ВИСОКА ШКОЛА
ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО
БЕОГРАД
Предмет:
НАСЛЕДНО ПРАВО
Семинарски рад:
ТЕСТАМЕНТ
Студент:
Ментор:
октобар 2018. године
Наследно право Тестамент
Садржај:
1. Увод.............................................................................................стр. 3
2. Претпоставке за наслеђивање .................................................стр. 3
3. Законски наследници.................................................................стр. 4
4. Нужни наследници.....................................................................стр. 5
5. Наслеђивање на основу тестамента –појам и правна
природа.......................................................................................стр. 5
6. Облици тестамента ...................................................................стр. 8
7. Правила о завештајним сведоцима........................................стр. 12
8. Садржина тестамента..............................................................стр. 13
9. Тумачење тестамента..............................................................стр. 16
10. Неважност тестамента .........................................................стр. 16
11. Опозив и чување тестамента ................................................стр. 18
12. Доказивање уништеног, изгубљеног или
скривеног тестамента .............................................................стр. 18
13. Оставински поступак .............................................................стр. 18
Закључак ...........................................................................................стр. 20
Литература
2
Наследно право Тестамент
основу завештања може наследити и правно лице, ако посебним прописима није
што друго одређено.
Ове одредбе важе и за испоруку (легат) и друге користи из завештања.
Закон такође одређује да оставиоца као законски наследници наслеђују следећа
лица:
- потомци оставиоца,
- усвојеници и њихови потомци, супружник, родитељи,
- усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, деде и бабе и њихови потомци и
остали преци.
3. ЗАКОНСКИ НАСЛЕДНИЦИ
Законски наследници распоређени су у наследне редове по правилима
парентеларног система. Први наследни ред чине оставиочеви потомци и његов
брачни друг. Оставиочева деца и брачни друг наслеђују на једнаке делове.
У Србији је број наследних редова теоријски неограничен, с тим да је после трећег
наследног реда (од четвртог па надаље) искључена примена права
представљања, тако да се на наслеђе могу позивати само родоначелници тих
наследних редова. Наслеђује се по наследним редовима и то тако да наследници
ближег наследног реда искључују из наслеђа наследнике даљег наследног реда.
Република Србија је последњи законски наследник.
Право представљања - ius representationis
, наследно је правило које омогућава
потомцима оставиочевог сродника који се у конкретном случају не прихвата
наслеђа (дао је негативну наследничку изјаву) или не може да буде наследник (не
доживи тренутак делације, недостојан је, неспособан, искључен или лишен права
на нужни део), да ступе на његово место, добијајући на тај начин онај део који би
добио њихов предак да је постао наследник (нпр. после оставиоца остали су
његов син и два унука од раније преминулог сина: син на име законског наследног
дела добија 1/2 заоставштине, а унуци ступају на место свог оца и заједно добијају
оно што би он добио да је надживео оставиоца, што износи свакоме по 1/4
заоставштине).
Право прираштаја - ius accrescendi
јесте наследноправна установа која се
примењује када у конкретном случају из неког разлога није могућа примена права
представљања, тако да наследни део једног сродника постаје "слободан" и
прираста наследном делу наследника истог наследног реда.
4
Наследно право Тестамент
4. НУЖНИ НАСЛЕДНИЦИ
Закон о наслеђивању познаје и институт нужних наследника; нужни
наследници су оставиочеви потомци, усвојеници и њихови потомци, брачни друг,
родитељи, усвојилац, браћа и сестре, дедови и бабе и остали преци.
Усвојилац из непотпуног усвојења, оставиочева браћа и сестре, његови дедови и
бабе и његови остали преци, нужни су наследници само ако су трајно неспособни
за привређивање а немају нужних средстава за живот. Дакле, код ове категорије
за наслеђивање је битна њихова здравствена или друга врста неспособности за
привређивање, а немају других извора стредстава за живот.
Нужни наследник може бити само онај ко је по законском реду наслеђивања
позван на наслеђе.
Нужним наследницима припада део заоставштине којим оставилац није могао
располагати и који се назива нужним делом. Нужни део потомака, усвојеника и
његових потомака и оставиочевог брачног друга је једна половина, а нужни део
осталих нужних наследника је једна трећина дела који би сваком од њих припао
по законском реду наслеђивања.
Ако нужни наследник не може или неће да наследи, његов нужни део не прираста
осталим нужним наследницима.
5. НАСЛЕЂИВАЊЕ НА ОСНОВУ ТЕСТАМЕНТА (ЗАВЕШТАЊА, ПОСЛЕДЊЕ
ВОЉЕ) – ПОЈАМ И ПРАВНА ПРИРОДА
Према Закону, завештање је једнострана, лична и увек опозива изјава воље
за то способног лица којом оно распоређује своју имовину за случај смрти, у
законом одређеном облику.
У наследном праву
тестамент
има више значења:
1. у
формалном
смислу завештање је свака изјава воље уперена на
постизање неког наследноправног ефекта, дата у законом утврђеној форми.
У том смислу нека особа може имати више тестамената, од којих ће важећи
бити само онај последњи (последња воља оставиоца). Међутим, могућа је
ситуација да завешталац састави више тестамената, а да у последњем не
уреди неко питање које је уредио у претходним верзијама. Тада ће, у
одређеном обиму, важити и претходни тестаменти.
2. у
материјалном (субјективном)
смислу, завешталац може имати само
један тестамент - то је последња воља оставиоца. Последња воља мора
бити једна и јединствена, јер је то оно што ће бити спроведено у правном
5
