UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET EKOLOŠKE POLJOPRIVREDE
Konsultativni centar NEGOTIN
SEMINARSKI RAD
Predmet:KONTROLA ŠTETNIH OSTATAKA U
ZEMLJIŠTU,VODI I HRANI
Tema: TEŠKI METALI I ŽIVOTNA SREDINA
Profesor: Student:
Dr MiraPucarević Lukić Tatjana
Negotin,2016
2
SADRŽAJ:
1.0. UVOD.........................................................................................2
2.0. POJAM I VAŽNOST TEŠKIH METALA..................................3
2.1. Teški metali u zemljištu ……………………………………….3
2.2. Teški metali u vodi…..…………………………………….......6
2.3. Teški metali u vazduhu................................................................7
3.0. BIOLOŠKI ZNAČAJ TEŠKIH METALA.....................................8
4.0. TOKSIČNO DEJSTVO I KARAKTERISTIKE NEKIH TEŠKIH
METALA..........................................................................................10
5.0. ZAKLJUČAK...................................................................................15
6.0. LITERATURA...................................................................................16
4
2.0. POJAM I VAŽNOST TEŠKIH METALA
U teške metale ili toksične, se ubrajaju metali čija je gustina atoma veća od 5 g cm
3
. U
toksične metale se ubrajaju oni metali koji nisu biogeni i deluju isključivo toksično kao što
su: kadmijum, olovo, živa, arsen, talijum i uranijum.
Teški metali imaju višestruku važnost: predstavljaju značajnu sirovinu za brojne
industijske grane, neki od njih su neophodni za žive ogranizme, mogu da deluju povoljno
na produktivnost poljoprivrede i većina od njih je često značajan zagađivač životne
sredine.
Teški metali se odlikuju različitim hemijskim, fizičkim i fiziološkim dejstvom.
Neki od njih su neophodni za žive ogranizme, to su: cink železo, molibden, mangan, kobalt
i selen.
Toksični metali se ubrajaju u veoma opasne zagađivače i predstavljaju veliku opasnost za
sve žive ogranizme, ljude životinje i biljke.
2.1. Teški metali u zemljištu
Prema definiciji, teški metali su svi oni metali koji imaju gustinu 5,0 g/cm
3
ili veću i obično
su otrovni. Termin teški metali se često primjenjuje da uključi i druge potencijalno opasne
elemente, iako se oni ne nalaze u striktnoj hemijskoj definiciji.
Teški metali se svrstavaju u dve kategorije prema svojoj nutritivnoj ulozi: esencijalni
(bakar, cink, željezo, mangan) i neesencijalni (olovo, živa, kadmijum, Ba, Sr i hrom).
Prisustvo neesencijalnih metala je nepoželjno a odsutnost esencijalnih metala u ljudskoj
ishrani tokom dužeg perioda može proizvesti neke strane metaboličke procese i biti
uzročnik mnogih bolesti. Kada je unos metala mali njihovo odstranjivanje iz organizma je
moguć fiziološkim putem bez uticaja na biohemijske procese. Neki od njih kao što su
željezo (Fe), mangan (Mn), bakar (Cu), cink (Zn) i dr. pripadaju skupini biogenih
elemenata ali su u visokim koncentracijama toksični za biljni svijet. Pri većim
koncentracijama ispoljavaju toksične efekte i ukoliko se uključe u lanac ishrane
predstavljaju veliku opasnost i za zdravlje životinja i čovjeka. Neki teški metali u
odgovarajućem rasponu sadržaja u zemljištu imaju stimulativno dejstvo, neki su bez
fiziološkog značaja za žive organizme, a neki su toksični u slučaju njihovog suviška u
životnoj sredini i zbog toga imaju veliki ekološki značaj kao što su olovo (Pb), kadmijum
(Cd) i živa (Hg).
5
Teški metali imaju normalan biogeohemijski ciklus, jer se uključuju u proces kruženja
materije u ekosistemu, odnosno uključuju se u metabolizam ekosistema. Oni migriraju od
nežive prirode ka živoj, odnosno od biotopa ka biocenozi i obratno. Intenzitet tog kruženja
je neravnomeran u toku godine i zavisi od sezonskih promena, klimatskih uslova i
aktivnosti bioloških sistema.
Slika 1. Putevi zagađivanja životne sredine teškim metalima
Neki od njih, kao na primer bakar, cink, nikl, krom i železo su esencijalni u vrlo malim
koncentracijama za život svih živih organizama. Oni se definišu kao esencijalni elementi u
tragovima.
Teški metali predstavljaju prirodne sastojke zemljišta, a potiču iz prirodnih i antropogenih
izvora. Prirodni izvor metala je matični supstrat iz kojeg se metali oslobađaju raspadanjem
stena. Antropogeni izvori su: sagorevanje fosilnih goriva, industrijska postrojenja,
ekstrakcija rude, motorna vozila, deponije industrijskog i komunalnog otpada, đubriva i
atmosferski talozi. Antropogeni izvori su postali značajni zagađivači zemljišta i mogu ga
kontaminirati metalima na više načina:
-
emisijama prašine koja sadrži metale i koji se raznose putem atmosfere i talože
na površinu zemljišta,
-
preko efluenata u slučaju izlivanja vodotoka,
