1
Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru Pravni fakultet
Opšte pravo
SEMINARSKI RAD
Terorizam
Mentor:
Vesna Bilbija
Student:
Kovács Barna
Subotica
Decembar, 2015
2
Sadržaj:
0. Terorizam-----3
1. NASTANAK TERORIZMA----- 4
2. 1.1 Nastanak "verskog" terorizma-----7
3. 1.2 Nastanak i dalji razvoj savremenog terorizma-----8
4. 2 ŠTA JE TO TERORIZAM?-----9
5. 2.1 Pojam i definicija terorizma-----9
6. 2.2 Uzroci nastanka terorizma-----12
7. 2.2.1 Objektivni uzroci terorizma-----13
8. 2.2.2 Subjektivni uzroci terorizma-----14
9. 2.3 Elementi terorizma-----14
10. 2.4 Klasifikacija terorizma-----15
11. 2.5 Međunarodni terorizam-----16
12. 2.6 Oblici ispoljavanja terorizma-----18
13. 3. KARAKTERISTIKE TERORIZMA-----21
14. ZAKLJUČAK-----24
15. LITERATURA-----25
16.
4
Zbog eskalacije terorizma poslednjih godina, zbog broja nevinih žrtava, razaranja i
posledica koje izaziva u međunarodnom odnosima, terorizam je postao sve više
predmet interesovanja naučnika i stručnjaka iz ove oblasti koji nastoje da definišu
ovaj fenomen.
Terorizam se često meša ili poistovećuje sa terorom pod kojim se, u političkom
smislu, podrazumeva preduzimanje akcija nasilja radi zastrašivanja i slamanja otpora
onoga prema kome se vrši. Sličnosti imeđu ove dve pojave je ta što su im žrtve
najčešće nedužna lica i što se u oba slučaja teži izazivanju straha i to ne kod žrtve, već
kod društvene grupe kojoj žrtva pripada.
Fascinantno i gotovo neverovatno zvuči činjenica da su savremeni teroristi ,
uglavnom, kategorija razboritih i promišljenih pojedinaca za koje je terorizam
racionalni izbor za ostvarivanje njihovih političkih ciljeva. Oni su odabrali put
razaranja, krvoprolića, straha i panike širom sveta. Zato svaka zemlja ima obavezu da
se bori protiv ovog velikog zla današnjice.
Mogućnost upotrebe oružja za masovno uništenje nije isključena. Veliki broj dokaza
ukazuje na zaokupljenost terorista u pokušajima da koriste oružje za masovno
uništenje kako bi u napadima stradalo što je moguće više ljudi. Po američkim
statistikama, pet od sedam država, sponzora terorizma, poseduje programe za
razvijanje oružja za masovno uništenje, što ukazuje na mogućnost nuklearnog,
hemijskog i biološkog terorizma. Mnogi indikatori ukazuju na moguću upotrebu ''
prljavih bombi '' od strane terorističkih grupa .
Kada je reč o terorističkim organizacijama, vidan je postojan rast broja pojedinaca i
organizacija koje su voljne da sprovode terorizam. Od devedesetih godina uočljiva je
regrutacija terorista širom sveta , uspostavljanje terorističkih kampova za obuku,
ujedinjenje militantnih grupa u Indoneziji, Filipinima, Singapuru, Maleziji, Tajlandu i
Mianmaru. Izražena je tendencija mrežnog organizovanja terorističkih organizacija.
Najbolji primer je teroristička mreža ''Al Kaida''. Terorističke ćelije '' Al Kaide ''
nalaze se u Jugoistočnoj Aziji, gde i postoji najveća koncentracija članova '' Al Kaide
'' izvan granica Afganistana i Pakistana, u kojima se nalaze njene matične ćelije. U 35
zemalja širom sveta postoje operativne terorističke ćelije ''Al Kaide''.
1. NASTANAK TERORIZMA
Terorizam kao vrsta kolektivnog i političkog kriminaliteta svakako nije nov i
nepoznat društveni fenomen. Neki smatraju da je nastao kad i klasno društvo odnosno
kada i država. Drugi ga vezuju za Bliski istok i pojavu versko političkih sekti.
Međutim, većina autora se slaže da terorizam polazi od Francuske buržoaske
revolucije, tačnije od jakobinske diktature. Ovo tim pre što se i pojam “terorizam” u
današnjem značenju koristi počev od pada Robespjera.
Terorizam kao nasilje koje pojedinac koristi u svom suprotstavljanju državi, javlja se
još u srednjevekovnom periodu. Takvo nasilje je bilo karakteristično i za vreme
5
apsolutnih monarhija, poslednje faze feudalizma.
Terorizam je neraskidivo vezan uz politiku pa možemo reći da je star koliko i sama
politika. Naravno, u svom se izvornom obliku razlikuje od onog kakvog ga imamo
danas, kao i svaki politički poredak u kojem ga prepoznajemo. Prvim poznatim
teroristima smatraju se Asirci koji su otrovom mazali zidove neprijateljskih utvrđenja,
poznati teroristi bili su i vladari Rimskog carstva; u srednjem veku znamo za
Robespierrovu 'vladavinu terora' po kojoj je terorizam i dobio ime .
Terorizmom kao činom nepravedne i nedopuštene agresije služio se velik broj vladara
kroz istoriju kako bi došli na vlast ili se na njoj zadržali. Veliko širenje terorizma
dogodilo se već u 19. veku kad su se terorizmom počeli služiti pristalice anarhizma u
zapadnoj Evropi, Rusiji i Americi, nastojeći atentatom ukloniti osobe na vodećim
pozicijama u upravljanju državom.
