Dva kriterijuma važna za proces konstrukciju
upitnika i skala:
1.
odnosi se na sadržaj i sveobuhvatnost ispitanih
fenomena.
2.
odnosi se na metadološki pristup konstrukcije mernih
instrumenata.
2.
Metadološki pristup konstrukcije mernih instrumenata.
Prilikom konstrukcije mernih instrumenata
razlikujemo dva pristupa:
-
racionalni ili teorijski ( istraživač polazi od nekih teorijskih
razmatranja ili pretpostavki)
-
empirijski ( ne polazi od unapred postavljenih hipoteza vec se
instrumenti razvijaju na osnovu dobijenih podataka)
Kao adekvatna ilustracija ove dve paradigme mogu
poslužiti istraživanja Katela i Ajzenka.
-
Ajzenk ( postojeća tipologija ličnosti)
-
Katel ( induktivno-hipotetičko-deduktivnu spiralu)
MMPI je razvijen u cilju procene psihopatoloških
dijagnostičkih kategorija.
-
Prvi korak
u njegovom konstruisanju predstavljalo je
prikupljanje velikog broja samoopisa. Koji su
primenjeni na uzorku normalnih osoba i osoba sa
psihijatrijskom dijagnozom.
-
Drugi korak
bio je da diskreminiše pripadnike
odredjene dijagnostičke kategorije od ostatka
populacije.
Interna konzistentnost
to je pouzdanost unutar niza opservacija
istog aspekta ličnosti. Visoka interna konzistetnost može se postići
parafraziranjem pojedinih stavki instrumenata.Suprotan stav je stav
Katela koji je smatrao da visoka interna konzistentnost može
dovesti do procena ograničenih i trivijalnih varijabli. Idealan test
prema njemu je test u kome svi ajtemi visoko koreliraju sa
predmetom merenja,ali ne jedan sa drugim. Najčešće korišćen
koficijent pouzdanosti je Kronbahova alfa ona mogućuje procenu
korelacija.Grupe ajtema sa drugom grupom ajtema. Alfa od 0.7 se
smatra minimumom za dobar test sa tim se slaže i Katel jer u
domenu proučavanja ličnosti koficijent pouzdanosti iznosi 0.7,
dok se kod testova sposobnosti penje na 0.9.
Kronbahova alfa procenjje u kojoj meri se skup ajtema odnosi
na jednodimenzionalan konstrukt.Kada podaci imaju
multidimenzionalnu strukturu.
Kronbahova alfa je manja.
Kronbahova alfa nije statistički test on je koeificijent
pouzdanosti.
Intersubjektivna saglasnost
. Podaci o ličnosti ne dobijaju se
uvek pustem samoprocene. Osoba koja vrši procenu je izvor
greške u tom slučaju pouzdanost se može utvrdjivati
poredjanjem sa procenom drugih procenjivača. Ukoliko je
slaganje izmedju njihovih procena veće, veća je i pouzdanost.
Test-retest
. Zasniva se na stabilnosti i vremenu. Ako ličnost
poseduje neke stabilne osobine, onda bi trebalo da se ispolje i
nakon jedne nedelje,meseca ili godine. Ova vrsta pouzdanosti
podrzumeva davanje testa istim ljudima dva puta.
Problemi sa testovima ličnosti-stilovi odgovaranja
Najcesci problemi su stilovi odgovaranja. Cesto kod ispitanika postoji
usmerenost ka davanju odredjene vrste odgovara, set odgovora.
Sklonost ka davanju takvih odgovora moze otezati procenu osobine
koja je predmet merenja.
Ekviescencija (povodljivost) Ljudi mogu ispoljavati tendenciju
slaganja sa skoro svakim iskazom koji se nalazi u upitniku bez obzira
na njegov sadrzaj.
Ekstremnost- Obrazovanije osobe cesce odgovaraju na ajteme
upotnika sa ‘’nikad’’ ili ‘’uvek’’
Zlatna sredina- Ona predstavlja biranje odgovora ‘’ne znam’’, ‘’nisam
siguran’’ itd. Ljudi koji nisu zavrsili srednju skolu tri puta su skloniji
da odgovaraju sa ‘’ ne znam’’ u odnosu na ispitanike sa visim
stepenom obrazovanja.
.
Socijalna pozeljnost- Neki autori se zalazu za razlikovanje dve vrste
karakteristika koje se dovode u vezu sa davanjem socijalno pozeljnih
odgovora.
Prva vrsta je samoodbrana. U pitanju je nesvesna tendencija osobe da
sebe procenjuje i vidi kao dobru i punu vrlina.
Druga vrsta je upravljanje impresijom. To moze biti taktika, motiv ili
vestina.
Dzons i Pitman su napravili taksonomiju onih koji koriste upravljanje
impresijom:
1. Onaj koji se dodvorava- on se trudi da se dopadne
2. Zastrasivac- trudi se da deluje pretece
3. Samopromoter- trudi se da deluje kompetentno
4. Ponizan- trudi se da deluje bespomocno
5. Uzoran- trudi se da deluje moralno, pun vrlina
Upravljanje impresijom moze biti strategija- nacin da se poveca moc nad
nekim. Kontrola ovog vida socijalne pozeljnosti je neophodna.
Istrazivanja su pokazala da su na sklonost ispitanika ka davanju
socijalno pozeljnih odgovora na MMPI najosetljiviji ajtemi L
skale, ali i neke skale koje ne pripadaju grupi kontrolnih.
Najcesce koriscena skala za evidentiranje sklonosti ka
disimulaciji je L skala iz Ajzenkovog upitnika EPQ. L skala
upitnika EPQ sastoji se od stavki opisa osobina i ponasanja koja
su ili socijalno pozeljna ali retko izvoljena, ili cesto izvoljena ali
socijalno nepozeljna. Prema misljenju Ajzenka u odredjenim
situacijama iza rezultata na L skalama kriju se stabilne dimenzije
licnosti.
Jedan od upitnika koji sadrzi veliki broj kontrolnih skala je MPQ. On
je primarno imao 6 skala validnosti:
1.
Prva kontrolna skala u ovom upitniku je VRIN- odnosi se na
konzistenciju u procesu davanja odgovora
2.
TRIN skala- ona meri nekonzistentnost odgovora ‘’ tacno’’.
3.
MPQ takodje sadrzi index socijalne pozeljnosti od 14 ajtema skalu
‘’malo verovatnih vrlina’’ ili UNVIR skala
4.
DRIN skala- obuhvata parove ajtema koji su suprotni po sadrzaju, ali
su oba ajtema u paru visoko socijalno pozeljna. Ako ispitanik
odgovori sa tacno na oba, to znaci da je vise usmeren na pozeljnost
odgovora, nego na njihov sadrzaj
5.
SLIPS skala- skala validnosti, od ispitanika se zahteva da
identifikuju koja od dve reci u odgovoru je najslicnija ili najmanje
slicna reci- stimulus.
6.
INVAL skala koja kombinuje skorove sa drugih skala i tako moze
biti narocito osetljiva na slucajnu gresku.
