УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА КОМОРА У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНИ МЕНАЏМЕНТ, ЕКОНОМИЈУ И
ФИНАНСИЈЕ, БЕОГРАД
Предмет: Кадровско управљање и вођење
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: ТИМОВИ И ТИМСКИ РАД
Ментор
:
Студент
:
Проф. др Светлана Вукотић
Београд, 2018.
2
ПОЈАМ, ОСОБИНЕ, ФАЗЕ И ФУНКЦИЈЕ ТИМА
Тим је скуп појединаца који имају исти циљ. Тај циљ служи као основа за предузимање
низа акција или активности. Појединци у тиму имају заједничке циљеве, што подстиче
сарадњу и преданост заједничком послу. Да би се изградио тим потребно је време и
увежбавање. Тим подразумева да сваки његов члан учествује у заједничким задужењима у
складу са својим способностима и знањем. Одлуке се доносе кад год је то могуће
концензусом (сагласјем).
Тек касних осамдесетих и у деведесетим годинама прошлог века многе компаније и
предузећа су схватиле да је формирање тима веома значајан фактор у обезбеђивању
квалитетног производа или услуга и у надметању да се остане на тржишту.
Тим није краткорочан и тренутан. Концепт тима би требало да подразумева логику
тимског рада који се практично разликује од концепта традиционалне хијерархије који
инсистира на ауторитету који је више наметнут него заслужан.
Тим, заправо представља облик формалне организације заједничког радног или пословног
процеса који повезују одређени циљеви и интереси чланова, заједничка мисија и задаци.
У оквиру тимова као организационих облика обављања послова и делатности обезбеђује
се позитивна синергија, ефекат заједничког рада и на тај начин пораст организационих
перформанси предузећа, као што су продуктивност и ефикаснот. Уколико је крајњи
резултат тимског рада већи од збира са којим су појединци ушли у тим, а може се
изразити једноставном формулом 2+2=5, онда се сматра да у том тиму постоји
синергизам. Насупрот томе, антагонизам постоји ако је резултат тимског рада мањи од
збира са којим су појединци ушли и дају допринос тиму, а може се изразити формулом
2+2=3. Међутим, ово чак и није најнегативније што се може догодити, јер у ситуацијама
када се чланови тима посвађају и разиђу без икаквих резултата, онда је 2+2=0 (менаџер
Делфин, 1999/42).
Да би се тим формирао, најпре је потребно да се дефинише шта он подразумева. Тим
представља малу групу људи са комплементарним знањима и вештинама, односно
квалификацијама, који су предани заједничкој сврси и који желе да реализују одређене
циљеве за које сносе међусобну и заједничку одговорност. Наравно степен одговорности
је управо сразмеран нивоу компетенција.
3
Фазе стварања тима:
1. Формирање
2. Бура
3. Прилагођавање
4. Нормирање
5. Извршавање
6. Трансформација.
Као последица тога да савремене компаније са одређеним тешкоћама прихватају промене
настао је нови модел организационе структуре који садржи два нивоа одлучивања:
I.
Који се односи на руководство компанија, односно стратегијско одлучивање
II.
Ниво сектора компаније задуженог за текуће послове и друге активности.
Сматра се да су тимови остварили своју мисију тако што су:
Традиционалну хијерархију трансформисали у плитку организацију
Подржали систем квалитета и програм total quality management (TQM)
Допринели развоју лидерства у организацијама
Афирмисали концепт предузетничке културе
Наговестити еру учеће организације.
Основне особине тима:
1. Имају исте циљеве који обједињују њихове активности
2. Имају појединачне задатке и улоге које доприносе да се оствари циљ групе
3. Равноправно учествују у расправама и одлучивању
4. Међусобно сарађују и поштују једни друге
5. Подстиче се отворена комуникација
6. Спремни су да брзо и ефикасно решавају несугласице
7. Тим наступа јединствено у својим активностима.
Основна правила рада тима:
1. Колико често и када ће се тим састајати
2. Где ће се састанци одржавати и у које време
3. Време трајања састанака
