ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА И
ПОСЛОВНИХ ИНФОРМАТИЧАРА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
ТИМСКИ РАД У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
Дипломски рад
Сремска Митровица, 2020. године
4
својим способностима и преузимају улоге у којима се најудобније осећају. Наравно, ово је
лакше рећи него учинити. Једноставније је у теорији разумети да људи имају различите
потребе и начине на који доприносе тиму него бити у стању да се ова чињеница прихвати
у реалности и да се конструктивно употреби. Најзад, добар тимски рад такође зависи од
тога да ли видимо рад наших колега као шансу да и ми нешто научимо и како тим
подржава развој својих чланова. Промишљена тимска анализа и детаљане и пажљиво
размењене информације су кључни елементи овог процеса.
5
1. ТИМСКИ РАД У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
У основи сваке људскости је љубав, помоћу ње постајемо људи и остајемо људи,
она је основа наше егзистенције, социјализације и нас као друштвених бића. Љубав је
уграђена у функционирање људског мозга и потребна је нашој комуникацији. Темељ
сваког васпитања и образовања, па тако и предшколског, је међусобно поштовање и
прихваћање, слушање, мотивисаност, а свега тога нема без међусобне љубави. Савремено
васпитање и образовање морају се заснивати на тимском раду, а ни њега нема без љубави.
Основни инструмент васпитања и поучавања је разговор чији квалитет зависи од
квалитета љубави између саговорника тог разговора. Та комуникација треба бити
отворена, с циљем да се постигне заједнички смисао, требају се усагласити сви ставови
чланова групе, а сви запослени требају разумети циљ. Што је комуникација међу
члановима квалитетнија, то је и учинак већи. Три су кључна елемента везана за успешност
предшколске установе, а то су знање које укључује познавање групне динамике, развоја
детета и стратегије проучавања, вештине и понашања везана за добре односе с особљем,
уз подељену моћ вођења (Павловаски, Павловић- Бренеселовић, 2000). Изменом
информација, расподелом рада, заједничким планирањем и критичком евалуацијом
постиже се ефикасност васпитно – образовног рада. Тај међусобни рад усмерен је
заједничком циљу, а темељи се на међусобном поверењу, захтева међусобно признавање,
али и истовремено се допушта и довољно аутономије јер је важан допринос сваког
појединца. Међусобна је сарадња од велике важности за квалитетни васпитно-образовни
рад, како сваког појединачног васпитача, тако и целокупне васпитно-образовне
институције.
1.1. Појам и значај тимског рада
Тим се у литератури дефинише као мања група људи чији чланови морају
координарати своје активности да би остварили један или више заједничких циљева за
7
мањи је ниво стреса (Брајса и Стакић, 1991: 94).
У потреби да побољшају своју ефикасност, остваривање циљева и смање трошкове
пословања, различите организације које послују у савременим условима рада прибегавају
оваквом облику организовања рада. Тимски рад је резултат холистичког схватања
васпитних проблема у савременом друштву али и уске компетентности појединих
савремених профила – стручњака. У тиму као и свакој радној групи, без обзира која је
врста тима долази до поделе улога које се понекад и преплићу. Улоге у тиму су: вођа тима
(водитељ, руководилац, координатор, шеф тима) и чланови тима (следбеници).
Тимски рад уопште обухвата одговорност и међузависност чланова тима и тежњу
да остваре жељене или захтеване исходе. Тимски рад је интерактиван процес који
омогућава да људи различитог степена стручности произведу креативна решења за
заједнички дефинисане проблеме (Павловски и Павловић, Бренеселовић, 2000). Рад у тиму
обухвата комуникацију, координацију, планирање, организовање, анализирање, дељење
оптерећења и социјалну подршку. У наставној ситуацији, ова листа може се проширити
тимским поучавањем и вредновањем и распоређивањем ученика у групе. Тим се најчешће
исказује кроз рад два или више васпитача који имају заједничку одговорност за поучавање
исте групе ученика.
Тимске активности у предшколској установи могу укључивати све или било коју од
шест функција: 1) дељење физичког простора; 2) планирање васпитно-образовног рада; 3)
заједничке активности; 4) успостављање заједничких правила за целу групу ученика; 5)
дељење ресурса и 6) заједничко планирање и заједничка реализација процене тимског рада
Формирање тима је процес, а да би се формирао добар, кооперативан тим, неопходно је
полако и пажљиво развијати климу поверења међу члановима тима, препознати,
ангажовати и вредновати способности и вештине сваког наставника (Ђукић и Шпановић,
2008). Фактори који утичу на формирање и развој тимова могу се поделити на три
категорије:
1) индивидуални (став, искуство у тимском раду, изборч чланова тима, обука у
тимском раду, сагледавање предности тимског рада, комуникационе вештине,