Novija istorija je upoznala i primere terorizma kojem zahvalnost za svoju nezavisnost
duguju Izrael, Kipar, Kenija i Alžir, budući da su politički pokreti tih zemalja
primenjivali terorizam protiv kolonijalnih vlasti. Protiv britanske vlasti Palestinci su
već pre II. svetskog rata pokrenuli pobune koje su vodile jevrejske terorističke
organizacije Irgun i Stern Gang. Za vreme rata pobune se nisu javljale, ali već 1944.g.
događaju se tri istovremena bombaška napada, a 1946. g. miniran je hotel Kralj David
gde je bio smešten centralni ured Velike Britanije.
Te akcije postigle su svoj cilj. Celi svet obratio je pažnju na borbu tih grupa za
samostalnost što je izazvalo sažaljenje i podršku moćnih saveznika, zbog čega je
1948. završena vladavina Britanije nad Palestinom i proglašeno osnivanje države
Izrael. Ovi teroristički akti postali su podsticaj drugim grupama, lekcija koja će se
poučavati i koju će naslediti mnogi budući teroristi. Savremeni Izrael, nastao na
temeljima terorizma, nije se prestao njime služiti čak i s pozicije države (terorizmom
kroz odmazdu, agresiju i teror nad državnim neprijateljima).
Bez sumnje, Izrael je jedan od vodećih predvodnika tzv. državnog terorizma.
Od 1960. g. do danas bili smo svedoci bezbrojnih terorističkih napada, navešću samo
neke:
•
Guatemala, 1968 g.
američki ambasador ubijen u atentatu;
•
Nemačka, 1972. g
. jedanaest izraelskih sportista ubijeno je na Olimpijadi u
Münchenu;
•
Holandija, 1975. g.
otmica voza i jedanaestero naftnih ministara otetih u Beču;
•
Libanon, 1983. g.
nepoznate osobe vozeći kamione s eksplozivom izvršile su
samoubilački napad na vojne baze američkih marinaca u Bejrutu;
•
Škotska, 1988. g
. avion kompanije Panam raznešen je znad grada Lockerbiea;
•
Tokio, 1996. g.
ispušten je otrovni plin sarin u podzemnu železnicu;
•
New York, 2001. g.
oteta su četiri putnička aviona od kojih su se dva zaletela u i
srušila Tornjeve blizance, nebodere Svetskog trgovačkog centra.
•
Madrid-Napadi u Madridu 11. marta 2004.
(poznati i kao 11-M ili 11/3) bili su
7
bilo gde u svetu mogu ubiti teroriste kao 'neprijateljske borce' koje smatraju legalnim
metama. CIA, dakle, može nekažnjeno ubiti ljude koji su tek osumnjičeni za
terorizam.
Tako je, recimo, u poslednjem atentatu u Jemenu ubijen optuženi za terorizam,
odnosno pet drugih osoba, od kojih je jedan bio Amerikanac. Kad bi neka zemlja –
koja nije američki saveznik – učinila takvo nešto verojatno bi joj usledila žestoka
odmazda. Amerika je započela rat protiv globalnog terorizma, ali, zapravo, nema
novog rata. Američki rat protiv terorizma postao je, u doslovnom smislu, teroristički
rat. Amerikanci, takođe, svojim postupcima implicitno izazivaju širenje oružja za
masovno uništenje i samog terorizma koji se javlja kao odgovor na američko nasilje.
Ovde je dobro utvrditi jednu činjenicu. ''Ono što su nekad posedovale 'super sile'
(nuklearno naoružanje), danas poseduju regionalne sile, ono što su dugo nadzirale
institucije (znanje, informacije, društvena moć) nadziru manje grupe ljudi ili
organizacije, a nedvosmisleno se može predvideti da će ovaj proces transfera moći,
ukoliko se nastavi ovim trendom, završiti sa zastrašujućom mogućnošću primene sile
u rukama pojedinaca.''
Poznata je ona izreka 'jednome terorist, drugome borac za slobodu.' Postavlja se
pitanje – na koje smo već delomično odgovorili – je li terorizam zapravo odgovor na
američke intervencije širom sveta? Odgovor je potvrdan iako ne uključuje sve
terorističke akte. Naime, oko 40% terorističkih napada širom sveta upereno je protiv
američkih ciljeva i to onda kad SAD za susede ima prijateljske zemlje i kad nema
navodnih neprijatelja. Amerika bi svakako trebala biti opreznija kod vojnih
intervencija i pokušati kreativnije rešiti probleme bez angažovanja vojnih snaga i
prestati igrati ulogu "svetskog policajca"..možda za ovo i ima nade sa dolaskom
novog predsednika Baraka Obame..
1.1 Nastanak "verskog" terorizma
Verski identitet je snažniji od svih drugih identiteta jer je vezan za božiju “pravdu” i
milost. Bog je neka vrsta poslednjeg (konačnog) utočišta čovekovog, “azil” posle
iskušenja i neuspeha. Pojedinac sve radi u ime Boga i po “naređenju” Boga. Zbog
toga je i verski terorizam snažno ukorenjen u pojedinačni i kolektivni identitet,
bezobziran i surov po izboru ciljeva i izvršenju akcija i veoma rasprostranjen. On je
istovremeno i najstariji oblik terorizma , a često je povezan sa etničkim terorizmom
(uzajamno se podstiču).
Uspon savremenog verskog terorizma povezan je sa iranskom islamskom revolucijom
iz 1979. godine. Od tada se stalno povećava broj grupa i organizacija koje šire ideje
islamskog fundamentalizma, podstiču na borbu protiv “nevernika”, pokazuju gotovo
bezgranični fanatizam u odbrani čistote islamskog identiteta. Tako je verski terorizam
potisnuo (zamenio) ideološki terorizam, a u etničkom i nacionalnom terorizmu zauzeo
centralno mesto i postao osnovni mobilišući faktor. Pošto je širenje vere i odbrana
