Тешки метали и њихово деловање на људски организам – олово, кадмијум, арсен и жива

Јадранка Новаковић - бр. индекса 177

У в о д

Данас је присуство тешких метала у организму немогуће избећи, они се

таложе у организму и узрочници су многих болести. Токсини и тешки метали
загађују воду, ваздух и храну. Свакодневно користимо козметику и средства за
личну хигијену, који су пуни разних хемикалија. Када уђу у наш организам, тешки
метали нагомилавају се у унутрашњим органима, ткивима и костима. У
прекомјерној количини, тешки метали ометати нормалан рад организма и временом
бити узрок разних тегоба.

Путеви изложености утицају токсичних метала кадмијума, олова, живе и

арсена су врло различити, од воде за пиће, преко ланца исхране до ваздуха. Метали
који имају запреминску масу већу од 5 г по цм

сврставају се у групу тешких

метала. Тешки метали су широко распрострањени у животној средини. Њихова
заступљеност као полутаната у радној и животној средини представља озбиљан
здравствени и еколошки проблем зато што су токсични, нису биоразградиви, имају
веома дуго време живота у земљишту и акумулирају се у живи систем кроз активни
ланац исхране.

Тешки метали се природно налазе у земљишту, у одређеним

концентрацијама.   У   површинским   хоризонтима   земљишта   често   се   могу   наћи
тешки метали који нису геохемијског већ антропогеног порекла, односно, доспели
су   у   земљиште   као   последица   различитих   људских   активности   (индустрија,
сагоревање фосилних горива, примена агрохемикалија, атмосферска депозиција и
друго),   што   као   последицу   може   имати   трајну   контаминацију   земљишта   и
подземних вода. У води могу градити тешко растворљиве карбонате, сулфате и
сулфиде   који   се   таложе   на   дну   водених   површина,   где   долази   до   њихове
акумулације.

Неочекивани, а чести извори контаминације тешким металима могу

бити:

- кадмијум (може потицати из газираних пића, дима цигарета, гумених

подлога тепиха, материјала који штите од рђе, воде за пиће, рафинираног
пшеничног брашна...)

- олово (може потицати из изнутрица, боје за зидове, прибора за јело,

конзервирано млеко, воће и сокови, обојено стаклено посуђе, пестициде...)

Тешки метали и њихово деловање на људски организам – олово, кадмијум, арсен и жива

Јадранка Новаковић - бр. индекса 177

- жива (може потицати из филтера за климатизацију, козметике, лепила,

омекшивача за веш, масти за псоријазу, крема за избељивање коже, пудера за тело,
тетоважа...)

- арсен (може потицати из издувих гасова аутомобила, канализације,

вина, воде за пиће, морске воде...)

У даљем раду ће бити више речи о наведеним тешким металима као и о

њиховом штетном утицају на човеков организам.

Тешки метали и њихово деловање на људски организам – олово, кадмијум, арсен и жива

Јадранка Новаковић - бр. индекса 177

Атмосферска концентрација олова од 50 pg/m3 је нађена у удаљеним

областима. Пријављен је позадински ниво олова у земљишту у распону између 10 и
70  mg/kg  и главни ниво близу путева од 138  mg/kg. Олово у води ретко прелази
неколико   микрограма/литара.   Природна   концентрација   олова   у   површинским
водама се процењује да је 0.02  ug/litara.  Општа одрасла непушачка популација је
изложена олову кроз храну и воду. Оловом из ваздуха излажемо се  коришћењем
дувана,   када   се   налазимо   у   близини   аутопута,   топионице   олова,   итд.   Такође   и
одређене активности нас излажу олову (нпр. уметност и занати, вежбе ватреним
оружјем   и   др.   )   Храна,   ваздух,   вода   и   прашина   са   земљишта   су   главни
потенцијални путеви излагања новорођенчади и мале деце олову.

АПСОРПЦИЈА ОЛОВА

Апсорпција олова из извора у околини не зависи само од количине олова

која се налази на улазу у портну вену. Зависи од физичког и хемијског стања у коме
је метал присутан. На њега утичу фактори домаћина као што су године,
психолошки статус, услови исхране и вероватно, генетски фактори.

Гастроинтестинални тракт код одраслих особа је 5%, и то, 10% унесене

дозе олова се апсорбује у стомаку, а остатак се појављује у фекалијама. Док код
деце гастроинтестинална апсорпција олова је већа и може бити и до 40%.

ИНХАЛАЦИЈА

- Апсорпција неорганског олова зависи од величине дела и

физичког стања једињења.

- 30% и 50% удахнуте дозе се апсорбује ако величина дела (мање

1 um ) дозвољава да материјал достигне алвеоле.

КОЖНО

Тешки метали и њихово деловање на људски организам – олово, кадмијум, арсен и жива

Јадранка Новаковић - бр. индекса 177

Органско олово се апсорбује преко коже у довољном квантитету да би се

произвела токсичност. Неорганско олово има минималну апсорпцију.

Спољашње излагање представља збир количине олова потрошеног из

свих извора.Однос излагања олову и олова у крви се изражава преко:

- PbB (целокупна концентрација олова у крви ) – ознака

изложености

- Олово наталожено у ткиву ( посебно у костима )
- Скоро излагање.

ДИСТРИБУЦИЈА ОЛОВА

Апсорбовано олово се преноси крвљу и дистрибуира у различитим

органима и ткивима. Дистрибуира се и у меким ткивима (крв, јетра, бубрези, мозак
итд. ) и минералним системима као сто су кости и зуби. Кост може бити тешко
оболела оловом, али у исто време се користи као главно складиште у телу. Постоје
три одељка дистрибуције олова а то су крв, кост и мека ткива. Крв је најповољнији
одељак са просеком живота 36 дана. Кост је најстабилнији одељак са просеком
живота 27 година, а мека ткива са просеком живота 40 дана.

Код одраслих особа 94% терета тела је у костима. Код деце 73% олова је

лоцирано у костима. Кости су ендогени извор олова другим одељењима дуго пошто
престане изложеност. Олово у костима се лако мобилише у крви. Кости су главни
извор олова у крви код старијих особа. Посебно важно је мобилизација олова из
костију код трудница и мајки дојиља. Олово у гредичној (сунђерасти део) кости је
више мобилно. Олово смештено у корастој (компактној ) кости је више стабилно.

ОЛОВО КАО ТРАНСПЛАЦЕНТНИ ТРАНСФЕР

Лако прелази од мајке на дете у развоју током трудноће. Акумулира се у

костима током трудноће. Концентрација олова у пупчаној врпци је 85 – 90%
мајчине крви.

ОЛОВО И МЕТАБОЛИЗАМ