanja.

Jedno od ključnih pitanja, koje se samo od sebe nameće je kada i kako su se

razvile berze? Berze su tokim svog razvoja prešle veoma dug put. Na početk

u, trgovci su

se sastajali po krčmama i kućama i trgovali robnim proizvodima. Svest o značaju i

važnosti trgovine kao privredne grane javila se još u starim civilizacijama, tj. još u
ranijim istorijskim periodima propisivana su pravila o trgovanju, bilo od strane vladara,

bilo od strane vladajuć

e klase. Evolucija trgovine kroz milenijume ljudske istorije

rezultirala je pojavom berze kao institucionalno najsavršenijeg oblika ove delatnosti.

Činjenica da je tako mnogo vremena moralo da prođe do pojave prvih b

erzi govori s

jedne strane da je u ustrojstvo i organizaciju berze inkorporirano znanje i iskustvo hiljada
generacija trgovaca, a sa druge strane da je i sama ljudska svest morala da evoluira do

nivoa prihvatljivosti strogo utvrđenih modela ponašanja koje

podrazumeva berzansko

poslovanje.

Danas, kada su se internet i elektronska trgovina razvili do najviših mogućih

granica, berze su u mogućnosti da trguju 24 časa dnevno, što je dovelo da ovakva vrsta
trgovine ima za posledicu slabljenje značaja mesta berze kao njene fizičke karakteristike.

U samom centru berzanske trgovine nalazi se berza, u čijem sastavu se nalaze

neophodne i prateće službe koje omogućavaju sve ono zbog čega berze i nastaju:

smanjenje r

izika poslovanja, povećanje sigurnosti, povećanje efika

snosti i brzine

sklapanja poslova i brzine njihove realizacije. Ove funkcije, pored same berze , obavljaju

i specijalizovana preduzeća i agencije. Kada je reč o robi

– kao predmetu trgovine, tu su

agencije za kontrolu kvaliteta i kvantiteta, luke i špediteri. U oblasti finansijskog
poslovanja, javljaju se banke koje su povezane u sistem kliringa ili posebna institucija –

klirinška kuća. U obe vrste transakcija, i robnim i novčanim, pojavljuju se osiguravajuće
kuće. Osiguravajuće kuće i klirinška kuća pred

stavljaju institucije koje imaju posebnu

ulogu i položaj, pošto se mogu uključivati i u trgovanje, kao delovi prvog kruga trgovanja

na berzi. Naravno, ove dve vrste nastupanja na berzi su strogo regulisane i zakonima i
posebnim berzanskim pravilima.