Sadržaj:
1. UVOD………………………………………………………………………………… 2
2. DEFINICIJE TIMA I TIMSKOG RADA……………………………………………..3
2.1. Osnovne karakteristike timova…………………………………………………….4
2.2. Prednosti timskog rada…………………………………………………………….5
2.3. Primer uspešnog timskog rada…………………………………………………….6
3. VRSTE TIMOVA……………………………………………………………………..7
3.1
.
Hijerarhijski timovi………………………………………………………………...7
3.2. Projektni timovi……………………………………………………………………8
3.3. Neformalni timovi…………………………………………………………………8
4. FAZE RAZVOJA U TIMSKOM RADU……………………………………………..9
4.1. Rad u timu………………………………………………………………………..10
4.2. Problemi u timskom radu………………………………………………………...12
4.3. Osnove za kvalitetan odnos……………………………………………………....13
5. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………...14
6. LITERATURA………………………………………………………………………..15
1. UVOD
Rast i razvoj preduzeća dovodi do umnožavanja poslova, kao i povećanja broja ljudi za
njihovo ostvarivanje. Pred operativnim menadžmentom je izazov kako koordinirati
njihov rad da bi se kroz zajedništvo dobilo više od prostog zbira njihovih pojedinačnih
učinaka. Menadžeri mogu imati različite metode u rešavanju problema, što je i logično,
jer se svaki cilj može ostvariti na više načina. To će zavisiti od brojnih i relevantnih
faktora: vrste delatnosti, složenosti poslovanja, disperzije poslovnog sistema, stručnosti,
iskustva i starosnog doba, menadžera itd. U najvećem broju svetskih korporacija Zapada
primenjen je tejloristički metod rada. U modernom menadžmentu tejlorističko-fajolistički
pristup je sve manje prisutan u praksi, zbog čega su se pojavili brojni i po pravilu
“mekši” metodi u menadžment procesu. O timskom radu je napisano dosta knjiga,
članaka, a obavljena su i određena istraživanja. On je u menadžment literaturi prikazan
kao najveća poslovna prilika i najveći izazov biznisa.
Priča o kvalitetnim odnosima u rukovodećem timu je najvećim delom priča o timskom
radu, ali i o drugim znanjima i veštinama koje mora da poseduje savremeni rukovodilac.
Kod obimnih i složenih zadataka koji zahtevaju različite sposobnosti i znanja, ili se
sastoje od niza operacija koje se moraju obavljati istovremeno, javljaju se potrebe za
timskim radom. Teško je zamisliti organizacije na bazi individualnog rada zaposlenih I
krutog rukovođenja. Rukovodstvo organizacije je više nego ikad zainteresovano za
maksimalnu iskorišćenost znanja zaposlenih što se ostvaruje u okvirima timskog rada gde
se ujedinjuju kadrovski resursi i potencijali za ostvarenje ciljeva organizacije. Međutim,
dosadašnja iskustva mnogih organizacija u primeni timskog rada ukazuju na značajan
broj subjektivnih otpora i ograničenja koja postoje kod izvesnog broja članova tima.
Timove čine ljudi, a poznata je činjenica da ostvarenje uspešnog rada sa ljudima
karakteriše visok stepen uspešnosti.
Skup vrednosti koje podstiču takvo ponašanje čine: sposobnost slušanja i konstruktivnog
razgovora, civilizovano i tolerantno reagovanje na tuđe stavove, pružanje podrške
saradnicima, prepoznavanje interesa i dostignuća drugih itd. Pravi tim karakteriše visok
stepen zajedništva u definisanju ciljeva i prioriteta, pobednički mentalitet, sklad i
međusobno dopunjavanje članova, sklonost konsenzusu, fleksibilnost mišljenja,
sposobnost zajedničkog učenja, mirno i staloženo prevladavanje konflikata u grupi itd. Iz
ovih nabrojanih komponenti, jasno je da nije lako stvoriti i voditi dobar tim, ali upravo je
u tome vrednost rukovodioca koji u tome uspe.
1
od najznačajnijih obeležja uspostavljanja i poboljšavanja kvaliteta sa kraja 20. veka.
Transformacija sa individualnog na timski rad usmerava zaposlene da sarađuju jedni s
drugima, dele informacije, suočavaju se s razlikama i podrede lične interese za veće
dobro tima i korist preduzeća. Svaki skup ljudi koji rade zajedno ne mora nužno biti tim.
