Садржај:
1. УВОД.........................................................................................................................................2
2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИРИ РАДА................................................................................................3
2.1. Моторичке способности...........................................................................................3
2.2. Одређења моторичких способности........................................................................5
2.3. Развој моторичких способности.............................................................................10
2.4. Фазе развоја моторичких способности..................................................................11
3. АГИЛНОСТ.............................................................................................................................12
3.1. Дефинисање агилности...........................................................................................12
3.2. Одређење агилности................................................................................................13
3.3. Повезаност агилности са техником трчања...........................................................17
3.4. Утицај подлоге на агилност....................................................................................19
4. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА..............................................................22
4.1. Предмет истраживања.............................................................................................22
4.2. Циљ истраживања....................................................................................................22
4.3. Задаци истраживања................................................................................................22
5. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА..................................................................................23
5.1. Ток истраживања......................................................................................................23
5.2. Опис тестова за процену агилности.......................................................................34
6. РЕЗУЛТАТИ ТЕСТИРАЊА..................................................................................................38
6.1. Анализа добијених резултата.................................................................................38
7. КОРЕЛАЦИЈА ИЗМЕЂУ ТЕСТОВА АГИЛНОСТИ.........................................................51
7. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................52
8. РЕЗИМЕ..................................................................................................................................53
9. SUMMARY………………………………………………………………………………..…54
10. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................55
,
Тестови агилности корелација између тестова
2
1.
УВОД
Савремено доба у коме се налазимо, време рачунара, паметних телефона и таблета,
интернета и свега осталог у многоме отежава телесни развој код деце. Родитељи услед
непрестане борбе за егзистенцију и живот, немају времена за васпитавање своје деце на
адекватан начин, а притом се мисли и на дететов психо-физички развој. Када се све
сагледа, једино где још дете може на прави начин да развија психо-физичке способности
јесте школа.
Неопходно је да школска установа поседује простор и средства која су неопходна
код развоја деце, као и стручни кадар који поседује адекватно знање за рад са децом у
нижим основношколским разредима.
Већина спортова који се уче у вишим основношколским разредима, као што су
фудбал, рукомет, кошарка и одбојка, али и спортови које деца уче ван школе (рагби,
тенис, хокеј и остали), захтевају изузетно брзе покрете целокупног тела, који се у већини
случајева изводе као реакција на кретање лопте, противника или пак саиграча. Као
најсензитивнији период за развијање агилности сматра се период од седме до десете
године, или период нижих основношколских разреда.Развој агилности је у већини
случајева један од задатака кондиционог тренера уколико дете тренира неки спорт,
међутим, јасно разумевање карактеристика „агилних“ спортиста, те најбољих метода за
њен развој је недовољно, поготово уколико се успореди са развојем осталих компонената
физичке припремљености, као што је јачина и брзина. Са тиме у вези, сврха овог
дипломског рада јесте преглед досадашњих сазнања о агилности, сазнања о томе која
подлога је најподобнија за развој агилности.
Из тог разлога сам се одлучио да у овом раду испитујем на који начин се најбоље
испољава агилност у том добу, као и по којој подлози ученици остварују најбоље
резултате.
Овом темом су се бавили и моји предметни професори, Живорад Марковић и
Александар Игњатовић, 2011. године чланком ,,RUNNING PERFORMANCE ON
DIFFERENT SURFACES IN MALE AND FEMALE SCHOOLCHILDREN“, и то само још
више говори о томе колико су брзина и агилност битне за ученике нижег основно-
,
Тестови агилности корелација између тестова
4
Постоје много дефиниција моторичких способности. По Kukolj, M. (2006) можемо
да закључимо да су моторичке способности последица комплексних могућности човека за
манифестацију моторичких структура у одређеним активностима, које обједињују
психичке карактеристике, биохемијске процесе и функционалне промене, док према
Kurelić, N. (1975) моторичка способност је део опште психофизичке способности човека
који се односи на одређени ниво развијености основних латентних димензија човека који
условљавају успешно извршење кретања без обзира да ли су те способности стечене
тренингом или не.
2.2.
Одређења моторичких способности
Постоје различите дефиниције моторичких способности где различити аутори тај
појам другачије називају (анторопомоторичке, кинезиолошке способности, биомоторичке
димензије, кретне навике, моторичке димензије), али опет се све своди на једну
дефиницију где се говори о својствима човека која изражавају његову физичку
припремљеност за рад као и стваралачко испољавање властите личности. Моторичке
способности човека учествују у решавању моторних задатака и захтевају успешно
кретање без обзира да ли су стечене тренингом или не.
