Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru Pravni fakultet
Opšte pravo
SEMINARSKI RAD
Testament Nasledno Pravo
Mentor:
Boris Majlat
Student:
Kovács Barna
Subotica
Decembar, 2014
Testament
Testament (zaveštanje, oporuka, poslednja volja...) predstavlja zakonom uređeni oblik
jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator,
ostavilac, defunktus ili dekujus), kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle
svoje smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti.
2. Pojam testamenta
U naslednom pravu testament ima više značenja:
1.
u formalnom smislu
zaveštanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog
naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrđenoj formi za testament. U tom smislu
neka osoba može imati više testamenata, od kojih će važeći biti samo onaj poslednji
(poslednja volja ostavioca). Međutim dešava se situacija da zaveštalac napiše više
testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim
verzijama. Tada će, u određenoj meri, važiti i prethodni testamenti.
2.
u materijalnom (subjektivnom) smislu
zaveštalac može imati samo jedan
testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i
jedinstvena, jer je to ono što će biti sprovedeno u pravnom životu. Testament u
materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, što znači
da, ako npr. testament bude uništen, on će i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako
se nekako sazna njegova sadržina (ili bude rekonstruisan), sud će postupiti po toj
volji.
3.
u objektivnom smislu
, testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu
poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. parče papira).
3. Pravna priroda testamenta
Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog
posla:
1.
pravni posao
mortis causa
(za slučaj smrti) - je posao koji se preduzima za života,
ali njegova pravna dejstva otpočinju tek smrću određenog lica (u ovom slučaju
ostavioca);
2.
dobročin (lukrativni) pravni posao
- je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija
korist, a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;
3.
jednostran pravni posao
- nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne
testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi, testament neće biti
punovažan, jer nema animus testandi...
5. Sadržina testamenta
Testament može sadržati veoma veliki broj različitih odredbi, tako da je, u teoriji,
izvršena podela sadržine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe.
1. U materijalnu sadržinu spada sve ono što se odnosi na imovinsko raspolaganje
ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, određivanje naslednih delova, isključenja
iz nasleđa, osnivanje zadužbina, fondova, itd;
2. Formalna sadržina se odnosi na pitanje postavljanja izvršioca testamenta, ili
odrđivanja tzv. konkretizatora zaveštaočeve volje samo u vezi sa nekom posebnom
odredbom u testamentu;
3. Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one
odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. One mogu biti neimovinske:
priznavanje vanbračnog očinstva (JEDNA PRAVNA ZAČKOLjICA: testament je
moguće napisati sa 15, a priznati očinstvo je moguće sa tek sa 16 godina. Ako lice od
15 godina prizna vanbračno očinstvo u testamentu, testament će biti punovažan, sem
te odredbe, odm. njegovo priznanje će ostati bez efekta!), određivanje mesta i načina
sahrane, davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica..., kao i
imovinske prirode: oproštaj duga, priznanje duga, itd.
Sadržina zaveštanja (testamenta)
Testament može sadržati odredbe koje su po svojoj prirodi veoma raznovrsne : one
koje se odnose na imovinska raspolaganja, one koje se tiču sprovođenja poslednje
volje i razne druge odredbe neimovinskog karaktera. S obzirom na to, u teoriji je
izvršena podela sadržine testamenta na materijalnu, formalnu i na onu koja obuhvata
tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadržinu takođe spada i veliki broj raznovrsnih
odredbi, ali za nju je karakteristično to što se uvek, neposredno ili posredno, odnosi na
imovinsko raspolaganje zaveštaoca. Materijalna sadržina testamenta je u pitanju kod:
postavljanja naslednika, određivanja naslednih delova, određivanja uslova, rokova,
isključenja iz nasleđa, i dr. Formalna sadržina zaveštanja odnosi se na slučaj
postavljanja izvršioca testamenta, ili određivanja tzv. konkretizatora zaveštaočeve
volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. Konačno, sadržina
zaveštanja može biti i neimovinske prirode-tzv. ostale odredbe : priznavanje
vanbračnog očinstva, određivanje mesta i načina sahrane. Kao što je poznato u
