ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
смер:Право и безбедност
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:Основе безбедности
Тероризам и Вехабизам на простору Републике
Србије
Ментор:Проф.др.Видимир Вељковић
Студент:Милан Илић
Број индекса:23-п/14/
Ниш,Мај 2015
САДРЖАЈ:
1. УВОД.......................................................................................стр. 3
2. ПОЈАМ И НАСТАНАК ТЕРОРИЗМА.................................стр.4
3. ОДБРАНА И БОРБА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА....................стр. 7
4. ТЕРОРИЗАМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ..............................стр. 8
5. ВЕХАБИЗАМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ............................стр.10
6. ЗАКЉУЧАК...........................................................................стр. 13
7. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................стр. 14
2
ПОЈАМ И НАСТАНАК ТЕРОРИЗМА
“Реч тероризам
(террорисм),
настао
је
од
латинске
речи террор или страх, а појам тероризам је доктрина и метод борбе за одређене циљеве
систематском употребом насиља”
1
. Појмови терор и тероризам појавили су се у
дипломатском речнику после Француске револуције када је Едмунд Берк у својој познатој
расправи против те револуције, термин употребио да означи терор државе над грађанима
који је карактерисао Француску револуцију. Дакле, изворно значење појма тероризам
односи се на државу као починиоца терористичких аката и на грађане као жртве.
Развојем политичких догађаја, временом су одређене моћне државе успеле узурпацијом
термина “тероризам” да се изузму из те квалификације и да термин прихвате као насиље
припадника неке организације или појединца према цивилима и држави, а да насиље
државе против цивила означи термином “одмазда”. Тако се реч “тероризам” у
међународном речнику одомаћио и постао појам за дела насиља убица, зликоваца и
осталог слоја друштва најгоре врсте.
У савременом политичком речнику, појам тероризам први пут је популарно употребљен
60-тих година деловањем припадника ИРА-е у Северној Ирској и ЕТА-е у Шпанији.
Савремени тероризам настао је у Европи и пренео се прво на Латинску Америку, Блиски
исток, а затим на остатак света, прилагођавајући се историјским и националним
карактеристикама и традицијама. “Као више димензионални политички феномен
савремени тероризам се може теоријски најопштије одредити као сложени облик
организованог групног, и редје индивидуалног или институционалног политичког насиља
обележен застрашујућим брахијално-физичким и психолошким методама политичке борбе
којима се обично у време политичких и економских криза, а ретко и у условима остварене
политичке и економске стабилности једног друштва, системтски покушавају остварити
велики циљеви на начин непримерен датим условима, пре свега друштвеној ситуацији и
историјским могућностима оних који га као политичку стратегију упражњавају.”
2
1
Политичка енциклопедија, Савремена администрација Београд, издање 1975.
2
Драган Симеуновиц, Тероризам, у: ридеру за предмет Феноменологија насиља, проф. др Зорица Мршевић,
академска 2011/2012, ФЕППС Нови Сад
4
Тероризам са појавом немачког фашизма добија сасвим нову димензију, у облику нових
форми и метода деловања нацистичког покрета. Ера фашизма је карактеристична за
појаву државног тероризма у Италији, Шпанији а посебно у Немачкој.
Различити приступ појму тероризма дошао је посебно до изражаја настанком блоковске
поделе света на челу са тада две супер силе света САД и СССР, због различите
интерпретације границе између тероризма и борбе за слободу и остваривање националних
интереса једног народа, превасходно због сопствених интереса. У досадашњој пракси
посебно код великих сила постоји доста примера различитог приступа и класификације
тероризма, што је непосредно довело до фаворизовања једних а осуђивања других. .
И поред све веће присутности тероризма у свету и даље су присутни двојни стандарди
приступу и класификацији тероризма. Такав однос према тероризму су наставиле велике и
моћне државе запада посебно САД, руководећи се првенствено сопственим интересима.
Класичан пример за то је однос САД као највеће војно-економске и политичке силе према
тероризму албанских сепаратиста на Балкану, где су припаднике албанске терористичке
организације ОВК приказали као “борце за слободу”, док су на пример припаднике
Курдистанске радничке партије у Турској приказали као терористе.
Тероризам није само најгрубљи облик насиља, већ плански свеобухватан и континуиран
сукоб најчешће између деструктивних субјеката и актуелне власти унутар једне државе
али и између држава, у којем нападач усклађеним неоружаним и већином оружаним
делатностима настоји да код нападнутог изазове страх, због којег ће пристати на
политичке уступке, односно да га потчини својој вољи.
На основу различитих дефиниција, може се недвосмислено закључити да је тероризам
смишљен политички акт насиља ради остваривања неког политичког циља, и то
посредством изазивања страха код објекта напада.
У последње време тероризмом доминира религијски фактор (посебно исламски), који кроз
верско насиље желе да остваре своје националистичке и панисламистичке циљеве. На
Западу терористи су мотивисани одређеним националним циљевима и интересима, док у
исламским земљама тероризам је додатно мотивисан и исламском идеологијом која делује
наднационално и интернационално. “Свети ратници” како себе називају ова врста
терориста, свет деле на добро и зло. Убијање је за њих свети обредни чин у име Алаха. Не
праве разлике међу жртвама, немају осјећај границе величине терористичког акта и
5