Što je radni zadatak složeniji to je potreban veći stepen razvijenosti, odnosno za složene
zadatke je potreban tim, a ne radna grupa, pošto se one koriste za manje složene zadatke,
i za zadatke koji se mogu obaviti u kratkom vremenskom roku.
Timsko učenje je proces poravnavanja i razvijanja kapaciteta tima da bi se došlo do
rezultata koje njegovi članovi zaista žele. Izgrađuje se na disciplini razvijanja zajedničke
vizije. Izgrađuje se i na ličnoj moći jer se talentovani timovi sastoje od talentovanih
pojedinaca.
2.1. Osnovne karakteristike timova
Prema većini autora razlikujemo šest osnovnih karakteristika timova:
Mali broj članova - timovi ne mogu biti veliki, jer u protivnom članovi tima neće
moći dobro upoznati snagu i slabosti svakog pojedinca, a što je uslov dobrog
funkcioniranja tima;
Zajednička odgovornost i zajednički rezultat - timovi nemaju gazdu koji daje
naređenja; umesto toga članovi tima zajednički donose odluke koje su rezultat
svih - a to je u pravilu uvek bolje nego odluka i najboljeg pojedinca. Iz toga
proizlazi interes za ujednačenim nivom znanja svakog pojedinca;
Odgovarajuće veštine - timovi moraju imati odgovarajuću količinu znanja i
veština neophodnih za kvalitetno obavljanje posla. Različiti timovi imaju različite
veštine. Osim specijalističkih, stručnih, svaki od njih mora biti sposoban za
analiziranje i ešavanje problema, donošenje pravih odluka i dobro komuniciranje.
Učenje i sopstveni razvoj je temelj kvalitetnog tima;
Svrha postojanja tima - menadžment treba da definiše granice i opseg autoriteta
tima, ali da ih i menja i podešava ukoliko je to potrebno. Najbolji timovi moraju
prvo da ulože vreme u razumevanje, podešavanje i prihvatanje smisla svog
postojanja i načina funkcionisanja, da bi počeli da daju značajne i velike rezultate;
Jasno definisani ciljevi - ciljevi su povezani sa smislom postojanja tima. Jasni
ciljevi pomažu timu da fokusira svoje snage na njih. Jasni ciljevi omogućuju
članovima da vide napredak i prepoznaju rezultate svoga rada;
3
Opšti pristup - članovi tima se moraju složiti oko opštih pitanja - ko što radi, kako
se koordinira aktivnostima, kako se postavljaju planovi, kakav je trening
potreban, koja se metodologija primjenjuje, i sl.
Pravi timovi postižu izuzetne rezultate kada imaju zahtevne ciljeve. Što je veći problem,
veći je izazov i potreba članova za deljenjem međusobnog znanja i sposobnosti. Iskustvo
i praksa timskog rada doprinose smanjivanju hijerarhijskih odnosa u preduzeću,
afirmisanju uloge i znanja pojedinca. Prisustvo sinergije u timskom radu znači da
objedinjeni resursi u okviru tima daju veće i kvalitetnije performanse rezultata u odnosu
na pojedinačne radove i rezultate.
2.2. Prednosti timskog rada
Prednosti timskog rada mogu biti i objektivne i subjektivne. Istinski timski rad znači
davanje odgovornosti i ovlašćenja timovima da sami odlučuju kako obavljati svoj posao
na najefikasniji način, a to podrazumeva manje uplitanje menadžera i manje upravljačkih
nivoa. Odluke se mogu donositi brzo, bez pronalaženja svih karika u dugačkom lancu
hijerarhije.
Objektivne prednosti timskog rada su:
Timski utemeljene organizacije mogu brzo i efikasno reagovati u okruženju koje
se brzo menja, a sa kojim se danas susreće većina organizacija;
Timovi mogu brzo razviti i isporučiti proizvode;
Timovi omogućuju organizacijama da uče (i zadrže znanje) jer kada jedan član
napusti tim, znanje tima nije izgubljeno;
Multifunkcionalni timovi dovode do boljeg upravljanje kvalitetom. Razlog je u
tome što će kombinacija gledišta različitih članova tima (znanja, iskustva, veštine)
dovesti do preispitivanja kvalitete proizvoda ili usluge;
Takvo uzajamno obogaćivanje takođe potiče kreativnost i inventivnost;
Timski rad donosi i financijske dobitke, usključujući dobitke koji su rezultat
povećane produktivnosti;
Promena unutar organizacije takođe je uspešna ako već postoji timski rad ili ako
je sastavni deo promene;
4
