Analiza romana “Tihi Don” Mihaila Šolohova
Садржај:
2
Тихи Дон
Увод
Посматран из једне перспективе,
Тихи Дон
је историјски роман – фреска Првог
светског рата, руске револуције и грађанског рата у козачкој земљи; тако доживљен,
Тихи
Дон
је, првенствено, дело опсервације, књижевни документ о једном од најзначајнијих
друштвено – историјских збивања у двадесетом веку. Посматран из друге перспективе,
Тихи Дон
је роман карактера, усредсређен на индивидуалну психологију и човекову
судбину упркос кретањима мноштва које слика. У сударима са стихијом друштвеног
комешања појединац страда;
Тихи Дон
је трагедија преведена на језик романа.
Главни јунак не може, управо због својих врлина које се преобраћају у ,,трагичну
кривицу“, да избегне трагичну судбину. Али трагедија је бујан извор поезије. У том
смислу,
Тихи Дон
је и дело имагинације. Књижевна, списатељска драма овог романа могла
би се свести на смењивања и сукобе, сарадњу и супарништво опсервације и имагинације,
историје и уметности, натурализма и симболичког реализма.

4
Тихи Дон
-
потреба уметника да изразе своје непристајање на суморну стварност која их
окружује.
У светској књижевности између два рата посебно се истичу: Бертолд Брехт (
Мајка
храброст, Добри човек из Сечуана
), Ернест Хемингвеј (
Сунце се поново рађа, Збогом
оружје
), Вилијам Фокнер (
Крик и бес
), Томас Вулф (
Погледај дом свој, анђеле
), Вирџинија
Вулф (Госпођа Даловеј), Франц Кафка (Процес, Замак), Херман Хесе (
Сидарта, Демијан,
Степски вук
), Томас Ман (
Чаробни брег, Јосиф и његова браћа
), Гијом Аполинер (
Мост
Мирабо - песма, Тирејсијине дојке - драма, Калиграми - песме
), Aндре Бретон (оснивач
надреализма, приповетка Нађа), Луј Арагон (
Сељак из Париза, Базелска звона
, романи),
Михаил Шолохов (Тихи Дон), Борис Пастернак (збирка песма
Друго рођење, Висока
болест
), Владимир Мајаковски (
Леви марш, комедије Стеница, Хладан туш
), Осип
Мандељштам (
Шум времена
, песме), Јесењин (
Исповест мангупа, Крчмарска Москва
),
Лорка.
2. Михаил A. Шолохов - биографија
Михаил Шолохов (1905-1984) је најистакнутији писац руске совјетске
књижевности. Почео је да ствара одмах после завршеног грађанског рата у Русији и
стварања Совјетског Савеза. Стварао је у време када је писцима налагала избор тема и
начин обраде све је морало да буде у служби социјалистичке изградње и у знаку победа
социјализма. То је било и време злогласних Стаљинових чистки, које су отерале у смрт
хиљаде интелектуалаца.
Шолохов је стварао у таквим условима. То се одразило на темпо његовог
стваралачког рада, на концепцију и садржину дела. Писац је настојао да остане свој и да се
повинује само уметничким законима стварања, али је неминовно правио и уступке ма
колико они били незнатни.
Mихаил Александрович Шолохов родио се 24. маја 1905. године у малом козачком
селу Kружилину, у околини Вјошенске, у некадашњој Области Донске Војске (данас је то
Kаменска област). Отац његов Александар Шолохов, био је Рус, досељеник из централне
Русије, из Рјазанске губерније, а мајка Украјинка. Александар Шолохов променио је много
занимања: био је надничар, приватни намештеник, бавио се препродајом стоке, обрађивао
земљу као закупац, и често се сељакао са породицом из једног козачког места у друто; у
совјетско време био је управник канцеларије за откуп жита у селу Kаргинском. Hије био
необразован човек, иако је свршио свега неколико разреда ниже школе. Имао је, према
Повијест свјетске књижевности
, Младост, издавачко књижарско предузеће, Загреб, 1975., стр. 47.
Драган Недељковић,
Ка обећаној земљи
, Слобо љубве, Београд, 1974., стр. 231.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti