UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
TEŠKE HAVARIJE NA MORU I UNUTRAŠNJIM PLOVNIM
PUTEVIMA
SEMINARSKI RAD
SAOBRAĆAJNO POSLOVNO PRAVO
MENTOR: STUDENT:
doc.dr.Pavle Galić
Vladimir Bogdanović
SA 471-17
Novi Sad, jun 2018.
Sadržaj:
Uvod……………............................................................................................................……..3
1.Opšte i pojedinačne havirije……........................................................................................4
2.Pomorsko pravo……………………..................................................................................5
3.Sudar brodova………….....................................................................................................7
4.Spašavanje na moru……....................................................................................................9
Zaključak..............................................................................................................................11
Literatura.............................................................................................................................12
•
Opšte i pojedinačne havarije
Kao što smo već rekli, havarije se dele na opšte i pojedinačne. Razlike između ove dve
vrste havarija su u njihovim uzrocima kao i posledicama koje one izazivaju. Uzroci nastanka
opšte havarije jeste ljudski faktor, a njene posledice trpe svi ušesnici plovidbe. Jedan praktičan
primer zajedničke havarije jeste naredba kao i njeno izvršavanje da se brod namerno nasuče,
kako bi se izbegao neki opasniji sudar.
Bitna odlika zajedničke havarije je u namernom, razložnom i racionalnom žrtvovanju
manjeg dela, radi izbegavanja susreta sa većim posledicama koje su mogle zadesiti plovidbeno
vozilo ili njenu posadu. Zajedničko spašavanje i zajednička opasnost jesu takođe bitne odlike
opšte havarije, odnosno zajednička opasnost koja preti svim članovima plovidbenog vozila mora
biti, makar i u pokušaju sprečena od strane svih članova koji su je zadesili.
Za zajedničku havariju bitno je formirati imovinsko-pravni odnos između učesnika
pomorskog poduhvata, u okviru kojeg oni imaju ulogu dužnika i ulogu poverioca. Međusobna
potraživanja i dugovanja iz zajedničke havarije učesnika pomorskog poduhvata utvrđuju se
posebnim postupkom. Njime se utvrđuje visina zajedničke havarije i pojedinačni doprinos
svakog učesnika njenom namirenju naziva se likvidacija zajednicke havarije. Cilj tog postupka je
uspostaviti imovinsku ravnotežu izmedu učesnika pomorskog poduhvata, prethodno poremećenu
činom zajedničke havarije. Tipični slučajevi zajedničkih havarija su: bacanje tereta u more,
gašenje požara na brodu, namerno nasukavanje i odsukavanje nasukanoga broda, upotreba tereta,
brodske opreme i zaliha kao pogonskog goriva.
Partikularne havarije jesu one koje su nastale zbog nečije krivice, ili zbog nekih
nepredviđenih okolnosti. Vrlo često možemo naići na negativnu definiciju pojedinačne havarije,
tj. da su to one havarije koje nisu opšte. Ta definicija nije mnogo informativna, ali možemo iz nje
