1
Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd
Seminarski rad
Predmet: Infektivne bolesti sa specijalnom epidemiologijom i zdravstvena nega u
infektologiji
TEMA:
TETANUS
Profesor: Student:
Prof. dr sc.med. Dragan Mikić Boglarka Olah Harmat
Br. Indeksa: S52/2016
Beograd, apr. 2018.
2
SADRŽAJ
1. Uvod.........................................................................................................................3
2. Etiologija..................................................................................................................4
3. Epidemiologija.........................................................................................................4
4. Patogeneza...............................................................................................................5
5. Klinička slika...........................................................................................................5
5.1. Generalizovani tetanus bez paroksizama……………………………………..6
5.2. Generalizovani tetanus sa paroksizmima……………………………………..7
5.3. Ginekološki tetanus…………………………………………………………..8
5.4. Neonatalni tetanus- tetanus novorođenčeta…………………………………..8
5.5. Cefalički tetanus……………………………………………………………...8
5.6. Hirurški tetanus……………………………………………………………….9
6. Komplikacije………………………………………………………………………9
7. Dijagnoza………………………………………………………………………...10
8. Principi lečenja i prevencija tetanusa……………………………………………10
8.1. Principi lečenja tetanusa..…………………………………………………...10
8.2. Prevencija tetanusa………………………………………………………….11
9. Sestrinske intervencije u nezi i terapiji obolelih od tetanusa…………………….11
9.1. Smeštaj bolesnika……………………………………………………………11
9.2. Sprovođenje terapije………………………………………………………...12
9.3. Sestrinske intervencije u dijagnostičkim postupcima i praćenju stanja obolelih
od tetanusa…………………………………………………………………..15
9.4. Sprečavanje širenja infekcije u okolinu……………………………………..16
10. Zaključak…………………………………………………………………………16
11. Literatura…………………………………………………………………………16
4
2. ETIOLOGIJA
Tetanus izaziva Clostridium tetani, obligatni anaerobni Gram-pozitivni bacil, koji
poseduje flagele. Rastom i sazrevanjem bacil gubi flagele i dobija sposobnost stvaranja spora
koje su veoma otporne u spoljašnjoj sredini. Kada spore dospeju u povređeno tkivo, iz njih se
razvija vegetativni oblik bakterije ukoliko postoje anareobni uslovi. Smatra se da je infekcija
sporama češća nego što se misli, ali da pri tome ne dolazi do razvoja tetanus jer izostaje stvaranje
vegetativnih oblika bakterije. Komponentne egzotoksina Clostridium teteanii, teatanospazmin, i
tetanolizin odgovorne su za simptome bolesti. [3]
3. EPIDEMIOLOGIJA
Infekcija tetanusnim sporama nastaje preko povrede na koži i sluzokoži, ali da bi došlo
do oboljenja potrebni su naročiti uslovi, kako bi tetanusne spore i klice razvile svoje patogeno
dejstvo. Jedan od tih uslova je anareobna sredina, tj. sredina bez prisustva kiseonika. Tetanogene
povrede raznim predmetima (ekser, trn, drvo itd.), koje su duboke i uske, veoma su pogodne za
nastajanje tetanusa, a naročito ako se sa stranim predmetima, koji su izazvali povredu, unesu
parčad drveta, zemlje ili aerobne klice, koje trošeći kiseonik, uslovljavaju još bolje i brže
nastajanje bolesti. [2]
Tetanus često nastaje pri vršenju kriminalnih abortusa raznim nečistim predmetima
(razno korenje, igle, vreteno itd.) ili pri sečenju i podvezivanju pupčane vrpce nesterilnim
predmetima. Od tetanusa obično obolevaju osobe sa niskom higijenskom kulturom. [2]
Kod nas najčešće obolevaju od tetanusa zemljoradnici koji se za vreme obavljanja
svakodnevnog posla često povređuju. S obzirom na to da često idu bez obuće, izloženi su i
raznim ubodnim povredama a samim tim i mogućnostima infekcije tetanusnim sporama. [2]
Distribucija tetanusa proporcionalna je primeni antitetanusne zaštite. Tamo gde se ona
vrši sistematski, tetanusa nema i obratno. [2]
5
4. PATOGENEZA
Tetanospazmin je glavni patogenetski egzotoksin. Kliničke manifestacije tetanusa
rezultat su njegove neurotropnosti i sposobnosti da inhibira oslabađanje neurotransmitera na
presinaptičkim nervnim završecima. Mesto dejstva tetanospazmina jesu završeci motornih
neurona, refleksni spinalni luk i vegetativni centri. Tetanospazmin se veže za gangliozide
centralnog nervnog sistema. Posle ulaska u nervnu ćeliju, tetanospazmin se kreće od
neuromišićne spojnice do aksona motornog nerva i motornih jedara u kičmenoj moždini i mozgu.
Toksin migrira kroz sinapse na presinaptičke završetke gde blokira oslobađanje inhibitornih
neurotransmitera (glicin i GABA) i povećava razdražljivost alfa-motornih neurona. Zbog toga
dolazi do pojave hipertonusa poprečnoprugastih mišića i paroksizmalnih grčeva. Gubitak
neuromišićne transmisije ogleda se u denervaciji zahvaćenih nerava i oštećenju pripadajućih
mišićnih grupa. Kao rezultat dezinhibicije sinaptičke refleksne aktivnosti na spinalnom nivou
nastaje poremećaj autonomnog nervnog sistema koji se klinički ispoljava kao: arterijska
hipertenzija, tahikardija, hiperpireksija i pojačano znojenje. Ukoliko dođe do oštećenja
parasimpatikusa, tada se kod bolesnika ispoljava bradikardija i opstipacija. [1,3]
5. KLINIČKA SLIKA
Kliničkom slikom tetanus dominira grč mišića poprečno prugaste muskulature, kao
karakterističan i stalan znak bolesti. Po njemu je tetanus i dobio ime ( grčka reč tetanus, što znači
zategnutost). [4]
Inkubacioni period kod tetanusa je vreme koje protekne od povrede do pojave prve
manifestacije bolesti, odnosno trizmusa. On najčešće iznosi 7-13 dana. Može biti i kraći, 3-5
dana, a retko duži od 20 dana. Vreme inkubacije ima veliki prognostički značaj. Inkubacija kraća
od 7 dana nagoveštava hipenoksični tetanus, sa neizvesnim tokom i visokom stopom smrtnosti.
Grčevi mišica mogu biti stalni (tonički) i povremeni (paroksizmalni).
Tonički grčevi se javljaju kod svih oblika bolesti. Stalni su, ne popuštaju spontano i traju
nedeljama.