У моторичке способности се убрајају:
снага, брзина, издржљивост, координација,
гипкост, равнотежа, прецизност и агилност.
Генерално посматрано, координација је основни оквир од којег зависи организација
активности, што је и разлог што аутори у оквиру најновијих истраживања ову моторичку
способност стављају на прво место. Док снага, као моторичко својство, омогућава висок
интезитет активности, што је пак разлог да неки аутори и њу стављају на прво место.
Права истина је, заправо, да све компоненте заједно доприносе успешности у највећем
броју активности, при чему неке способности имају само водећу функцију, у садејству са
осталим способностима.
,
Тестови агилности корелација између тестова
5
Снага
Снага, као моторичко својство, утиче на успешност у кретањима различитог
интензитета и сложености, а нарочито у кретањима високог интензитета. На снагу утичу
композиција мишићних влакана (однос влакана брзог и спорог трзаја), јачина мишића,
брзина скраћења мишића, дужина мишића, грађа мишића, спољашње оптерећење, замор и
температура. Сем ових фактора, на испољавање снаге утичу пол, узраст, тренираност и
карактер тренираности. Као моторичко својство, снага је производ јачине мишића и
брзине његове контракције. Снага, као моторичко својство, настаје као последица
испољавања јачине у условима брзо изведених покрета. Посматрано са аспекта
технологије развоја, снага је последица стања јачине и услов за развој максималне брзине
кретања. Она је услов за брзу и интензивну промену смера кретања па је комплементарна
са окретношћу. У продуженим активностима различитог интензитета снага је повезана са
издржљивошћу. Испољавање снаге зависи од брзине скраћења мишића и јачине, али је
зависна и од дужине мишића односно, од гипкости, јер омогућава рад на дужем путу и
веће убрзање.
Брзина
Брзина, као моторичко својство, подразумева једноставна кретања која захтевају
максимално брзе мишићне контракције (и деконтракције) и због тога, мала оптерећења у
условима кратког трајања. Брзина је често коначан исход ефикасног кретања, која зависи
од убрзања (дакле од снаге), а биолошку основу за брзину кретања обезбеђује композиција
мишићних влакана. Сем као максимална брзина кретања, брзина се манифестује као
брзина реаговања, брзина појединачног покрета и као фреквенција покрета. Ови
елементарни облици испољавања брзине на различите су начине у функцији испољавања
максималне брзине кретања, снаге, издржљивости и окретности.
Издржљивост
Издржљивост, као моторичко својство, подразумева кретања различита по
интензитету, али што дужег трајања без смањења ефикасности. С обзиром да интензитет
кретања може бити различит може се говорити о евентуалном испољавању издржљивости
,
Тестови агилности корелација између тестова
7
брзину, окретност, гипкост и издржљивост представља поједине модалитете испољавања
мишићних функција. Међутим, у реалним условима кретања, моторичке способности се
не јављају независно од услова кретања. Напротив, услови кретања значајно доприносе
испољавању појединих моторичких способности (нпр. у тестовима јачине испољава се
само јачина, у тестовима брзине испољава се углавном брзина и др), као и испољавању
скупа моторичких способности (нпр. у кретањима различитог интензитета, трајања и
сложености). Иако испољавање моторичких способности зависи од карактера кретања,
ипак, у истим кретањима (задацима) различите особе постижу сличну ефикасност уз
различиту заступљеност појединих моторичких способности без обзира на интензитет,
трајање и сложеност тих кретања.
Равнотежа
Равнотежа је способност да се тело задржи у равнотежном положају узајамним
односима делова тела, тела и подлоге, и тела са условима средина која га окружује. Она је
услов одржавања усправног става, кретања и обављања физичких активности. Ако се
равнотежни положај задржава, говоримо о статичкој равнотежи, а ако се одржава током
кретања, говоримо о динамичкој равнотежи. Поред ове две димензије изоловане су и
друге димензије:
•
равнотежа отворених и затворених очију,
•
равнотежа у балансирању разним предметима
Треба напоменути и да су вежбе равнотеже изврсна помоћна метода у превенцији
повреда и да спровођењем таквих вежби значајно смањујемо могућност повређивања.
Равнотежа је у високој корелацији са статичком снагом. Сматра се да особе које
одржавају равнотежне положаје са најмањим утрошком енергије, при одржавању
равнотежног положаја поседују високе нивое ове моторичке способности.
